Klačar: Izborni uslovi zajednički imenitelj kompromisa vlasti i opozicije

Gostujući u Jutarnjem dnevniku Klačar je izjavio da stav Evropskog parlamenta, da je cilj svih razgovora izgradnja konsenzusa i poverenja u političkom spektru Srbije, dobro definisan i to je cilj kome treba da se teži.

"Međutim imajući u vidu odnos vlasti i opozicije, imajući u vidu da oni međusobno ne razgovaraju plašim se da najvažniji cilj nije realan do ovih izbora. Za ove izbore bi mera kompromisa bila da se napravi zajednički imenitelj oko izbornih uslova i mislim da to može da bude dobra mera ono što su OEBS-ove preporuke", ističe izvršni direktor Cesida .

Prema njegovim rečima što se tiče tog cilja on bi značio da bi se neka vrsta dijaloga trebalo da nastavi i posle izbora i da ta vrsta dijaloga mora da uključi mnogo širi spektar tema nego što su izborni uslovi jer sada vlast i opocicija imaju prekinutu političku komunikaciju.

Pod posredovanjem evropskih poslanika 10 meseci od održavanja parlamentarnih izbora, došlo se do uvodnih razgovora u međustranačkom dijalogu.

Klačar naglašava da sve ide sporije nego što se očekivalo na početku.

"Imamo i manjak informacija ako to uporedimo sa dijalogom iz 2019. godine. Čini se da nijedna strana nije voljna do podeli informacije i to ne mora nužno da bude loše. Imao sam prilike da učestvujem u prethodnom dijalogu i pokazalo se da pod svetlima kamera političari izgube fokus i počnu da se bave nekim drugim stvarima", kaže izvršni direktor Cesida

Dodaje da je svakako pomak što su krenule konsultacije i da to na neki način jeste početak dijaloga.

"Izvesno je da će kroz konsultacije pre doći do formata, nekih važnih tema, rešenja a da će suštinski dijalog biti onda kada strane budu mogle da stanu jedna preko puta druge i da otvoreno razgovaraju o određenim temama", smatra Klačar.

Razgovori na dva koloseka 

Naglašava da je u politici najbolje pratiti interese.

"Čini se da bi neuspeh ovog dijaloga imao velike posledice i po vlat i opoziciju. Vlast ima interes da dijalog uspe zato što bi amortizovo kritike koje dobija na račun stanja u parlamentu a opozicija bi izašla iz jedne gotovo bezizlazne situacije u slučaju ponovljenog bojkota jer bi to uticalo da bi opet tri ili četiri godine bili van institucija", poručuje Bojan Klačar.

Ističe da je to snažan interes i za jednu i za drugu stranu. I da bi za njega bilo iznenađenje da ovaj dijalog ne rezultra promenama u izbornom zakonodovastvu.

"Samo je pitanje da li će te promene biti u dovoljnoj meri za obe strane i da potpišu takve promene koje će se desiti", smatra Klačar.

Razgovori će se odvijati na dva koloseka, sa evropskim parlamentarcima jedan deo opozicije i drugi deo koji ne želi evropske predstavnike.

Izvršni direktor Cesida smatra da je legitimno da budu uključeni svi oni akteri pa i oni koji različito vide ulogu evroparlamentaraca.

"Činjenica je da će ovo na neki način da razvodni čitav proces i ostaje najvažnije pitanje kako će se ta dva dijaloga sliti u iste rezultate. Da li će zaključci jednog i drugog dijaloga biti kompatibilni. Mislim da će verovatnoća kompromisa biti veća na onom koloseku, koji se odvija bez pokroviteljstva evroparlemenataraca zato što mi se čini da su zahtevi onih stranaka, koji pregovaraju uz posredstvo evroparlamentaraca i veći i ozbiljniji i uključuju brojne ad hok mehanizme, odnosno imaju više političkh zahteva", kaže Klačar.

Dodaje da je vrlo teško klasifikovati opoziciju u Srbiji zato što se govori o dvadesetak  stranaka.

"Možemo uslovno da govorimo o tri kolone. Dve kolone koje imaju različite platforme na ovom kolesku koji pregovara sa evropskim parlamentarcima. To su uglavnom oni koji su bojkotovali izbore i imamo drugi kolosek gde se nalaze stranke desnog centra i čini mi se da će one biti spremnije na neku vrstu tehničkih promena", poručuje Bojan Klačar.