SA ČAŠOM VINA
Voleo sam te
za kafanskim stolom
uz zvuke violine
slomljenog gudala.
Odavno me već ne čuješ,
a ja i dalje sanjam
sa tobom, danima i noćima
uzdahe, bol, žal, ljubav…
Odjednom si nestala
bez zbogom izbrisala trag,
a hteli smo
jedno drugom mnogo toga reći.
Za stolom, klimavim, kafanskim,
koga je žižak odavno prozuko
opijen crnim vinom,
žalom, bolom, setom…
U kući za zaljubljene,
pijance, skitnice,
ostavljene, klečim,
tebi se obraćam i molim.
Tebi što imaš snage
Mesec da nakriviš i opiješ
Ispraćaš sa ženama sumnjiva morala
A ja, a ja ću se braniti ćutanjem.
Otvaram srce, slomljeno do bola,
sam bez reči
hvatam se ko davljenik
za slamku spasa.
A praznik je svuda,
što slavi ljubav tebi i vinu,
dan kad se svima
daje i prašta…
Ostajem zagledan u prazninu,
praznu čašu i otvaram srce
slomljeno do bola,
za ljubav, kao prosjak da molim
Jer i dalje ja te,
ipak ispijam i volim…
Ispijam i volim
sa čašom vina!