Korporacije su se pobrinule da ne dozvole da im dobra prilika, kao što je pandemija kovida 19, propadne, pa se ukorenio tehnofeudalizam, u kom mnogi stagniraju, a nekolicina napreduje pomoću fiktivnog kapitala, navodi u ekskluzivnom intervjuu za Kurir Janis Varufakis, bivši ministar finansija Grčke i osnivač pokreta DiEM25 i Progresivna internacionala.
Pandemija korone pogodila je svet kao nijedan događaj u istoriji. Virus je ubio više od tri miliona ljudi, zaustavio sva putovanja, uzdrmao tržišta i doneo krizu kojoj se ne vidi kraj. Zemlje s najvećim društvenim jazom su one koje su imale najviše smrtnih slučajeva tokom ove pandemije. Da li je kovid 19 pokazao da kapitalizam nije dovoljno dobar da se bori protiv ovakvih problema?
- Kuge su prethodile kapitalizmu. Takozvana crna smrt opustošila je Evropu mnogo pre nastanka kapitalizma, dok je španski grip ubio čak 100 miliona ljudi 1918, pre nego što je kapitalizam uzeo maha u svojoj dinamičnoj fazi 20-ih godina. Ono što kovid 19 čini posebnim jeste to što nas je pogodio u vreme kada se kapitalizam već pretvarao u nešto drugo. Finansijski kolaps 2008. nije ličio ni na jednu ekonomsku krizu u prošlosti, barem ni na jednu posle 1929. Ona je transformisala kapitalizam, čineći korporacije potpuno zavisnim od velikih količina novca centralnih banaka i time razdvojila profitabilnost od akumulacije bogatstva. Pored toga, nove digitalne tehnologije stvorile su „platformske“ korporacije, koje su ubile konkurenciju na tržištima. Oslanjanje na državni novac ili novac centralnih banaka i kraj tržišne konkurencije doneli su novi oblik visokotehnološkog feudalizma, odnosno tehnofeudalizma, u kom mnogi stagniraju, a nekolicina napreduje pomoću fiktivnog kapitala. Dakle, kada se pojavio kovid 19, a centralne banke emitovale više državnog novca, dok su „big tek“ kompanije poput „Amazona“ postajale još moćnije, tehnofeudalizam se definitivno ukorenio. Čak i kada je u pitanju izuzetno brz razvoj vakcina, vidimo tehnofeudalizam na delu: vakcine su napravljene državnim novcem za korist privatnika!
Neki ljudi kažu da je pohlepa velikih korporacija uzrok pandemije i katastrofalnog odgovora koji dovodi do tolikog broja smrtnih slučajeva. Da li mislite da je to tako i da li svet treba da se promeni što je brže moguće?
- Pandemiju je izazvao virus, a ne korporacije. Korporacije su se jednostavno pobrinule da ne dozvole da im dobra prilika, kao što je pandemija, propadne. Njih je finansirala država da koriste znanja koja su proizvod državnog sistema obrazovanja i nauke kako bi ostvarile privatni profit. Problem nisu toliko korporacije, već nedostatak demokratskih institucija koje imaju moć da se suprotstave našim tehnofeudalnim gospodarima. To je ono što mora da se promeni što je pre moguće: društvo mora da povrati moć od korporacija. To mora da se postigne na dva načina. Prvo, korporacije moraju da plate za ono što ulažu društvo i država. Drugo, moramo da izmenimo propise kojima se reguliše status i poslovanje korporacija: praksa koja omogućava nekolicini da kupe većinu deonica u skoro svakoj važnoj korporaciji mora da bude raskrinkana kao ludačka i mora da se promeni.
Klimatska kriza je jedan od najvećih izazova s kojima se svet suočava. Da li ljudi to razumeju i šta je prioritet u toj borbi?
- Da, većina ljudi - posebno mladih - razume ovo. Problem je u tome što svakome od nas problem deluje toliko džinovski da se svi osećaju nemoćno da urade bilo šta povodom toga. Štaviše, to nije nešto što se može prepustiti privatnoj odgovornosti. Malo reciklaže ili vožnje bicikla do posla može učiniti da se osećamo dobro, ali to neće otkloniti egzistencijalnu opasnost s kojom se suočavamo.
NE PROPUSTITE
Kako angažovati ljude u toj velikoj tranziciji za dobrobit planete? Ako želimo novi dogovor, novi društveni ugovor, šta nam je potrebno?
- To je najteže pitanje. Za početak, čovečanstvo treba da uloži oko 10 biliona dolara svake godine u neophodnu zelenu tranziciju. Takođe nam je potrebno da bitno promenimo način na koji jedemo, živimo i odnosimo se jedni prema drugima. Ništa od toga ne može da se desi bez međunarodnog pokreta koji je, opet, u suprotnosti sa velikim interesima. Zbog toga su neki od nas uložili svu svoju energiju u osnivanje DiEM25 (Pokret demokratije u Evropi) i Progresivne internacionale: zelenu tranziciju ne mogu da ostvare elite, već se za nju moramo izboriti na nivou „baze“, odnosno građana.
Grčka je deo Evropske unije, ali posle ekonomske i migrantske krize, i sada krize s koronavirusom, kao i desničarskog populizma, da li mislite da je EU u krizi i da li će preživeti sve probleme s kojima se suočava?
- EU je u ozbiljnoj krizi još od 2008, kada je globalni finansijski kolaps razotkrio manjkavu konstrukciju evrozone. Već najmanje dve decenije tvrdim da je to bila neizbežna kriza, i loša reakcija i rešavanje iste izaziva velike i bespotrebne patnje. Da li će EU preživeti? Nesumnjivo je da je politička volja da EU opstane ogromna, kako na strani elite, tako i kod građana. Ako bi se EU srušila, cena bi bila nepodnošljiva - čak i kada se misli, kao što ja to smatram, da je njena struktura takva da su kriza i potencijal za njeno urušavanje usađeni u njen DNK. Ukratko, otkada je uveden evro, EU je na putu koji se račva u dva pravca. Jedan vodi raspadu. Drugi vodi u pravcu uspostavljanja prave pravcate federacije. Ono što je tragično jeste to da se establišment EU pretvara da postoji srednje rešenje, iako njega zapravo nema. Dokle god budu nastavili s tom pretencioznošću, Evropa će biti sve slabija, fragmentiranija i bliža padu, koji podrazumeva put koji vodi ka njenom raspadu.
B. Karović - A. Ivanović
NE PROPUSTITE
