Verena Keck, iz međunarodne organizacije za dečja prava ECPAT, kaže da je stvarni broj nestale dece migranata znatno veći. Keck krivi nedostatak jedinstvenog evropskog sistema za registraciju nestalih osoba.
„To može imati fatalne posledice za decu i adolescente, jer mogu da dođu u eksploatacione situacije i zavisnost“, rekla je ona.
"Ako niko ne zna za tu decu ... niko ih ne traži."
RBB izveštava da problem leži u ozbiljnim prazninama koje postoje u prikupljanju nacionalnih statistika. Francuska, Danska i Rumunija ne prikupljaju podatke, na primer, dok Bugarska ne pravi razliku između dece u pratnji i mladih koji putuju sami.
Evropska komisija je svesna problema, navodi RBB. Ilva Johannson, komesarka za unutrašnje poslove EU, kaže da je EK već signalizirala državama članicama da bi trebale učiniti više na sprečavanju nestanka izbegličke dece, uključujući i boljim prikupljanjem podataka.
U Nemačkoj, vlasti kažu da većina izbegličke dece i mladih koji „nestaju” dolazi iz Avganistana, zatim Maroka i Alžira. Između 2018. i 2020. godine u zemlji je prijavljeno nestanak najmanje 7.806 maloletnika bez pratnje - njih 724 nije pronađeno.
Nemačka federalna kancelarija kriminalističke policije (BKA) priznaje praznine u svojim podacima.
"Zbog različitih problema, kao što su višestruki unosi zbog različitog pisanja imena, nedostajućih papira ... brojke su samo približne", navodi se na veb lokaciji BKA.
Holger Hofmann, savezni generalni direktor Nemačkog fonda za decu, nazvao je kvalitet nemačke statistike „skandaloznim“, prenosi RBB.
„Koliko znamo, uopšte ne postoje pouzdane brojke, čak ni približne vrednosti, koliko je dece izbeglica pogođeno višestrukim registracijama ili netačnim prikupljanjem podataka“, rekao je Hofman.
„Ovakve praznine očigledno stvaraju mogućnosti za kriminalne mreže.“
U oktobru 2019. pretnja od kriminalnih mreža postala je jasna kada je 39 vijetnamskih migranata, među njima i nekoliko mladih ljudi, umrlo u kamionu koji ih je švercovao iz Belgije u Veliku Britaniju.
Kurir.rs/infomigrants
NE PROPUSTITE
