Premijera predstave „64“ u Ateljeu 212: Nigde se kao u kuhinji ne stiže tako brzo od romantike do razvoda
Sutra (21. aprila) na sceni Ateljea 212 je premijera predstave „64“, praizvedba nove drame poznate spisateljice Tene Štivičić, u režiji Alise Stojanović.
Komentara 0
Slušaj vest
0:00/
0:00
“Ta žena koja je pala u jezero bila je udovica mog ujaka Leonarda. Mirabel. I zapravo tek sam sad, nakon svih ovih godina, u stanju da jasno sagledam šta se dogodilo. To je tako banalna stvar, a zaista mislim da nije preterano reći da mi je ona odredila kolosek života”, jedna je od prvih replika u ovom komadu u kome poznata savremena dramska spisateljica Tena Štivičić razotkriva intimu savremenog bračnog para koji se lomi pod teretom očekivanja; onih sopstvenih, izneverenih, međusobnih, onih koje im nameće društvo…
Carstvo nesigurnosti
U središtu priče su Eva (Hana Selimović) i Danijel (Miloš Timotijević); ljudi na pragu četrdesetih koji bi trebalo da su situirani, stabilni i ostvareni, konačno spremni da zasnuju porodicu…
Ali, kako se navodi u najavi predstave, na svim životnim planovima nagrizaju ih emotivne, finansijske, egzistencijalne nesigurnosti. Činjenica da ne uspevaju da naprave dete i da moraju da se upuste u proces vantelesne oplodnje, primorani da preispitaju i svoju vezu i sebe same i sva svoja uverenja. Situacije u koje ih to dovodi su smešne i bolne, dirljive i ponižavajuće, apsurdne i inspirativne.
Slojevitost priče obuhvata i Belu - Evinu prijateljicu (Jelena Đokić), Helenu - Evinu mamu (Vladica Milosavljević), Olivera - Danijelovog oca (Branislav Zaremski), tu su i komšija Aleks (Ivan Jevtović), doktor (Vladislav Mihailović), Luna, avatar (Denis Murić).
Ukratko, komad “64” je drama o ženama i muškarcima, o deci i roditeljima, o stvarnosti i mašti…
Od Evropske autorske nagrade i Nagrade za inovativni dramski tekst (Heidelberg Stuckemarket, 2008) za dramu “Fragile”, Tena Štivičić je jedna od najcenjenijih autorki u evropskim pozorištima. Osim u Nemačkoj, Austriji, Velikoj Britaniji, Turskoj, Švajcarskoj, Bugarskoj, Hrvatskoj, Crnoj Gori, dve njene drame (“Dvije” i “Svici”) izvedene su i u Beogradu, upravo u Ateljeu 212.
Ova, “64” je trebalo da obuhvata i jedan kuriozitet kome se isprečila aktuelna pandemija Covid-19. Naime, praizvedba je trebalo da bude paralelno sa praizvedbom njene drame “Lowe and Apocalypse”, napisanoj po narudžbini za londonsko pozorište Arcola, ali je ta premijera pomerena do ponovnog otvaranja britanskih pozorišta.
Crtica iz komada
„Bela: Danijel smatra da ga najbolje predstavlja ova fotografija na kojoj pozira s bušilicom u ruci. Koju drži kao Džon Vejn pištolj. Drugim rečima, u predelu genitalija. Oskarova slika za profil je s papigom na ramenu. Ljubitelj životinja ili gusar? To ti je presek situacije.
Eva: Kad tražiš onlajn.
Bela: A gde da tražim? Probala sam sve prijatelje prijatelja, a znaš da niko nikad nema nijednog genijalnog, a slobodnog prijatelja. Probala sam i neke bivše, sveže razvedene, čak i nerazvedene. Probala sam i mušterije odavde, i onog iz aviona, novog zubara, jednog notara, dermatologa, roletnara, šamana čak. Šamana! Zar ne misliš da sam ja kao stvorena za jednu posvećenu, a otvorenu zajednicu sa šamanom? Da putujemo po svetu, radimo ajahuasku i dotičemo neopisive nivoe prosvetljenja i orgazmičnosti. Šaman, ispostavlja se, ima ženu i troje dece u Austriji. U Klagenfurtu! Pa bolje mi je onda s Borisom i njegovim pelikanolikim podbratkom pa da stvarno odmah znam na čemu sam.”
A negde na sredini je i Evina replika:
“Nigde se kao u kuhinji ne stiže tako brzo od romantike do razvoda“.
Predstava “64” je sedma premijera u ovoj pozorišnoj sezoni u Ateljeu 212, a u umetničkom timu su i scenograf Darko Nedeljković, kostimografkinja Jelisaveta Tatić-Čuturilo, kompozitor Ivan Brkljačić.