"Dobre ideje i brza realizacija čine danas Privrednu komoru": Milun Trivunac za "Blic" o tome kako pomoći državi da prevaiđe korona krizu
Privredna komora Srbije je sa sto odsto svojih kapaciteta učestvovala u kreiranju mera pomoći države u prevazilaženju posledica krize nastale zbog pandemijom kovida 19 jer je ona u najdirektnijoj komunikaciji sa privrednicima bez čijih sugestija ne bi mogle da se formiraju adekvatne mere.
To u intervjuu za "Blic" kaže Milun Trivunac, specijalni savetnik Predsednika PKS, i navodi da je upravo zbog toga Marko Čadež, predsednik ove organizacije, bio kopredsednik ekonomskog kriznog štaba, koji je formiran zajedno sa zdravstvenim.
Posle 10 godina bavljenja privatizacijom u Ministarstvu privrede, otišli ste u PKS. Koji su razlozi za to i na kojim poslovima ste sada angažovani?
- Posle više od deset godina rada u Ministarstvu privrede, gde sam se osim privatizacije bavio i izradama predloga raznih privrednih mera koje su donošene u saradnji kako sa domaćim, tako i sa medjunarodnim institucijama kao što su MMF, Svetska Banka, EBRD, prirodno je bilo da stečena iskustva primenim praktično u radu sa privrednicima. Pozicija na kojoj sam omogućava mi da konkretnije pomažem privrednicima u izazovima sa kojima se sada susreću. Posebno u ovom osetljivom trenutku. Dobre ideje, praktična rešenja i brza realizacija odlika su današnjeg poslovanja PKS. Svoju ulogu vidim da u timu Marka Čadeža dam svoje iskustvo da se ovakva praksa nastavi i u budućnosti, a na dobrobit svih privrednika u Srbiji.
Na poslovima u Ministarstvu bili ste angažovani kao stručnjak, a ne kao političar. Iz ugla stručnjaka, koliko je politika sve ove godine uticala da privatizacija u Srbiji dugo traje odnosno da li se kalkulisalo od gubitka glasova na izborima zbog viška zaposlenih, koji su neminovnost u tom procesu?
- Odugovlačenje i subvencionisanje velikih državnih privrednih subjekata samo je pogoršalo njihov ekonomski položaj. Postupak privatizacije je zahtevao jasnu i odlučnu ekonomsku politiku, a politička volja da bi se donela odluka o privatizaciji se najbolje pokazala od 2012. godine, kada je Aleksandar Vučić imao odlučnosti da otpočne jedan takav proces i predvodi ga aktivno svojom političkom ulogom.
Šta je donela ta njegova politička volja?
- Ta okolnost stvorila je mogućnost da se u 2014. donese novi pravni okvir za proces privatizacije. Od tog perioda i nadalje ostvarile su se najkompleksnije privatizacije, tokom kojih su sačuvana mahom sva radna mesta, a takođe su obezbeđene i investicije od novih strateških partnera. Ta preduzeća sada posluju po tržišnim principima i doprinose ekonomskom rastu u znatnoj meri. Ono što je veoma važno istaći je da su za najveća preduzeća koja su privatizovana, kroz postupak definisan zakonom, pronađeni najbolji kupci, uglavnom velike i renomirane inostrane kompanije, koje pored pristupa velikom broju tržišta imaju i znanja i iskustva neophodna za dalji razvoj privatizovanih preduzeća. Ovde pre svega mislim na dva kineska giganta, "Hsteel" i "Zijin", a takođe i na brazilski EMS i arapsku "Al Dahru".
U PKS ste došli u trenucima kada se privrednici zbog krize izazvane pandemijom virusom korona susreću sa velikim problemima. Da li se nazire kraj nedaćama i kako je Srbija u poređenju sa drugim državama prošla u ovoj globalnoj krizi?
- Epidemija još traje, samim tim je situacija u privredi i dalje teška. Država je setom mera koje je pravovremeno donela u velikoj meri ublažila fatalne posledice pandemije - velike gubitke radnih mesta, zatvaranje preduzeća. Svi veliki međunarodni kreditori poput MMF-a, Svetske banke, EBRD-a i ostali, pohvalili su donete ekonomske mere. Ono što je veoma važno istaći je da su donete mere jedino i bile moguće usled prethodno sprovedene konsolidacije, koja je i napravila fiskalni prostor da se one finansiraju. Zamah daju i novi investitori koji Srbiju prepoznaju kao stabilno tržište za svoje poslovanje.
Mislite li da je trebalo da mere budu selektivnije jer nisu svi podjednako stradali u ovoj krizi?
- U trenutku donošenja mera, nije se moglo pretpostaviti koliko će epidemija da traje, a zbog jakog udara na ekonomiju, prve mere koje su donete odnosile su se uglavnom na celokupnu privredu i država se potrudila da svima izađe u susret. Inicijalno, najvažnije je bilo sačuvati opštu likvidnost u privredi. Posvećena je pažnja i ponuđena pomoć svim građanima Srbije, jer u ovakvim situacijama gotovo je nemoguće odvojite ekonomske mere od socijalne politike.
Odvajanje je ipak bilo kod poslednjeg seta mera. Da li je to sugerisala i PKS?
- Što se same selektivnosti mera tiče, poslednje mere imale su i takav karakter, jer se posvetila pažnja privrednicima koji su najviše pogođeni krizom kao na primer hotelijeri, ugostitelji i prevoznici. Nažalost, postoji i inherentna zamka ukoliko se sa selektivnošću ide dublje - realno gledano, kriza ovakvih razmera oteraće izvestan broj privrednih subjekata u bankrotstvo. U tom smislu, pogotovo iz ugla osobe koja je više od 10 godina radila u državnom sektoru, veoma je teško smisliti, uvesti i obrazložiti kriterijume zbog kojih određena firma treba da dobije državnu pomoć, a druga ne. Mnoga preduzeća su sa različitim vrstama problema (nelikvidnost, prezaduženost, odsustvo solidnog poslovnog plana, itd.) ušla u ovu krizu. Mislim da dublje od nivoa celog sektora mera ne treba ići.
PKS je omogućila privrednicima iz regiona vakcinaciju, a odziv je bio veliki iz svih država uključujući i Albaniju. Šta je bio motiv za ovaj postupak i da li je tačno da su došli i privrednici albanske nacionalnosti sa Kosova koji su tražili da se to ne publikuje da ne bi imali problema sa prištinskim vlastima?
- Srbija i njeni lideri se ne bave poreklom krvnih zrnaca. Dobro je što su se privrednici iz regiona odazvali u velikom broju pozivu Srbije da dođu kod nas da se vakcinišu, jer je masovna vakcinacija preduslov opravka ekonomije u regionu. PKS ima najbliže i najkvalitetnije odnose sa regionalnim privrednim komorama, ne samo po ovom pitanju, već i po privrednoj saradnji i održavanju dinamične poslove komunikacije. Diplomatska spretnost Predsednika i Vlade u vezi sa nabavkom vakcina, dala nam je mogućnost da pomognemo privrednicima i investitorima iz regiona, što je sa pravom izazavalo veliku pažnju javnosti.
Najkompleksnija privatizacija
Koja privatizacija, u koju ste bili uključeni, vam je najdraža ili najuspešnija, a koja je izazvala velike muke?
- Novi Zakon o privatizaciji prepoznao je činjenicu da je svako preduzeće specifično, i taj pravni okvir bio je dovoljno fleksibilan da dozvoli pronalaženje najboljeg rešenja za svaki subjekat privatizacije. Za mene je najkompleksnija bila privatizacija Železare Smederevo. Iako je u tom slučaju bio primenjen model prodaje imovine (za razliku od strateškog partnerstva koji je kompleksniji, a koji je primenjen u privatizaciji RTB-a "Bor"), ovo je bila prva veća privatizacija po novom zakonu. To je bio i svojevrstan test za sve nas koji smo se bavili ovim postupkom, a mišljenja sam da nam je ta inicijalna "pobeda" otvorila put za dalje velike privatizacije poput RTB-a BOR, Galenike, PKB-a i ostalih preduzeća.