Postkovid tretmani novost su u Srbiji godinu dana od početka epidemije i sve su popularniji. Lekari na osnovu dosadašnjih iskustava upozoravaju da korona virus u najtežim slučajevima ostavlja posledice na pluća i srce i preporučuju da povratak u uobičajeni životni ritam prati odgovoran i postepen kondicioni oporavak.
„Nisam mogla na noge da stanem. Donesu mi hranu a ja ne mogu kašiku da prinesem ustima. To se ne može opisati, opšta nemoć, ceo organizam je oslabljen virusom“, kaže virusološkinja Ana Gligić za Radio Slobodna Evropa (RSE) nakon više od dve sedmice bolničkog lečenja od COVID-a 19, od kojih je 13 dana bila na kiseoniku.
Njen primer, kako sama ističe, tipičan je pokazatelj čestih tegoba zaraženih korona virusom čije lečenje traje i po izlasku iz hospitalizacije jer su u rekonvalescentnom periodu izraženi telesna slabost i gubitak kondicije koji traju otprilike mesec dana ukoliko se oporavak izvodi po savetima lekara.
Vežbe u Vrnjačkoj Banji
Takve simptome kod svojih pacijenata registrovali su i u državnoj Specijalnoj bolnici Merkur u Vrnjačkoj Banji, 200 kilometara južno od Beograda, koja je do sada u dva navrata tokom pandemije radila u kovid sistemu Srbije. Zbog toga su stručnjaci ove ustanove osmislili rehabilitaciju za one koji su preležali koronu.
Ovaj inovativni program vodi doktor Vladan Miodragović koji za RSE kaže da je za mesec dana primene na oporavku bilo tridesetak pacijenata.
„Suština je u kineziterapijama, vežbama disanja, plivanju u bazenima sa prirodnom mineralnom vodom, inhalaciji i šetnji banjskim parkovima na čistom vazduhu kako bi polako pacijente vraćali u formu“, navodi Dr Miodragović.
Po iskustvu lekara ove bolnice, postkovid pacijenti najčešće se žale na malaksalost, slabost mišića, otežano disanje, bol u grudima i zglobovima, lupanje srca, glavobolju, anksioznost, depresiju i povećanje telesne mase. Zato se rehabilitacija odvija dozirano i pod stalnim stručnim nadzorom.
„Individualno je koliko će ko napredovati ali su poboljšanja evidentna. Svi se umaraju mnogo manje, mogu duže da pešače i uglavnom kažu da su se preporodili“, prenosi doktor Miodragović efekte desetodnevne terapije.
Virusološkinja Gligić: Na pijacu posle mesec dana
Osamdesetsedmogodišnja Ana Gligić, koja je više od tri decenije bila jedan od vodećih stručnjaka beogradskog Instituta za virusologiju, vakcine i serume Torlak, kaže da se uz lekarske preporuke i ličnu disciplinu kod kuće oporavila za mesec dana.
„Dobila sam lekove pri otpustu i držala sam se saveta fizioterapeuta. Objasnio mi je vežbe, kako da dišem, kako da se krećem. Poslušala sam, radila sve kako mi je rečeno, i povratila se. Sada se osećam sasvim dobro i juče sam prvi put po izlasku iz bolnice išla na pijacu“, priča Ana Gligić.
Pojedini postkovid tretmani podrazumevaju i rehabilitaciju u hiperbaričnoj komori za brže otklanjanje tegoba, posebno kod pacijenata koji su imali teži oblik bolesti sa bolovima i grčevima u ekstremitetima.
Više banjskih lečilišta u Srbiji u svoje programe uvrstilo je ponudu za rehabilitaciju posle COVID-a 19, tretmani traju od 10 do 15 dana, a cene su od 20 evra po danu, gde se uglavnom nudi boravak na svežem vazduhu uz lekarski nadzor, do 80 evra dnevno za najsavremenije medicinske tretmane.
Najveće privatne zdravstvene ustanove u Srbiji tokom pandemije u svoju ponudu uključile su postkorona sistematske preglede za proveru zdravstvenog stanja koji, u zavisnosti od analiza, koštaju od 50 do 350 evra.
Takođe, neke osiguravajuće kuće od nedavno svojim korisnicima nude besplatne postkovid preglede koji, osim internističkih i kardioloških, obuhvataju laboratorijske analize, ultrazvučne i kolor-dopler preglede.
Dr Miodragović: Bez napora u oporavku
Doktor Vladan Miodragović upozorava da je, bez obzira da li osobe nakon preležane korone idu na bolnički oporavak ili ostaju kod kuće, najvažnije slušati savete stručnjaka.
„Trebalo bi da vode računa da se bar tri meseca ne izlažu većim fizičkim naporima. Dakle da se vrlo postepeno vraćaju u redovne poslove i kondiciju“, zaključuje Miodragović.
Virusološkinja Ana Gligić početkom sedamdesetih prošlog veka tokom epidemije variola vere u Jugoslaviji bila je šef laboratorije Torlaka. U svojoj karijeri više od tri godine radila je kao koordinator za međunarodna istraživanja hemoragijskih groznica u National Institutes of Health u Vašingtonu, a danas posle iskustva sa korona virusom ima jednostavan savet za one koji su ga preležali.
„Da ne dođu kući iz bolnice i odmah uzmu usisivač u ruke. Ne smeju da se zamaraju. Barem u prvih mesec dana da miruju kako bi rekonvalescencija prošla kako treba“, poručila je Ana Gligić.
Bosanskohercegovački entitet Republika Srpska (RS) prvi je u regionu Zapadnog Balkana, kako je u novembru 2020. saopštio Fond zdravstvenog osiguranja RS (FZO), počeo rehabilitaciju postkovid pacijenata. Na pulmološkom oporavku o budžetskom trošku, saopštio je FZO, do kraja marta 2021. u dve rehabilitacione ustanove bilo je više od 200 ljudi.
Prednjače Italija, Nemačka i SAD
Među državama Evropske unije u lečenju produženog kovida prednjače Italija i Nemačka u kojoj je centralna ustanova za oporavak Klinika za plućne bolesti u Heiligendamu, lečilištu na obali Baltičkog mora. Kroz nju je, kako su pisali nemački mediji, na putu oporavka do sada prošlo više stotina pacijenata.
Desetine bolnica u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD), kako je preneo Asošijetid pres (Associated Press), posvetilo se lečenju, oporavku i istraživanju razloga zbog kojih neki pacijenati i mesecima nakon preležanog COVID-a 19 osećaju umor, bolove u telu i imaju simptome koji podsećaju na demenciju.
Po analizi Centara SAD za kontrolu i prevenciju bolesti koju je prenela ta američka agencija, neki pokazatelji su da i do 30 odsto pacijenata ima značajne probleme koji zadiru u svakodnevni život dve do tri nedelje nakon pozitivnog testiranja, dok je možda i 10 odsto pogođeno postkovid problemima tri do šest meseci kasnije.
Facebook Forum