Pokušaj da se "ekocid" - sistematsko uništavanje prirodne sredine - tretira kao međunarodni zločin, rame u rame sa genocidom i zločinima protiv čovečnosti, sve više dobija na popularnosti u Evropskoj uniji.
Zakopana duboko u opskurnom izveštaju Evropskog parlamenta je rečenica u kojoj se poziva EU da ispita tu ideju. Odredbu je u martu podržala većina poslaničkih grupa, što znači da bi parlament kasnije ovog meseca mogao i da je usvoji.
Na taj način bi EU bila među prvim zagovornicima ideje da ekocid bude zloćin zbog kog će se odgovarati pred Međunarodnim krivičnim sudom u Hagu.
"Revolucije su ponekad i tihe", rekla je Politiku Mari Tusen, francuska poslanica Zelenih koja je i skovala frazu "ekocid".
"Ekocid je najozbiljniji od svih zločina protiv životne sredine. Mahom se sprovodi van naših granica i to od strane onih koji mogu i ne moraju da budu Evropljani ili Francuzi i koji prolaze nekažnjeno. To je problem", rekla je ona.
Francuski predsednik Emanuel Makron jedan je od redkih svetskih lidera koji je otvoreno podržao ideju navevši prošle godine da šefove vlada koji "namerno" ne uspevaju da zaštite okolinu treba pozvati na odgovornost pred Međunarodnim krivičnim sudom (MKS).
Međutim, dug je i vrlo neizvestan put od pojavljivanja u izveštaju Evropskog parlamenta ili u političkom govoru do izvođenja ljudi pred MKS. Zagovornici ove ideje i aktivisti još od Vijetnamskog rata i američke upotrebe "narandžastog agenta" zalažu se za strožije kažnjavanje onih koji uništavaju planetu. Ono što se sada promenilo je sve veće interesovanje za klimatske promene i nestanak biodiverziteta.
Otpora ipak i dalje ima.
U Evropskom parlamentu, izveštaju su se uspotivili konzervativci i redormisti kao i desničari iz straha da bi "ekocid" mogao da dovede do poplave parnica i digne sudske troškove.
"Protivimo se tretiranju 'ekocida' kao krivičnog prekršaja", rekao je Gunar Gunter Bek, poslanik ultradesničarske Alternative za Nemačku.
"Izjednačavanje zločina protiv prirodne sredine sa kršenjem ljudskih prava pa čak i ratnim zločinima je još jedna groteskna inflacija doktrine ljudskih prava", dodao je on.
Poslovne i naftne industrije, iako pomno prate dešavanja, još se nisu oglasila ovim povodom.
Aktivisti su već uspeli da izvedu pred sud vlade zbog neadekvatnih politika prema klimatskim promenama, podnete su i tužve protiv kompanija koje su doprinele zagađivanju i klimatskim promenama, ali bez mnogo uspeha.
Klimatske parnice su važne jer podižu svest ljudi, dovode kompanije u neprijatne situacije i prikupljaju dokaze. Ali ne pomažu u sprečavanju prakse. Ono što bi pomoglo je kriminalizovanje zagađivanja, smatra Džodžo Mehta, šef Stop Ekocid kampanje.
Ako bi ekocid bio izjednačen sa zločinima protiv čovečnosti, to bi poslalo mnogo snažniju poruku svima, dodala je ona.
Zbog toga je Mehta u novembru najavila formiranje međunarodnog panela pravnih eksperata koji bi smislili pravnu definiciju ekocida kao međunarodnog zločina u rangu sa "ratnim zločinima, genocidom i zločinima protiv čovečnosti". Njihov predlog bi trebalo da bude gotov u junu.
Mehta kaže da bi, ako bi njihov predlog bio usvojen bilo potrebno 15 godina da se promene zakonske regulative.
Problem je utvrđivanje odgovornosti. Dok je kod naftnih mrlja ili nelegalnih deponija situacija relativno jasna, problem nastaje kada treba pojedinca optužiti za klimatske promene.
"Koji je nivo štete po prirodnu sredinu koji bi mogao da se podvede pod zločin", pita Filip Sands, kopredsedavajuči ekspertskog panela. "U kom trenutku pređete crtu i uništenje bude toliko veliko da odjekne u celoj zajednici?"
Ključ je, kaže on, u odgovarajućoj definiciji. Sa genocidom, lestvica je podignuta izuzetno visoko u smislu tereta dokaza koje tužilaštvo mora da iznese. U slučaju ekocida, stručnjaci kažu da opasnost leži u previsokoj lestvici koja bi obespredmetila neke potencijalne slučajeve krivičnog gonjenja. Uz to, MKS može da goni samo lica, ne i kompanije.
"Po meni, najveći problem je kako obuhvatiti, kazniti, uhvatiti i usporiti klimatske promene sa ovim zakonom", kaže Kejt Mekintoš, izvršna direktorka Instituta Promis Kalifornijskog univerziteta i članica panela. Uz to, navodi ona MKS je več preopterećen i nema dovoljno ljudi da bi izašao na kraj sa novim uahtevima.
Aktivisti se ipak nadaju da će se, ako se EU mobiliše, njihova ideja proširiti po ostatku sveta.
Pod konstantnom pretnjom od klimatskih promena, dve ostrvke države Vanuatu i Maldivi se na globalnom nivou zalažu za ovu ideju. Njima se pridružila Belgija, a parlamentarne inicijative da se ekocid prizna kao međunarodni zločin pojavile su se i u Luksemburgu, Španiji, Holandiji, Švedskoj. Francuska već radi na tome da ga uključi i svoj zakonodavni sistem.
Dok ekocid ne postane deo krivčnih zakonika, led na Arktiku će se topiti, polarni medvedi i hiljade drugih vrsta će polako nestajati, nivo mora će rasti, možemo da očekujemo nove zemljotrese, cunamije, oluje i tropske vrućine kad im vreme nije.
U 20. i 21.veku svet je zaboravio na izreku "Mi ne nasleđujemo zemlju od naših predaka, mi je pozajmljujemo od naše dece". Naša deca, izgleda neće imati šta da dobiju na pozajmicu od nas.
Kurir.rs/K.P.
NE PROPUSTITE
