Više od dve hiljade godina je prošlo otkako je Aleksandar Veliki stvorio carstvo koje se pružalo u sve kutke tada poznatog sveta.
Zahvaljujući pričama o događajima iz njegovog života, bilo da su tačne ili su samo legenda, njegov lik je prisutan u ljudskoj mašti, a njegova baština tumačila se različito u svakom dobu: u srednjem veku postao je primer viteštva, bio je zvezda renesansnih slika, a do početka 20. veka čak je počeo da liči na engleskog džentlmena.
No ko je bio Aleksandar u svoje doba?
U knjizi Aleksandar Veliki, koju je nedavno objavila Laguna, u prevodu Nenada Dropulića, Entoni Everit sudi o Aleksandrovom životu na osnovu merila njegovog vremena i razmatra protivrečnosti u vezi sa njim.
Čitalac upoznajemo radoznalog makedonskog kraljevića, opčinjenog naukom, istraživanjima i Ilijadom.
Kako je njegovo carstvo raslo, Aleksandar je pokazivao poštovanje prema tradicijama novih podanika i brižljivo sprovodio vlast nad svojim ogromnim teritorijama. No imao je i mračnu stranu.
Kao okoreli osvajač, Aleksandar je slavio rat i ponekad je činio svirepa zverstva.
Dok rasprava o značaju njegovog života i dalje traje, Aleksandrova smrt ostaje obavijena velom tajne. Da li je umro od prirodnih uzroka – jake upale ili obolele jetre – ili su ga ubili njegovi zapovednici, besni zbog tiranskog ponašanja svog vođe?
Objašnjenje Aleksandrove smrti može se naći samo u onome što se zna o njegovom životu, a Everit se usuđuje da reši tu zagonetku i ponudi kraj priče o Aleksandru, koji je toliko dugo izmicao.
Everit je bivši gostujući profesor vizuelnih i izvođačkih umetnosti na Univerzitetu Notingem Trent.
Pisao je mnogo o evropskoj kulturi i autor je knjiga Ciceron, Avgust, Hadrijan i trijumf Rima, Uspon Rima i Uspon Atine. Bio je generalni sekretar Saveta za kulturu Velike Britanije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
