Pandemija koronavirusa uskratila nam je mnoge aspekte normalnog funkcionisanja, među kojima i putovanja, ali i uobičajene modele interakcije sa gradom u kojem živimo.
U nedostatku turizma i upoznavanja novih gradova i kultura, možda je moguće osećati se kao turista i u svom gradu. Pored toga što se gradovi transformišu gotovo do neprepoznatljivosti i što je svakom novom šetnjom moguće otkriti nove ulice i objekte (ili njihov nedostatak!), postavlja se pitanje da li je moguće iskustvo kretanja kroz poznati grad poistovetiti s putovanjem?
U uobičajenom upoznavanju novog grada krenuli bismo od njegovog centra, a zatim se kretali po već preporučenim mapama i putanjama koje povezuju različite znamenitosti, spomenike i objekte, što bi se nastavilo obilaskom muzeja i galerija i upoznavanjem lokalne kulture. U turizmu u poznatom gradu pretpostavlja se da ovakve aktivnosti ne bi nužno otkrile nešto novo iako je interesantno proći i reprezentativnim delovima sopstvenog grada i obići njegove znamenitosti, makar da se uverimo da su i dalje tu gde smo ih poslednji put našli. Međutim, turizam u gradu koji poznajemo zahteva da čak i u potpuno poznatom okruženju pronađemo nešto novo, na šta ranije nismo obraćali pažnju. Traženjem novih senzacija stanovnik ujedno postaje i turista.
Gradove u kojima živimo možemo posmatrati tematski ili potpuno nasumično. Kretanje koje je sasvim suprotno od ustaljenog može da otkrije nove ambijente, koje možda ne bismo primetili bez prinudnog lokalnog turizma. Odluke pri kretanju onda ne treba da donosimo na osnovu odredišta na koje bismo da stignemo, jer njega možda i nema, nego možemo na svakom semaforu da skrenemo, na primer levo ili da biramo kretanje isključivo preostalim ulicama sa drvoredima. Grad dobija potpuno drugačiji izgled i kad se posmatra kao niz fasada, na koje retko obraćamo pažnju. Različite fasade nude različite priče i mnoge od njih mogu upravo da se čitaju sa reljefa, prozora, statua, tabli, ornamenata i ponekih vitraža ili mozaika. Prebacivanjem fokusa s prizemlja “nagore”, čak i potpuno poznati delovi grada mogu da pokažu nešto novo. Možda konačno imamo vremena i da zakoračimo u svaki pasaž ili prolaz, da vidimo i šta je sa druge strane već istraženih fasada.
Tematske šetnje mogle bi da obuhvataju i traganje za kadrovima iz filmova, pri čemu bi se prvo skupljali kadrovi, kao personalizovani tematski bedekeri, a onda išlo u potragu za njima. Posebna vrsta tematskog turizma moglo bi da bude i pronalaženje toponima iz različitih pesama jer je izvesno da se mnogi mogu pronaći u različitim gradovima, a nekad i više puta u istom gradu. Drugačiju percepciju prostora mogla bi da nudi i potraga za urbanim legendama, mestima iz romana i pripovetki koja su dovoljno detaljno opisana da mogu da budu locirana i “uprostorena” u individualnoj mentalnoj mapi.
Tematskim šetnjama mogu se tražiti i elementi prostora karakteristični za druge gradove. Tako u traženju drugih gradova u Beogradu Kosančićev venac sa galerijama i kafeima na kaldrmi može, makar nakratko, pružiti doživljaj Monmartra ili traženje grafita i murala u Savamali može stanovnika-turistu preneti u Berlin. Posmatranje objekata u stilu secesije u Uzun Mirkovoj i Kralja Petra može asocirati na Beč, dok fasade objekata u Zemunu mogu asocirati na Prag, a uske ulice na Italiju. U odsustvu stvarnih putovanja, čak i potraga za sličnim ambijentima može pružiti turistički doživljaj.
Šetnje gradom kao društveni događaj mogu da otvore još jednu dimenziju posmatranja gradskih prostora. Iako su vidljivi delovi grada samo jedan sloj koji se može posmatrati, za ponovno upoznavanje grada mogu biti zanimljive i lične mape, koje su različite kod svakog pojedinca. Umesto uobičajenog turističkog traganja za istorijom grada, jedna od mogućih aktivnosti je i traženje ličnih istorija i tuđih mentalnih mapa. Prostori koji su za nekoga samo trodimenzionalne izgrađene ili neizgrađene forme, u nečijim mentalnim mapama su veoma značajna mesta, koja je moguće kroz društvenu interakciju stalno iznova istraživati. Tako se naizgled obični prostori mogu identifikovati kao nečiji orijentiri i individualna mesta sećanja, prostori uspomena iz detinjstva, porodičnih događaja, prvih poljubaca. Ukrštanjem sopstvenih i tuđih orijentira i mentalnih mapa grad može da dobije potpuno nova značenja, koja ranije nisu bila obuhvaćena u percepciji prostora.
Kad se šetnje istim delovima grada ponavljaju kao ritual u približno isto vreme, mentalnu mapu počinju da čine i ljudi koji se takođe u to vreme kreću istim tim delovima grada. U tom slučaju oni postaju zasebne prostorne odrednice na osnovu kojih sa sigurnošću može da se određuje vreme i prostor. Na taj način bi lokalna turistička aktivnost mogla da bude i posmatranje drugih ljudi i ukrštanje sopstvenih staza s njihovim, pri čemu bi moglo da se prepozna ko su stalni korisnici – orijentiri, a ko slučajni prolaznici. Stalnim ponavljanjem ovakvog ritualnog kretanja istovremeno svrstavamo druge ljude u svoju mentalnu mapu, ali osiguravamo svoje mesto kao tuđi orijentiri. Kao i u slučaju objekata čije rušenje primetimo, primetimo i kada naši ljudski orijentiri, prema kojima znamo gde se nalazimo i koliko je sati, nestanu, promene svoje lokacije ili brzinu kretanja, čime promene i našu mentalnu mapu.
Sasvim je moguće da sopstveni grad poznajemo površno ili sebično, samo kroz svoja prostorna iskustva. Moguće je da ga nismo fotografisali ni izbliza onoliko puta kao bilo koji drugi grad koji smo posetili. Mahom zato što je on stalno tu i smatramo ga nepromenljivim, koliko god da nam se gotovo svakodnevno pokazuje da mesta i orijentiri na koje smo navikli i na koje više ne obraćamo pažnju lako mogu da nestanu, promene se ili izgrade. Sa nekontrolisanom izgradnjom novih objekata kao trendom, možda baš taj lokalni turizam može da ovekoveči i mapira neka mesta koja mogu brzo da nestanu iako deluje da su tu oduvek i da su konstanta urbanog tkiva.
BIOGRAFIJAMilja Mladenović je urbanistkinja iz Beograda. Završila je Osnovne studije na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Master studije Integralnog urbanizma završila je na temu Kreiranje identiteta grada kroz očuvanje kulturnog nasleđa u javnim prostorima. Kao student Doktorskih studija na Arhitektonskom fakultetu bavi se istraživanjem upotrebe novih tehnologija u očuvanju kulturnog nasleđa u javnim gradskim prostorima.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR