Izbor nove predsednice VKS: Najviša pravosudna funkcija daleko od očiju javnosti

Polaganjem zakletve pred poslanicima Narodne skupštine Srbije novoizabrana predsednica Vrhovnog kasacionog suda Jasmina Vasović praktično je preuzela najvažniju sudijsku funkciju u državi, a da ni sudska ni zakonodavna nisu otklonile sumnje u netransparentnu proceduru ni za mnoge poznavaoce njene upitne biografije

Piše: Ivana Pejčić

Novoizabrana predsednica Vrhovnog kasacionog suda (VKS) Jasmina Vasović položila je u utorak zakletvu pred poslanicima Skupštine Srbije. Nju je pre nekoliko dana parlament Srbije izabrao za predsednicu VKS, i to na predlog Visokog saveta sudstva. Samim tim Vasovićeva je kao jedini/a kandidat/kinja postavljena na najvišu funkciju u pravosuđu, dok se o njenom radu i rezultatima malo zna u javnosti. Upravo zbog toga nedavno je deo javnosti izrazio zabrinutost, pre svega jer se za ovu poziciju prijavila samo jedna kandidatkinja i što se sam postupak izbora u velikoj meri odvijao van očiju javnosti.

Inače, postupak izbora predsednika VKS-a složeniji je od postupka kada je reč o izboru predsednika drugih sudova.

PROCEDURA I ZAMERKE: Oglas Visokog saveta sudstva kojim su sudije pozvane da se prijave na konkurs objavljen je krajem 2020, sa pune dve godine zakašnjenja. Odluka o raspisivanju konkursa je, prema svedočenjima članova Visokog saveta sudstva, doneta bez prethodne najave, pod tačkom “razno”, dok je rok za prijavu kandidata isticao tokom novogodišnjih praznika. Oglašavanje i prijava su sprovedene, takoreći, između praznika.

Sudija Apelacionog suda i član VSS Savo Đurđić u svom reagovanju na postupak izbora pozvao se na član 144, st. 1 Ustava Republike Srbije, koji glasi: “Predsednika Vrhovnog kasacionog suda, na predlog Visokog Saveta sudstva, po pribavljenom mišljenju Opšte sednice Vrhovnog kasacionog suda i nadležnog odbora Narodne skupštine bira Narodna skupština.”. Navedeni stav je preuzet u članu 79, st. 1 Zakona o sudijama pod naslovom “Predsednik Vrhovnog kasacionog suda” i glasi identično, uz dodatak da predsednik Vrhovnog kasacionog suda (VKS) može biti samo neko od sudija tog, a ne bilo kog drugog suda. Opštu sednicu sačinjavaju sve sudije određenog suda. U drugom stavu čl. 79. Zakona o sudijama piše: “Kandidat za predsednika Vrhovnog kasacionog suda, uz prijavu na konkurs za izbor, dostavlja i program unapređenja rada sudova u Republici Srbiji, koji se objavljuje na internet stranici Visokog saveta sudstva, zajedno sa podacima iz radne biografije kandidata.”

Pozivajući se na ovaj normativni okvir, sudija Savo Đurđić ističe da “u trenutku davanja navedenog mišljenja, nije postojao predlog VSS-a, koji po ovom pitanju treba da se izjasni na sednici koja je zakazana za 15. mart.

“Po mišljenju jednog broja pravnika, ovakvo postupanje VSS-a dovelo je do toga da je Opšta sednica VKS-a prejudicirala predlog VSS-a, umesto da bude obratno, da VSS uputi predlog povodom kojeg će svoje mišljenje dati Opšta sednica VKS-a i nadležni odbor Narodne skupštine, na osnovu čega bi konačnu odluku o izboru donela Narodna skupština”, objasnio je Đurđić. Takođe, kao jedino pravno razrešenje sporne situacije “a da ne bi ostala senka da Ustav i zakon nisu ispoštovani i da je kandidata za predsednika VKS-a predložila Opšta sednica VKS-a, a ne VSS, predlaže da VSS temeljno razmotri nastalu situaciju i ukoliko se uvaže razlozi da je postupak u bilo kom delu osporen – poništi svoj oglas, te raspiše i sprovede (novi) konkurs za izbor predsednika VKS-a na osnovu čl. 79, st. 1 i 2 Zakona o sudijama”.

Sve to izazvalo je zabrinutost da kompletan postupak izbora za najvišu pravosudnu funkciju neće biti transparentan. Taj nedostatak transparentnosti bio je najvidljiviji u tome što se na skupštinskoj sednici nije govorilo o Jasmini Vasović kao budućoj predsednici VKS-a već isključivo o sudiji Apelacionog suda Miodragu Majiću, i to na najgori način.

BACANJE PRAŠINE: Pojedini poslanici iz SNS-a poput Milenka Jovanova i Veroljuba Arsića ili iz SPS-a Đorđe Milićević umesto o Vasovićevoj govorili su u negativnom kontekstu o Majiću. Kao da nisu znali koja je tema sednice ili možda ništa nisu znali o osobi koja se bira za najvišu pravosudnu funkciju, pa su odlučili da se bave sudijom koji je već duže vreme pod udarom medijskog linča.

Na to je reagovao i sudija Majić i istakao da treba “da objasnimo ljudima ako ništa drugo da je totalno nenormalno – da birate predsednicu Vrhovnog kasacionog suda, a da o njoj ne čujete ni reč, da ne čujete ni njeno ime, a da za to vreme slušate onakve bljuvotine, to je vređanje te osobe koja će biti visoka funkcija u ovom društvu, ja bih bio vrlo ljut na ljude koji su me izabrali da su me onako izabrali, da su pominjali izbor za mis i nakon toga pričali o nekakvom odvratnom sudiji koga se gade, a uopšte me nisu pomenuli”.

To bacanje prašine u oči definitivno je ukazalo da je postojala namera da se promeni fokus i time očigledno zamagli biografija i sam izbor predsednika VKS-a. A kako su pojedini mediji pisali, Vasović ima nekoliko veoma interesantnih biografskih detalja. KRIK je ranije pisao o sudiji Vasović kao članu veća koje je donelo oslobađajuću presudu za Stanka Subotića Caneta, kome se godinama sudilo za šverc cigareta. Naime, veće u kojem je bila Vasović donelo je oslobađajuću presudu nakon što je iz dokaza izbacilo neke ključne dokaze tužilaštva. Tužilaštvo je zbog toga upravo Vrhovnom kasacionom sudu podnelo zahtev za zaštitu zakonitosti. Njihov zahtev je usvojen, odnosno sudije najvišeg suda u zemlji utvrdile su da su Vasović i njene kolege prekršile zakon, odnosno nezakonito oslobodile optužbi Stanka Subotića. Sudija Vasović je učestvovala i u oslobađajućim presudama za Zvonka Veselinovića i Milana Radoičića.

Govoreći o sudiji Vasović, potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić rekla je medijima da “nije nikakva tajna da je bliska prijateljica Aleksandra Vučića, time je cela mreža utaje njene biografije i njenih dela ili nedela skrivena od javnosti u skupštinskoj raspravi… Dakle, mi ništa nismo mogli da čujemo o njenim postupanjima ranije, ono o čemu su istraživački novinari izveštavali kako je oslobađala ili veće čiji je deo bila, ljude koji su imali ozbiljne količine droge u svom posedu”.

Mediji su već zaključili da će jedan od prvih izazova za Jasminu Vasović na novoj poziciji biti zahtev Darka Šarića, koji je osuđen na 15 godina zatvora zbog šverca kokaina, za zaštitu zakonitosti, u kojem traži da se izvršenje presude prekine i da se predmet vrati na ponovno odlučivanje, no nema sumnje da njena iskušenja neće ostati na tome. Uključujući i pažljive oči javnosti i dela pravosuđa.