Najgori prevarant na svetu, žrtve su mu bili i Spilberg i Leri King: Mnogi su se zbog njegovih zločina ubili, među njima i NJEGOV SIN
Šezdeset godina nakon započinjanja finansijske karijere, ozloglašeni prevarant Poncijeve šeme Berni Medof je umro - ostavivši za sobom uništeno na hiljada života.
Komentara 0
Slušaj vest
0:00/
0:00
Veruje se da je prevario svoje žrtve i od njih uzeo masivnih 64,8 milijardi dolara i da su postupci finansijskog prevaranta, najgoreg u američkoj istoriji, doveli čak do samoubistva sopstvenog sina.
U stravične razmere Medofovih postupaka gotovo je teško poverovati, zbog čega je osuđen na 150 godina zatvora nakon hapšenja 2008. godine. Kazna mu je skraćena jer je umro u zatvoru u 82. godini.
Obuhvativši oko 37.000 žrtava u 136 država, najveća svetska Poncijeva šema je prevarila i velike korporacije i poznate ličnosti.
Britanska Kraljevska banka Škotske bila je među prevarenim investitorima, zajedno sa poznatim ličnostima, uključujući reditelja Stivena Spilberga, glumca Džona Malkoviča, TV voditelja Larija Kinga i glumački par Kevin Bejkon i Kira Sedžvik.
I dok je Medof tvrdio da je „bogate ljude učinio bogatijim“, njegov pad pokazuje šemu u kojoj na kraju nije bilo pobednika.
- Prosečna osoba misli da sam opljačkao udovice i siročad. Obogatio sam bogate ljude - rekao je Barbari Volters u intervjuu iz zatvora 2011.
Započevši svoju finansijsku karijeru sa 22 godine, Berni Medof se brzo proslavio kada je 1960. godine pokrenuo “Bernard L Madoff Investment Securities”.
Medof se pojavio kao jedno od najvećih imena na Volstritu zbog uspeha svoje firme, svojevremeno obavljajući i funkciju predsednika berze Nasdak.
Njegovoj Poncijevoj šemi za koju se veruje da je započela još 1970-ih, kraj je donela finansijska kriza 2008. godine koja je onemogućila prevaru ozloglašenog finansijera. Kada su investitori pokušali da povuku svoj novac iz Medofovog poseda, utvrđeno je da novac nedostaje sa njihovih računa.
- Nekako sam pretpostavio da će uspeti. Bilo je gotovo kao - zvuči užasno to reći sada, ali samo sam želeo da svet dođe kraju. Kada se dogodio 11. septembar, mislio sam da će to biti jedini izlaz - svetu će doći kraj, ja bih bio mrtav i svi bi otišli – rekao je on u jednom intervjuu za Njujork tajms.
Žrtve su izgubile milione kroz njegovu šemu, uključujući preživelog iz holokausta i dobitnika Nobelove nagrade za mir Eli Vizela.
Vizel je sa Medofom uložio više od 15 miliona dolara putem njegove neprofitne fondacije Eli Vizel za humanost. Neprofitna organizacija, koja je „ukorenjena u sećanju na holokaust“, rekla je da je „gotovo svu“ svoju imovinu uložila sa Medofom, izvestio je Volstrit žurnal.
“Lopov, nitkov, zločinac”
Vizel, koji je u holokaustu izgubio majku, oca i sestru, rekao je: „Ovaj čovek je znao šta radi. Jednostavno bih ga nazvao lopovom, nitkovom, zločincem “.
On je rekao da bi voleo da Medof bude sam u samici sa ekranom na kojem bi mu se prikazivale slike njegovih žrtava i glas koji govori: „Pogledajte šta ste učinili ovoj staroj dami, pogledajte šta ste učinili tom detetu, pogledajte šta ste učinili”.
Nakon što su se Medofove laži rasplele nakon hapšenja, njegova porodica je uvek tvrdila da nikada nisu znali istinu o tome šta je sve radio i obimu njegovih laži.
Život u luksuzu bio je jasan znak za sve koji su to mogli da vide. Porodica je posedovala penthaus na Menhetnu i kuću na plaži u Montauku.
Vikende su provodili u vili u Palm Biču, a imali su i vilu na jugu Francuske, gde im je pristajala i porodična jahta od 88 metara. Ali nakon što su porodici otkrili istinu o njegovom zarađivanju novca na prevaru - njegovi sinovi Endrju i Mark bili su odlučni da bi trebalo da bude kažnjen.
Dok je Medof podelio svoju tajnu sa sinovima i suprugom Rut ujutro 10. decembra 2008, uveravao ih je da će sledeća 24 sata provesti u sređivanju poslova pre nego što se preda policiji. Ali njegovi sinovi su otišli pravo kod svojih ličnih advokata, zatim kod federalca.
FBI je sledećeg jutra iznenadio Medofa obučenog u pidžamu u njegovom stanu na Aper Ist Sajdu.
Medof se u martu 2009. godine izjasnio krivim za prevaru sa hartijama od vrednosti i druge optužbe, rekavši da se "veoma žao” i da ga je sramota. Osuđen je na 150 godina zatvora.
Tragedije
Nažalost, otkrića su imala tragičan zaokret za Medofovu porodicu.
Njegov sin Mark pokušao je samoubistvo 2009. godine, a zatim i sledeće godine, kada je oduzeo sebi život vešanjem, jer nije mogao da se pomiri sa onim što je njegov otac učinio.
Martin Flumenbaum, advokat Marka Medofa, rekao je u izjavi nakon njegove smrti u decembru 2010. godine: „Ovo je strašna i nepotrebna tragedija“.
Nazvao je svog klijenta „nevinom žrtvom monstruoznog zločina svog oca koji je podlegao dvogodišnjem nemilosrdnom pritisku lažnih optužbi i nagoveštaja“.
Drugi Bernijev sin Endrju umro je 2014. nakon duge bolesti.
Mark nije bio jedini čovek koji se ubio nakon što je saznao za Bernijeve zločine.
Vilijam Fokston, britanski vojnik koji je izgubio ruku u Avganistanu, a kasnije se posvetio humanitarnim misijama UN-a, pucao je sebi u glavu kada je saznao da je zahvaljujući Medofu izgubio životnu ušteđevinu.
Francuski bankar Rene-Tijeri Magon de la Viljuše, koji je sa Medofom uložio preko milijardu dolara novca svojih aristokratskih klijenata, uzeo je tablete za spavanje, a zatim presekao vene.
U međuvremenu, još bezbroj žrtava ostalo je u ruševinama. Sve zbog pohlepe i nedostatka saosećanja jednog čoveka.
Pročitajte još
Šta je Poncijeva šema
Poncijeva prevara ili šema je tip piramidalne prevare kojom je Karlo Pjetro Đovani Đulijemo Trebaldo Ponci poznatiji kao Čarls Ponci dvadesetih godina dvadesetog veka, prevario na stotine ulagača. Poncijeva šema obećava veoma visoke kamate na pozajmice investitorima.
Objašnjenje funkcionisanja ove šeme dala je američka Komisija za berzu i hartije od vrednosti.
„Preduzetnik“ objavljuje da radi na veoma profitabilnom poslu koji garantuje visoke prihode i profite ali mu je potrebna pozajmica tj. gotovina. „Investitor“ A daje „Preduzetniku“ zajam od 1000 dolara sa rokom vraćanja od 90 dana i kamatom od 100 dolara koja se isplaćuje devedesetog dana. Za vreme tih 90 dana „Preduzetnik“ nalazi nove „Investitore“ B i C obećavajući im isto. Na kraju perioda on „Investitoru“ nudi da mu vrati 1000 dolara i kamatu od 100 ali i da ne diže glavnicu pa i kamatu nudeći ponovo iste odlične uslove. Novac za tu namenu poseduje jer je dobio sredstva i od „Investitora“ B i C. Većina „Investitora“ se polakomi i ne podiže novac tj. reinvestira. Pojedinci koji ne veruju budu isplaćeni na licu mesta, od novca koji je dobio od drugih, i to podiže „rejting“ „Preduzetnika“ kao poslovne i ozbiljne osobe. Broj „Investitora“ se povećava.
Ova operacija traje jedno vreme i završava se tako što „Preduzetnik“ pobegne sa novcem ili objavi probleme u isplati ili bankrot, jer je došlo do poremećaja na „tržištu“ odakle je imao veliki prihod.