„Stvarno bih voleo kad bi skinula tu sliku. Ja sam zapravo jedna veoma povučena osoba."
Glumica Rejčel Bilson prisetila se koliko je bila iznenađena kad je dobila ovu poruku od starog školskog druga i kolege filmske zvezde Ramija Maleka kada je na internetu objavila staru sliku njih dvoje.
Gostujući u podkastu Deksa Šeparda „Armchair Expert", ona je ispričala da je podelila „super-štrebersku" sliku - fotografisanu na ekskurziji - u dobronamernoj podršci Maleku neposredno pre nego što je osvojio Oskara za ulogu Fredija Merkjurija u Boemskoj rapsodiji iz 2018.
Bilson je verovala da će on umeti da ceni ovaj gest zato što su „dobri prijatelji".
Ali Malek nije reagovao kao što je bilo očekivano.
Nedelju dana kasnije, Bilson je dobila direktnu, nedvosmislenu poruku u kojoj se traži da ukloni sliku.
Ona je rekla da je uprkos tome što je odmah skinula sliku i poslala mu izvinjenje bila „super zbunjena" koliko je to naškodilo njihovom odnosu.
„Napisala sam mu zaista lepu poruku, 'Izvini, molim te. Osvoji tog Oskara, fenomenalno ti ide.' A on mi se više nikad nije javio", rekla je ona.
„Velika sam pobornica toga da ne shvatate sebe ozbiljno, naročito na tom nivou slave i talenta.
„Ali, slušajte, on želi da bude super-poštovan, to mu je veoma važno, i zato sam to poštovala."
Ova prepiska ističe delikatnost objavljivanja starih fotografija na društvenim mrežama bez dozvole - naročito onih koje su u suprotnosti sa našim današnjim identitetom, kaže Bret Kalen, šef za društvene mreže pri Heč PR-u.
On kaže da iako su stare fotografije odavno popularne na društvenim mrežama, od Fejsbukovog odeljka „uspomena" do heštega #ThrowbackThursday - važno je ne zaboraviti da se „ne osećamo svi prijatno kad se osvrnemo iza sebe".
Zato je uvek mudro tražiti dozvolu.
„Iako možda mnogi ljudi dele srećne uspomene ili fotografije na kojima se glupiraju u školi zato što žele da se podsete pozitivnih osećanja ili da predstave svetu dokaz da su određeni tip ličnosti, neki drugi prosto nisu takvi", kaže on.
A ovo posebno važi kad se govori o javnim ličnostima kao što je Malek.
„Slavni su pažljivo gradili svoj imidž, a društvene mreže su važan sastojak koji to podržava ili kvari.
„Postoji strategija iza toga zašto slavni rade nešto što rade (ili ne rade), naročito na društvenim mrežama."
„Nešto što se javi iz vedra neba na nekontrolisan način, podsetivši na nešto iz prošlosti što nije u skladu sa tom strategijom, može da predstavlja izazov ili rizik", kaže Kalen.
„Malek je možda smatrao da podeljena fotografija ne predstavlja njegov brend i nije želeo da se ona negativno odrazi na njega.
„Imati jak brend može da vam donese mnoge koristi mimo pukog obezbeđivanja uloga, tu su na delu mnogo šire poslovne prilike."
„Držanje tog imidža i zvanične verzije brenda pod kontrolom stoga je od ključne važnosti za slavne", kaže on.
Ali pored toga što je to postalo izuzetno važno, sve ga je komplikovanije postići u doba interneta i društvenih mreža.
Evo drugih istaknutih primera zvezda koje su se borile da zadrže kontrolu nad svojim imidžem.
Kontroverza oko nastupa Bijonse na Superboulu (2013)
Uspeh Bijonsinog nastupa na Superboulu 2013. godine bio je zasenjen internet kontroverzom.
Ubrzo posle održanog koncerta, pevačicin tim nije bio zadovoljan nekim fotografijama koje su počele da kruže i njen publicista je pokušao da ograniči njihovo širenje.
„Na vašem trenutnom fidu postoje neke neskladne fotografije za koje vas najlepše molimo da ih promenite", stajalo je imejlu poslatom Bazfidu.
Molba im se obila o glavu.
Ne samo da je sajt odbio da to učini, već je i objavio prepisku u članku naslovljenom :„'Neskladne' fotografije koje Bijonsin publicista ne želi da vidite."
I iako je slična molba poslata Geti imidžizu dovela do toga da agencija ukloni originale iz svoje ponude, to nikako nije zaustavilo kruženje onih koje su već bile kupljene i objavljene.
Ovaj slučaj je savršen primer takozvanog Strajsend efekta.
Nazvan po pokušajima pevačice Barbre Strajsend da povuče slike svoje kuće iz Malibua 2003, odnosi se na pokušaje da se sakriju ili uklone informacije koje nenamerno dovedu do potpuno suprotnog efekta i podstaknu na njihovo dalje deljenje.
Konsultant za društvene mreže Met Navara kaže da se sve češće dešava da slavne ličnosti koje misle da mogu da „kontrolišu" razgovore o sebi na društvenim mrežama otkrivaju da su se grdno prevarile.
„Puka količina postova, komentara i snimaka koji su se podelili 2021. je kolosalna", objašnjava on.
„Veliki deo razgovora i deljenja sadržaja među prijateljima dešava se u privatnim porukama i enkriptovanim čet grupama, van domašaja čak i najrevnosnijeg agenta koji želi da zaštiti onlajn personu svoje zvezde."
„Uspon platformi kao što su Tik Tok i Instagram Storiji znači da su sada svi tvorci.
„Danas svi imamo pristup alatima koji se lako koriste a izuzetno su moćni kad je u pitanju momentalno pronalaženje, editovanje i deljenje sadržaja."
„Jednom kad je nešto o nekoj slavnoj ličnosti podeljeno ili se o tome diskutovalo onlajn, ona je prepuštena na milost i nemilost algoritama i mimova - moćnoj kombinaciji koja je mnogo jača od volje tima za publicitet bilo koje slavne ličnosti."
Slavna ličnost koja je dobro naučila lekciju o moći kulture mimova je pevač grupe Guns N' Roses Eksl Rouz.
Kad su se ikone roka iz osamdesetih ponovo okupile za razne turneje tokom 2010-tih, frontmen benda, nekada poznat kao mladolika rok pin-ap zvezda ali sada u pedesetim, postao je žrtva niza mimova zasnovanih na fotografiji na kojoj izgleda primetno oznojeniji i zaokrugljenijeg lica na bini.
U pokušaju da povrati deo osećaja kontrole, on je razaslao zahteve za uklanjanje, tražeći od Gugla da iz algoritama za pretraživanje ukloni danas ozloglašenu fotografiju povezanu sa mimom „debeli Eksl Rouz" .
On je tvrdio da je po Zakonu o zaštiti autorskih prava u digitalnom milenijumu, slika - koju je 2010. na koncertu u Kanadi uslikao Boris Minkevič, objavljena je u Vinipeg fri presu - njegova intelektualna svojina i stoga mora da se dobije njegovo odobrenje.
Rouz je čak angažovao registar za intelektualnu svojinu Veb šerif da skine fotografiju sa interneta.
On je tvrdio da Minkevič nije imao prava da objavi ili postavi fotografiju, jer je pred koncert potpisao dokument da se odriče tog prava.
Minkevič je rekao šest godina kasnije da ne može da se seti da li je to uradio.
„U svakom slučaju, fotografija je ukradena sa našeg sajta bez dozvole Vinipeg fri presa", rekao je novinarima.
Na kraju je sav Rouzov trud bio uzaludan. Mim je bio pušten iz boce.
Ali baš kao što internet nekad dovodi do toga da slavne ličnosti izgube kontrolu nad vlastitim imidžem, društvene mreže mogu i da ih osnaže - nudeći platformu zvezdama da iznesu dominantnu verziju na do sada neviđene načine.
Američki model Emili Ratajakovski se 2017. godine poslužila sopstvenim nalogom na Instagramu da prozove francuski časopis Madam Figaro zato što je u postprodukciji izmenio njene fotografije za naslovnu stranu.
„Jao, kao i mnogi od nas, svaki dan radim vredno na tome da prevaziđem sve moje nesigurnosti.
„Bila sam izuzetno razočarana kad sam videla da su mi usne i grudi izmenjene u fotošopu na ovoj naslovnoj strani", napisala je ona u postu u kom je uporedila originalne slike sa finalnom naslovnom stranom.
Aktivistkinja i glumica Džamila Džamil oglasila se na sličan način protiv ove prakse dve godine kasnije.
„Mentalno sam se razbolela pokušavajući da dosegnem taj imidž uživo. Erbrašing je ĐAVO", napisala je ona u Instagram postu koji je analizirao njenu staru foto-sesiju za štampu.
„Društvene mreže su definitivno ženama omogućile da se usprotive štetnoj praksi izmene realnosti kao što je ebrašing i slike sa filterima", kaže Sara Mekorkodejl.
Ona je autorka knjige Uticaj: Kako uticajni sa društvenih mreža oblikuju našu digitalnu budućnost.
„Slavne ličnosti poput Džamil i Ratajakovski briljantno su pozvale na odgovornost glavnotokovske medije zbog ovoga i u tom procesu obelodanile koliko malo kontrole imaju nas vlastitim imidžem."
Ona kaže da je ovo otvorilo oči mnogim ljudima i stvorilo prostor za razgovor na razne teme, od toga zašto žene smatraju da je određeni oblik tela „pravi", do toga zašto smatramo da moramo da krijemo pojave na koži kao što su akne.
Međutim, pokazalo se da je balans tu veoma osetljiv, prepun potencijala za pogrešna tumačenja.
„Ironija je, naravno, u tome da se najveći deo rasprave i aktivizma na ovu temu odigrava na Instagramu - platformi koja je postala popularna upravo zbog toga što je olakšala upotrebu filtera na slikama", kaže Mekorkodejl.
„Korišćenje filtera je u redu ako je to lični izbor pojedinca, ali sada moramo da postignemo transparentnost ove prakse - naročito kad se ima u vidu koliko mladih ljudi prati društvene mreže i shvata i tumači ono što tamo vidi kao sveto pismo."
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
.jpg "Novi Sad rešava pitanje rugla u centru grada posle tri decenije")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar