Onomad sam na ovom mestu pisao o prečestom demonstriranju nerazumevanja suštine zanata mnogobrojnih ovdašnjih medijskih profesionalaca. Danas ću da pojačam taj stav tvrdnjom da nije samo reč o jezičkim, već prečesto i o logičkim greškama.
E, tekst je izazvao popriličnu sekiraciju u prestižnim kabinetima u zgradi „Junajted medija“, ali i mrzovoljna gunđanja po ćoškovima redakcije u sastavu spomenute kompanije. Zašto baš kod njih? Zato što sam kritikovao lošu praksu samo onih – neka bude posebno naglašeno – koje u domaćoj prašumi „informativnog“ rastinja svega i svakoga, uopšte, pratim.
Da podrobnije pojasnim šta imam protiv konstrukcije „autorska emisija“. To bi bilo podjednako glupo kao kada bi neko – hajde da se poslužim sportskom analogijom – tresnuo jezičku kombinaciju „kapitenska ekipa“. Da, postoji ekipa, na borilištu je predvodi kapiten, ali ta konstrukcija je besmislena.
Da li gledate nešto „autorski“, a što se posebno reklamira na Novoj S televiziji?
Ne, ne mislim na ono što pripremaju, recimo, Olja Bećković, Jelena Obućina, Mićko Ljubičić, Voja Žanetić, Draža Petrović ili Zoran Kesić. Uostalom, ni menadžment kompanije ni urednici redakcija ih, tako grmopucateljno, „autorski“, ne promoviše. Iako bi svi nabrojani i njihovi programski dosezi – po koncepciji i po personalnoj osobenosti – zaslužili da budu na vidljiv način izdvojeni iz gomile prosečnih ili loših ostvarenja.
Toga nema budući – pretpostavljam – da navedeni stvaraoci to ne zahtevaju, svesni činjenice da je televizija emanentno kolektivna delatnost, u kojoj svako na odjavnoj špici – ako ista postoji? – ima važnu i nezaobilaznu rolu. Davno usvojeni televizijski protokol predviđa da se ime autora, eventualno, izdvoji na početku ili na koncu špice, plus potom imena ostalih saradnika. Obavezno!
„Autorsku“ etiketu, iz nekog razloga, imaju najave emisija koje pripremaju Rada Đurić i Vesna Dedić. „Da sam ja neko“ („T“ se, biće, izgubilo negde u prevodu?) i „Balkanskom ulicom“. U prvoj novinarka, koliko sam zapazio, nabacuje dežurnu temu, razgovara sa sagovornicima koje ista zanima, a ponekad po ulicama „savatava“ prolaznike, iznuđujući dodatni komentar.
U drugoj je reč o „formatu“ izrabljenog beskrajno mnogo puta pre četrdesetak godina. (Ono kada scenografija u studiju imitira kafanu, šareni stolovi, pićence na njima, domaćica u dertu, svirci tamburaju „na uvce“, a ona, kao udobno i ugodno, razgovara sa dragim gostom).
Drugačije? Neviđeno? „Autorsko“? Hmmm… Možda tako beše sredinom prošlog televizijskog veka. Možda?
Onaj ko je odlučio da pomenute emisije, makar sa famoznim „autorskim“ prefiksom, budu sadržaji Nove S televizije i da se time, valjda, ojača „reprezentacija srpskog žurnalizma“, nije odveć upućen u trendove savremenih svetskih televizija.
Dobro. Privatna firma. Što bi kazali u Preku, „njine lotre, odvolje im je kako će uz nji i niz nji“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
