Igumana Savu Janjića, osvedočenog borca za mir, napada tvorac lažnih vesti i ratni huškač

Od monaha do mogućeg ratnog zločinca – tako igumana manastira Visoki Dečani opisuje Savet za zaštitu ljudskih prava na Kosovu.

Ta NVO iznosi niz optužbi – da su Dečani tokom 1999. bili pretvoreni u vojnu bazu, da su u njima Albanci držani kao taoci i da je Sava Janjić možda umešan u kršenje običaja rata. Za Beograd su napadi pokazatelj ugroženosti srpske kulturne baštine u južnoj pokrajni.

"Ja se nadam da će se i međunarodna zajednica ovim pozabaviti na još ozbiljniji način. Mislim da je Sava Janjić meta samo zato što čuva Visoke Dečane, a postoje tamo ljudi koji ne žele da Dečani postoje. To je svetska kulturna baština, a SPC je stub onoga što znači Srbija na KiM i život srpskog stanovništva na KiM", ističe predsednica Vlade Ana Brnabić.

Novinar Milivoje Mihajlović smatra da Savu Janjića optužuju zbog toga što je čovek koji uživa veliki ugled i među Srbima i među Albancima, a naročito u međunarodnoj zajednici.

"On je par puta ugošćavao Bajdena u manastiru, tako da je on opasnost. Glavna meta je Sava Janjić, zato što je on u političkom životu Kosova glas razuma", ističe Mihajlović.

Optužbe stižu u trenutku kada je organizacija "Evropa nostra" Visoke Dečane stavila na listu sedam najugroženijih spomenika kulture u Evropi, na šta je burno reagovala vlast u Prištini.

"Sasvim jasno da su Dečani ugroženi" 

Istovremeno, manastir je i na Uneskovoj listi ugrožene svetske kulturne baštine.

"A do toga ne bi dolazilo da stvarno nije ugrožen jer se to čini na osnovu nekih procena. Zatim treba pitati zašto je tamo italijanski kontingent Kfora ako manastir nije ugrožen. Dakle ne treba ništa naročito više dokazivati to je sasvim jasno. Ne treba dokazivati čak ni međunarodnoj zajednici, i to delu koji nije prijateljski naklonjen Srbiji, koji podržava kosovsku nezavisnost i on shvata da je ugrožen manastir Dečani", ističe bivši ambasador Srbije pri Unesku Darko Tanasković.

Ugroženost manastira ne priznaje ni organizacija koja zahteva da se istraže mogući zločini u Dečanima i uloga igumana Janjića. Aktivisti Saveta za zaštitu ljudskih prva, među kojima je i Haljit Barani, javnosti su, međutim, poznati po iznošenju neproverenih informacija.

"Jedna je bila 16. marta 2004. kada je na RTK i Si-En-Enu izjavio da su Srbi ubili dvoje albanske dece u Ibru. Nakon toga usledio je talas protesta na Kosovu, ubijeno, prognano, spaljeno... Pogrom i specifičan oblik etničkog čišćenja. Neposredno posle rata optuživao je Srbe da su spaljivali leševe Albanaca i mnogi strani novinari, čak i Haški tribunal, je dokazao da su to bile laži i provokacije, ali za to nije odgovarao. On je očigledno jedna od udarnih medijskih pesnica albanskog ekstremizma na KiM", ističe Milivoje Mihajlović.

Ekstremne izjave osuđuje grupa nevladinih organizacija i medijskih kuća sa prostora Kosova i Metohije. Ističu da pomoć i zaštita, koju su dobile albanske izbeglice u manastiru Visoki Dečani, i tokom rata predstavljaju jedinstveni primer ljudskosti.