Magdalena (12) i Mina (8) žive u jednoj prostoriji s dva brata i roditeljima, peru se VODOM IZ KAZANA, vršnjaci ih udaraju i podsmevaju im se, a kao da to nije sve - pretrpele su i VELIKU TRAGEDIJU
Sigurno da većina današnje dece ne može ni da zamisli da se kupa vodom iz kazana, da umesto u krevetu spava na dušeku, da nema mobilni telefon, televizor, kompjuter... Magdaleni (12) i njenoj sestri Mini (8) iz Beograda to je realnost.
Komentara 0
Slušaj vest
0:00/
0:00
Surov život naučio ih je da budu skromne i požrtvovane, ali i da se malim, a hrabrim koracima otisnu u svet odraslih, umesto da uživaju u čarima detinjstva. Već na početku razgovora sa Minom i Magdalenom, saznajemo da žive u vrlo teskobnim uslovima. Njih dve, roditelji i dva starija brata stanuju u kući koja ima samo jednu prostoriju.
- Ta soba nam je i kuhinja i spavaća soba. Imamo jedan krevet, ali spavamo na dušecima. Grejemo se na šporet i stalno se plašimo da li ćemo imati dovoljno drva da preguramo zimu. Pamtimo zime kada smo se smrzavali - započinje priču Magdalena.
Kada legne na taj dušek, Magdalena mašta u kakvoj kući bi volela da stanuje.
- Zamišljam da imamo kuću na dva sprata i da ima terasu. Takođe, maštam da moja sestra i braća imaju svako svoju sobu, krevet, orman - priča ona.
Njena mlađa sestra Mina objašnjava nam kako izgleda svakodnevica u kući bez kupatila.
- Stavimo vodu u kazan da se zagreje i onda se polivamo. Nemamo ni mašinu za pranje veša, pa mama mora da pere na ruke. Zbog toga su joj stalno otečene ruke. Magdalena i ja se trudimo da pomognemo mami, da operemo stvari umesto nje, da sredimo kuću - kaže Mina.
Kao starija sestra, premda ima tek dvanaest godina, Magdalena se ne libi da preuzme veći deo obaveza u kući.
- Nikad nisam razmišljala da je mama tu da skuva ručak i očisti kuću. Mama je bolesna, pije lekove za dijatebes i često odlazi kod lekara. Zbog toga ja skoro svaki dan spremam ručak za sestru i braću - priča nam ona dok otkriva sopstveni recept za kiflice, baš kao iskusna domaćica.
KAKO DA POMOGNETE
Svi ljudi dobre volje koji žele da pomognu deci mogu da pošalju SMS na humanitarni broj 2552 ili da uplate sredstva na dinarski tekući račun „Blic fondacije“: 2750010221949709 90 ili na devizne račune 1022194972445 - za uplate u evrima; 1022 194971184 - za uplate u švajcarskim francima i 10221949717 66 - za uplate u dolarima, OTP banka Srbija, a.d. Beograd. Cena poruke 100 dinara (važi za sve mreže).
Rad na pijaci
Magdalena i Mina kažu da je njihova mama nezaposlena, a da im tata radi na pijaci u Zemunu i Pančevu, ali da novac koji zaradi nije dovoljan da prehrani šestočlanu porodicu.
- Tata prodaje garderobu na pijaci, a to je uglavnom garderoba koja je nama mala i koju ne možemo da iskoristimo. Dešava se da ponekad ne proda ništa i tako iz dana u dan strahujemo da li ćemo imati šta da jedemo - bojažljivo kaže Magdalena.
Dodaje da se njihovi roditelji trude da ona, Mina i braća ne osete toliko nemaštinu, ali Magdelena je i te kako svesna situacije u kojoj se nalaze, te neretko i sama odlazi sa tatom na pijacu.
- To mi ne pada teško jer želim da pomognem porodici. Dešava se da ostanemo na pijaci po ceo dan, a pamtim noći kada smo prespavali u ujakovom kombiju da bi sačuvali nešto novca koji bi potrošili za put tamo i nazad. Mina je još mala i nadam se da ona neće morati da odlazi na pijacu - kaže ova požrtvovana devojčica.
Vršnjačko nasilje
Ove devojčice maštaju da dobiju mobilni telefon, jer zasad mogu da ga imaju jedino u vidu igračke.
- Deca u školi mi se smeju što nemam telefon. Dešava se da me zadirkuju što moji roditelji nemaju auto i što dolazim peške u školu. Pričaju mi i da sam ružno obučena, pocepana... Često plačem zbog toga i ponekad poželim da uopšte ne dolazim u školu - iskrena je Mina.
Takva neprijatna iskustva doživljava i njena starija sestra, a situacija je otišla toliko daleko da je Magdalena pretrpela čak i nasilje u školi.
- Dešavalo se da nemam šta da obučem pa moram da nosim muške pantalone, od braće, i onda me u školi zadirkuju zbog toga. To nije nimalo prijatno... Toliko puta sam trčala u kupatilo i plakala da me niko ne vidi. Jednom se desilo da me dečak udari - nerado se priseća Magdalena, i ne želeći da zadire u rane iz prošlosti samo nam je kratko rekla da je škola reagovala na nasilje i da je taj dečak kažnjen.
Porodična tragedija
Život, već dovoljno nemilosrdan prema ovoj porodici, neprestano je zadavao boli. Pre nekoliko godina Magdalena i Mina su izgubile mlađu sestru, koju nisu stigle ni da upoznaju.
- Bila je beba, imala je četiri meseca. Nikada je nismo upoznali jer je od rođenja bila u bolnici. Jedino što znamo da je imala zelene oči. To nam je rekla mama, ali ona ne želi da priča o tome jer joj je mnogo teško i nikada je nije prebolela. Mina i ja smo bile jako male i jedva da se sećamo tog perioda - priča nam uplakana Magdalena.
Utočište
Utehu i nadu za bolje sutra, ove dve sestre pronašle su u Svratištu na Novom Beogradu, gde gotovo svakodnevno dolaze poslednje tri godine.
- Ovde dobijamo sve što nemamo kod kuće. Možemo da ručamo raznovrsno, a ne kao kod kuće kad podgrevamo hranu od pre dva-tri dana. Prvi put se kupamo u kupatilu. Dobijamo sredstva za higijenu, lepu i čistu odeću. Baš se lepo osećam u Svratištu i stekla sam puno dobrih drugara - zadovoljno kaže Mina.
Kao što veš mašinu nikada nisu imali u svojoj kući, ista je situacija i kada je reč o televizoru i kompjuteru.
- Prvi put smo videle kompjuter kada smo došle u Svratište. Ne znam kako bih tokom korone pratila onlajn nastavu da ne dolazim u Svratište. Sigurno da u tom slučaju ne bih mogla da završim razred – kaže Magdalena.
Rođendanska želja
Iako se za mnoge mališane podrazumeva da rođendane proslavljaju u igraonicama, ove dve devojčice nemaju priliku da to iskuse. Štaviše, do dolaska u Svratište nisu ni obeležavale rođendane u svojoj kući.
- Nemamo novca da napravimo proslavu i pozovemo drugare da dođu. Pamtim samo jednu rođendasnku tortu koju mi je tetka donela i kad sam duvala svećice poželela sam da dobijem psa, ali se ta želja nije ostvarila. Ipak, sada je drugačija situacija kada u Svratištu možemo da proslavimo rođendane i dobijemo razne poklone - priča Mina i dodaje da s nestrpljenjem očekuje svoj deveti rođendan u julu.
Za kraj nam sramežljivo otkriva da će za ovaj kao i za prethodne rođendane, poželeti da njena porodica dobije sigurnije i pristojnije uslove za život.
Za našu decu
POMOGLI: Bolji uslovi života za više od 450 mališana OBNOVILI: Jedino dečje očno odeljenje u Srbiji OBNOVILI: Mlečnu kuhinju na Institutu za majku i dete IZGRADILI: Deset kuća za poplavljene u Obrenovcu, četiri za ugrožene OBNOVILI: Odeljenje neurologije u valjevskoj bolnici OBEZBEDILI: Aparate za dijagnostikovanje oštećenja sluha kod novorođenčadi u svih 56 porodilišta u Srbiji OBNOVILI: Odeljenje ginekologije i deo Porodilišta u Vršcu OBEZBEDILI: Ambulantno vozilo, medicinsku i opremu za vešeraj Opštoj bolnici u Boru.