Novi soj P.1 je možda zarazniji Foto: Canva
Mediji stalno šire vesti o novim, navodno još opasnijim sojevima virusa. Koliko je opasan mutant P.1? Pojavio se u januaru Brazilu, a međuvremenu je stigao i do Evrope.
Soj se ponaša netipično
Pouzdana internet adresa za proveru medicinskih podataka Pubmed Nacionalne medicinske biblioteke američke vlade koja sakuplja medicinske članke iz čitavog sveta, do početka aprila nije našla mnogo naučnih podataka o soju virusa P.1. Ipak, navodi naučni rad sa severa Brazila, koji pokazuje da se taj soj ponaša netipično i da bi se moglo zaključiti da je zarazniji od „klasične“ varijante.
Da li je smrtonosniji?
Virus se u Brazilu širi vrtoglavom brzinom i prema podacima od 8. aprila, u toj zemlji zaraženo je preko 13 miliona ljudi, na 211 miliona stanovnika. A da li je taj soj toliko smrtonosniji, to je teško reći: tačno je da je broj umrlih drastično porastao. Početkom januara je umiralo po oko 1000 ljudi svakog dana, sad ih je već i po 3000. Ali, tu treba uzeti u obzir da je i zdravstvo gotovo kolabiralo, prenosi Deutsche Welle.
Takođe je samo pretpostavka koja se prenosi u medijima kako je tamo već 90 odsto novoobolelih od tog novog soja. Zbog stanja u tamošnjem zdravstvu nemoguće je proveravati genetski kod virusa kod svakog obolelog.
Šta se zna o soju P.1?
Isto tako je nesporno da je taj soj već registrovan i u Meksiku ili Kolumbiji, a stigao je i u Evropu, u Belgiju i Švedsku.
Soj P.1 je utvrđen 10. januara u Brazilu i na virusu SARS-CoV-2 je stvorio već 17 mutacija, od kojih su tri na „bodljikavom“ proteinu, po čemu se može zaključiti da tako lakše prodire u ćelije. Problematična je i mutacija E484K koja, opet tek kako se pretpostavlja, može da dovesde do obolevanja i onih osoba koje su već preležale covid 19 i koje su stvorile imunitet.
Taj zaključak je utemeljen na činjenici da se soj P.1 posebno širi po brazilskoj saveznoj državi Manaus, jer je tamo mnogo osoba obolelo od korone već u prvom talasu pandemije. Pretpostavlja se i da ima sličnosti sa južnoafričkom mutacijom B.1.351, ali se veruje da su te promene nastale nezavisno.
Da li je tok bolesti teži kod ovog soja?
Prema dosadašnjim iskustvima iz drugih zemalja, lekari su skloni da kažu – ne, nije. Ali, teško je definitivno odgovoiti, baš zbog povećane zaraznosti i pretrpanosti bolnica.
Deluje li vakcina i protiv soja P.1?
I tu još nema jednostavnog odgovora. Poznato je da preparati AstraZeneca i BioNTech/Pfizer u laboratoriji stvaraju antitela i protiv soja P.1, ali je poznato i da AstraZeneca nije toliko delotvorna protiv virusa sa „južnoafričkom“ mutacijom B.1.351.
Već se i sa drugim preparatima pokazalo da i vakcinisane osobe mogu da budu „napadnute“ virusom, ali da je onda tok bolesti mnogo blaži. Utoliko se može reći i da postojeće vakcine do neke mere deluju i protiv soja P.1, ali o tome se još intenzivno istražuje.
