Iz Novog Sada stigla je ocena da se dečijim brakovima potpuno uništavaju sva ljudska i dečja prava svim maloletnicima, te da se tako u potpunosi obesmišljava čitav život takve dece, a ono što je posebno opasno, uskraćuje im se i pravo na obrazovanje, a, kako je više puta istaknuto, upravo je nizak stepen obrazovanja ono što u veliko meri muči čitavu romsku zajednicu u Srbiji i na Balkanu.

Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić istakla je da je upravo sada idealan trenutak da se počne sa razmišljanjem o tome kako će živeti romske devojčice rođene danas, odnosno kakav će biti njihov život za 20 godina.

"O tome se radi kada je u pitanju podsticanje, razvoj i ohrabrenje i podizanje žena u romskoj populaciji na život dostojan ljudskog bića", ocenila je Čomićeva, istakavši da su romske aktivistikinje i udruženja uvek vodile računa o položaju svojih sunarodnica i starale se o permanentnom unapređenju njihovog položaja u društvu.

Ministarka je istakla i da se taj posao ne može uvek videti na dnevnom nivou, ali je istakla da će se ubuduće raditi na tome da za 20 godina mlade Romkinje mogu da kažu da ne postoji nikakav oblik diskrimanacije prema njima u Srbiji.

Ona je podsetila da je AP Vojvodina još pre 30 godina uključila sve ono što je progresivno i u razvoj romske zajednice, i to bez "Dekade Roma" i svih ostalih projekata, ali da je danas problem pronaći poslovne angažmane za sve one Romkinje i Rome koji su se školovali.

"Mnogi Romi su završili fakulteti, stekli su stručno znanje, međutim, problem im je da se zaposle. Zato što i tako obrazovani nailaze na komentare poput "Nemoj njega, Rom je", kao i "Nemoj nju, žena je". Kad kažu "Nemoj njega, mlad je", on će i da ostari, a mi žene i Romi, uvek ćemo ostati žene i Romi", navela je Čomićeva.

Na današnjoj konferenciji učestvovale su predstavnice 37 romskih ženskih organicija iz Srbije, ali i Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije i Hrvatske.

Navedeno je da su danas brojne Romkinje pronašle dobre poslovne angažmane, ali je ocenjeno da i dalje ima dosta prostora za napredak. Ono što je posebno naznačeno jeste činjenica da danas postoje narodna poslanica koja je Romkinja u Skupštini Srbije, kao i Romkinja koja je pokrajinska odbornica u Skupštini AP Vovojvodine, te da je sve veći broj Romkinja koje su lokalne odbornice u opštinskim i gradskim parlamentima Srbije.

Direktorka Udruženja Romkinja iz Niša Ana Sečipović slaže se sa konstatacijom da je učinjeno mnogo na pogledu inkluzije Romkinja, te da će zajedničkim radom Romske ženske mreže i Vlade Srbije biti postignutno još mnogo toga.

"Udružile smo se da bismo bile ravnopravne partnerke državi na rešavanju problema s kojima su suočene Romkinje. Mi smo građanke Srbije. Svi zakoni naše države nas štite i obavezuju državu da nam omogući ostvarivanje svih naših prava", kazala je Sečipović.

Slađana Vulin iz novosadskog Udruženja "Bela Romkinja" istakla je nadu da će jednomesečna akciju koju su združeno sprovele romske aktivistkinje širom Srbije u vezi sa upoznavanjem čitavog društva sa štetnostima dečijeg braka imati efekta, posebno naglasivši problem ugovorenih brakova sa kojima je suočena romska zajednica vekovima unazad.

Na današnjoj konferenciji, učestvovala je i poverenica za rodnu ravnopravnost Brankica Janković.

"Naše se društvo menja na bolje i pozitivne promene su vidljive, ali naši napori na otklanjanju predrasuda i dostizanju veće ravnopravnosti Romkinja doneće željene rezultate samo ako zajednički radimo na tome, istakla je Janković.

Napominjući da su Romkinje izuzetno ranjiva društvena grupa, osetljiva na socijalnu isključenost, eksploataciju, trgovinu ljudima, nasilje i obespravljenost, dodatno opterećena tradicionalnim rodnim ulogama u porodičnom i društvenom okruženju, poverenica je istakla da je neophodno uključiti žensko-romsku dimenziju u procese donošenja odluka o zakonima, merama, akcionim planovima i strategijama koje se odnose na unapređenje njihovog položaja.

"Verujem da će uskoro doći vreme u kome će biti uobičajeno da Romkinje viđamo ne samo na nedovoljno plaćenim a zahtevnim poslovima, već i kao službenice u bankama, javnim ustanovama, kao lekarke, socijalne radnice, ekonomistkinje“, istakla je.

Na konferenciji, čiji je cilj smanjenje predrasuda i stereotipa prema Romkinjama prezentovanjem pozitivnih rezultata u radu Romske ženske mreže, predstavile su se Romkinje koje su napravile velike pomake i svojim ličnim primerom pokazale da se mogu savladati barijere i da je vreme da zajedno savladamo sve predrasude i prepreke za punu ravnopravnost svih građana.