Vojvoda od Edinburga, rođen kao princ Filipos od Grčke i Danske, rođen je 10. juna 1921. u Grčkoj, kao sin princa Andreja od Grčke i Danske i princeze Alise od Batenberga.
Filipovo detinjstvo je obeleženo mnoštvom porodičnih sukoba. Već u vreme njegovog rođenja brak njegovih roditelja bio je u teškoj krizi. Tako je u vreme puča, Filipov otac izbegao u egzil u Monte Karlo gde je živeo sa svojom ljubavnicom, dok se Alisa s petoro njihove dece zatekla u egzilu u Parizu, kada je princ Filip imao samo 18 meseci.
U početku su se nastanili u kućici u pariskom predgrađu koja je bila u vlasništvu njegove tetke Marije Bonaparte, udate za princa Džordža od Grčke. Kako je pisao Dejli mejl, princ Džordž bio je zaljubljen u svog ujaka, princa Valdemara iz Danske, i to i te kako nije krio.
Život Filipove porodice u to vreme nije bio lak. Nisu imali novca, račune su im plaćale bogate tetke, a njegove sestre morale su da traže bogate muževe. U međuvremenu, kada je imao samo osam godina, Filipova majka je obolela od shizofrenije, a otac nije želeo da prihvati decu i retko ih je viđao. Čim je Filip napunio devet godina, sve četiri sestre su mu se udale za Nemce koji su bili povezani sa Trećim rajhom, a on je ostao sam kod ujne i ujaka.
Sa ocem se gotovo nikad i nije video, a znao je i da godinama ništa ne čuje o majci, sve dok ih jednog dana, nakratko, nije spojila tragedija. Naime, Filipova sestra Sesilija, njen muž, svekrva i dva sina doživeli su stravičnu avionsku nesreću 1937. godine. Uprkos bolu, svi su nastavili dalje sa svojim životima.
Prilikom jednog njegovog boravka u Nemačkoj, on je počeo da posećuje školu "Šlos Salem". Školovao se u Francuskoj, a potom i Engleskoj, gde je tokom Drugog svetskog rata i služio u britanskoj mornarici. Za to vreme je njegova majka, što je kasnije saznao, pomagala Jevrejima, te je 1993. godine posthumno proglašena "Pravednikom među narodima", što je najveći poklon Izraela ljudima koji nisu Jevreji.
Princeza Alis je posle rata postala monahinja, a Filip se zaljubljuje u kraljicu. Pre venčanja se od Filipa zahtevalo da iz grčke crkve pređe u anglikansku, da se odrekne helenske krune i postane Britanac. Godine 1947. uzeo je britansko državljanstvo, odrekao se titule princa od Grčke i Danske, a u novembru iste godine oženio se Elizabetom. Sestre nisu prisustvovale venčanju zbpg povezanosti njihovih muževa sa nacistima. Godine 1957. on postaje princ Velike Britanije, pa kao član britanske kraljevske porodice počinje redovno da ispunjava mnoge javne dužnosti.
Kada su se Grci ponovo okrenuli monarhiji, njegova majka dolazi u posetu Bakingemskoj palati gde poslednje dve godine svog života ostaje uz svog sina. Alis je želela da bude sahranjena u Jerusalimu, uprkos protivljenju kraljevske porodice zbog tada pomršenih odnosa sa Izraelom.
Iako je Filip gotovo ceo svoj život bio sam, bezgranično je voleo svoju majku, pa je patio što je sahranjena u Jerusalimu, u koji nije mogao da ide zbog bolesti.
Kurir.rs/Dejli mejl
NE PROPUSTITE
