Kina i Rusija su pobednice prve ofanzive u diplomatskom i farmaceutskom ratu protiv koronavirusa

Nema načina da to isprobavamo ni na majmunima, a kamoli na ljudima, izjavio je u avgustu prošle godine jedan član (sada već bivše) Trampove administracije. Slično je na pominjanje ruske vakcine “sputnjik-V” reagovala i Ukrajina, gde je zvanično saopšteno da “ne žele vakcinu agresorske države”.

Omalovažavana je i vakcina koju proizvodi kineska privatna kompanija Sinovak (Srbija je imunizovana vakcinom kineskog državnog proizvođača Sinofarm), kojoj je osporavana efikasnost (navodno tek nešto veća od minimalnih 50 odsto), što je povećalo konfuziju na globalnom frontu protiv pandemije i nametnulo dilemu da li je bitno u kakvom je sistemu proizvedena vakcina, odnosno da li je među njenim sastojcima i ideologija, ali i može li se verovati podacima iz proizvođačkih deklaracija.

Kada je o “sputnjiku-V” reč, početnu odbojnost je izazvalo samo ime koje je podsetilo na prvi satelit u Zemljinoj orbiti i prvu pobedu Sovjetskog Saveza nad Zapadom u svemirskoj trci (bilo je to u oktobru 1957). Sumnjalo se i ovoga puta da je u pitanju neka propaganda i želja da se bude prvi – najnoviji “sputnjik” u Rusiji je registrovan još prošlogodišnjeg avgusta – ali to nepoverenje je u velikoj meri otklonila stručna analiza u renomiranom medicinskom časopisu Velike Britanije, koja je verifikovala da je efikasnost ruske vakcine veća od 90 odsto. Tek naknadno je potezan adut da je i značajno jeftinija od zapadnih konkurenata, uz dodatnu prednost da ne mora da se čuva u specijalnim zamrzivačima, pošto opstaje i u običnom frižideru.

Piše: Milan Mišić