Ljuske semena susama, koje su ustvari otpadni deo biljke prilikom proizvodnje susamovog ulja, veoma su bogate antioksidantom zvanim sezaminol, a naučnici su otkrili da baš on štiti nervne ćelije u laboratorijskim kulturama od oštećenja i sprečava pojavu simptoma Parkinsonove bolesti kod životinja. Kako se navodi u studiji objavljenoj u stručnom časopisu Heliyon, neophodna su dodatna klinička ispitivanja kako bi se utvrdilo da li ovaj antioksidant može da spreči Parkinsonovu bolest ili uspori njeno napredovanje kod ljudi.
Parkinsonova bolest je drugi najčešći neurodegenerativni poremećaj
Oko 10 miliona ljudi širom sveta ima Parkinsonovu bolest što je čini drugim, najčešćim neurodegenerativnim poremećajem, nakon Alchajmerove bolesti. Parkinsonova bolest je progresivni poremećaj mozga, koji utiče na neurone koji proizvode dopamin. Među ostalim simptomima ovog neurodegenerativnog poremećaja su drhtanje, ukočenost ili ukočenost mišića i usporenost pokreta. Gubitak i degeneracija neurona koji proizvode dopamin u određenom predelu mozga koji se naziva substantia nigra (crna supstanca ili struktura bazalne ganglije u srednjem mozgu) uzrokuje simptome povezane sa kretanjem ili „motorikom“ koji su karakteristični za Parkinsonovu bolest.
Lek ne postoji, samo tretmani za ublažavanje simptoma
Ne postoji lek za Parkinsonovu bolest, iako nekoliko tretmana lekovima može da pomogne u ublažavanju simptoma i nadoknađivanje nivoa dopamina.
– Trenutno ne postoji preventivni lek za Parkinsonovu bolest. Imamo samo tretmane za suočavanje sa lečenjem, odnosno ublažavanje simptoma – ističe dr Akiko Kojima-Yuasa, vanredna profesorka na Graduate School of Human Life Science na Osaka City University u Japanu. Jedan od uzroka gubitka ćelija u „crnoj supstanci“ je oksidativni stres. Ta činjenica navela je dr Kojima-Yuasa i njegove kolege da istraže da li sezaminol, kao moćan antioksidans, može da spreči smrt nervnih ćelija u slučaju Parkinsonove bolesti.
Sezaminol sprečio ćelijsku smrt
Sezaminol se u obilju nalazi u ljuskama susama, koje predstavljaju otpadni deo prilikom industrijske ekstrakcije susamovog ulja. Istraživači su koristili toksičnu hemikaliju nazvanu 6-hidroksidopamin za modeliranje oksidativnog oštećenja koje se javlja u Parkinsonovoj bolesti. Kada su hemikaliju primenili na ljudske nervne ćelije u laboratoriji, koncentracija štetnih reaktivnih vrsta kiseonika se povećala i ćelije su počele da odumiru. Dodavanje sezaminola u laboratorijske kulture značajno je smanjilo koncentraciju reaktivnih vrsta kiseonika i sprečilo ćelijsku smrt. Činilo se da sezaminol štiti ćelije od oksidativnog oštećenja povećavajući proizvodnju dva zaštitna proteina: Nrf2 i NKO1.
Zabeleženi niži nivoi alfa-sinukleina u „crnoj supstanci“
Dalje, istraživači su se okrenuli standardnom životinjskom modelu Parkinsonove bolesti, koji uključuje ispitivanje miševa kojima je doziran neurotoksin rotenon. Toksin smanjuje proizvodnju dopamina u mozgu životinja i to narušava njihove motoričke sposobnosti i smanjuje pokretljivost creva, što je klasični simptom Parkinsonove bolesti kod ljudi. Ustvari, ljudi sa ovom bolešću mogli bi da imaju zatvor decenijama pre nego što poteškoće sa kretanjem postanu očigledne. Miševi koji su 36 dana bili na ishrani koja sadrži sezaminol imali su viši nivo dopamina i pokazali su se boljim na standardnom testu motoričkih sposobnosti od miševa kontrolne grupe koji su jeli uobičajenu hranu. Pokretljivost creva miševa u test grupi takođe je bila normalna. Pored toga, miševi koji su jeli sezaminol imali su niže nivoe alfa-sinukleina u „crnoj supstanci“. Alfa-sinuklein je protein koji se skuplja i formira veće strukture nazvane „levijeva tela“, što je karakteristična neurodegeneracija kod Parkinsonove bolesti.
Može li sezaminol biti preventivni tretman?
U svojoj studiji naučnici zaključuju da je zaštitni efekat primećen prilikom upotrebe male količine sezaminola. Ovi rezultati, kao navode, pokazuju da je sezaminol veoma pogodan za upotrebu kao preventivni tretman Parkinsonove bolesti, a dalje detaljno ispitivanje mehanizma delovanja biće neophodno kako bi počeo praktično da se primenjuje. Tim povodom doktorka Akiko Kojima-Yuasa i njen tim žele da započnu klinička ispitivanja ovog ekstrakta. Autori studije smatraju da bi sezaminol mogao da pređe krvno-moždanu barijeru kod ljudi, koja sprečava ulazak patogena i velikih molekula u mozak. Međutim, potrebna su dalja istraživanja koja bi potkrepila sva dosadašnja otkrića, jer uvek treba imati na umu da rezultati studija na ćelijskim kulturama i životinjama ne odražavaju uvek ono što se dešava u ljudskom telu.
