Suficit budžeta Srbije 13,3 milijardi dinara na kraju januara, javni dug iznosi 53,7% BDP-a

Naplaćeni su prihodi od 110,7 milijardi dinara, od čega su poreski prihodi iznosili 93,8 milijardi dinara.

Najveći deo poreskih prihoda u iznosu od 43,7 milijarde dinara odnosi se na uplatu PDV-a, dok su prihodi od akciza iznosili 33,4 milijarde.

Neporeski prihodi su iznosili 12,6 milijardi dinara, a priliv donacija 4,3 milijarde dinara.

Januarski rashodi su izvršeni u iznosu od 97,4 milijarde dinara, od čega se na izdatke za zaposlene odnosi 26,4 milijarde, na isplatu kamata 17,1 milijarde dinara, na kapitalne izdatke 10,1 milijarda, a na transfere za fondove PIO, RFZO, NSZ i SOVO 16,9 milijardi dinara.

Dug centralnog nivoa države iznosio je u januaru 53,7 posto brutp domaćeg proizvoda (BDP).

Na nivou opšte države je u januaru ostvaren fiskalni suficit od 11,6 milijardi dinara i primarni fiskalni suficit od 28,8 milijardi.

Prema godišnjem planu izvršenja budžeta opšte države, za januar je planiran fiskalni deficit u iznosu od 19,8 milijardi dinara.

Dug opšte države iznosi 54,5 procenata BDP-a, prema podacima Ministarstva finansija.

Javni dug Srbije 27,14 miliajardi evra, 53,7% BDP-a u januaru

Javni dug Srbije iznosio je 27,14 milijardi evra na kraju januara 2021.godine, što čini 53,7 procenata bruto domaćeg proizvoda (BDP), objavilo je Ministarstvo finansija.

Udeo javnog duga u BDP-u je u januaru smanjen za 3,7 procenata u odnosu na decembar 2020, kada je iznosio 57,4 posto.

Ministar finansija Srbije Siniša Mali izjavio je krajem februara da je javni dug Srbije niži nego što je bio pre pandemije i da neće značajnije rasti do kraja godine, što je, kako je rekao, "neverovatan uspeh, imajući u vidu da su sve zemlje na svetu višestruko povećale javni dug usled zaduživanja tokom pandemije koronavirusa“.

Nivo srpskog duga je znatno ispod EU limita od 60 procenata BDP-a, koji je utvrđen Mastriškim sporazumom.