Sudovi širom sveta počeli da donose presude: Muževi moraju da plaćaju ženama za RAD U KUĆI. Evo koliko to zaista košta
Februarskom presudom pekinškog Suda za razvode jedan Kinez moraće bivšoj supruzi da plati 7.700 dolara zato što pet godina nije obavljao bilo kakve kućne poslove niti se brinuo o njihovom sinu. Ova presuda je tekovina novousvojenog Građanskog zakona u Kini, prema kome supružnik - dakle i muškarac - ima pravo da traži naknadu prilikom razvoda ako snosi veću odgovornost u vaspitanju dece, brigu o starijim rođacima i pružanju pomoći partnerima u radu. Do ove godine takva naknada bila je dopuštena samo supružnicima koji se razvode uz potpisan predbračni ugovor.
Komentara 0
Slušaj vest
0:00/
0:00
Portugalski Vrhovni sud, nama samo geografijom bliži, obrazložio je da nedavanje nadoknade za kućne poslove koje isključivo ili u najvećoj meri obavlja jedan član vanbračne zajednice dovodi do njegovog "stvarnog osiromašenja". Istovremeno to oslobađa drugog člana zajednice od obavljanja tih zadataka, što dovodi do njegovog bogaćenja jer ne plaća troškove, ni doprinose...
Pre pola veka, u ediciji FEST romani, objavljen je roman Sju Kofman "Dnevnik besne domaćice" (BIGZ). Zbog čega su stranice tih "dnevnika" domaćica u Srbiji prazne i da li se u tih pola veka išta promenilo? Jeste. Pegla. Sada sama fajta i štirka. Ne domaćica, nego pegla. Tradicionalne srpske domaćice po svemu sudeći nisu besne, a i zašto bi se bunile kada jači pol radnu aktivnost vlastitih žena, pritom domaćica, na pitanje šta one rade mahom opisuju na sledeći način.
Pod jedan: Ništa, dva: Eno je sedi u kući, naredni je gotovo uviđavan: Nije zaposlena dok ima i onih "potkožnih": Niko to bolje od nje ne radi. Ukoliko se taj rad domaćici ipak priznaje, pravda se tradicijom da se "podrazumeva" ili da se "nije baš pretrgla" jer za "njen pos’o" - dakle ipak posao - uzima podizvođače: babe, tetke, svekrve, ujne, sestre...
Imaju li domaćice u Srbiji razlog da pobesne ili naivno veruju da će portugalski pelcer da se primi u ovdašnjem pravosudnom sistemu, ako ni zbog čega drugog, onda zato što resor pravde u Srbiji od 2008. s kraćim prekidom od 2012. do 2016. drže isključivo žene.
"Slušaj! Tu nema filozofije. Tačno se zna koliko po kvadratu uzima keramičar, parketar, moler, pa i te košulje. Taj tvoj Portugalac mogao je za te pare svaki dan da kupuje po jednu. Ja svoje peglam. Peglam ih bolje od bilo koje domaćice, čistiji mi je prozor od bilo kog ženskog, kod mene na lusteru nema paučine..." Ali ti si neženja - prekinuh niz studentskog druga. "Jesam. Pa šta!"
Nisam mu rekao da je Portugalka tražila nadoknadu od 240.000 evra jer je dokazano da je tokom 30 godina zajedničkog života brinula o kući i pripremala obroke za partnera. Do iznosa od 60.000 evra Sud je došao usvojivši kao kriterijum nacionalni minimalac, pomnožio ga sa 12 meseci i godinama zajedničkog života. Potom je oduzeo trećinu iznosa na račun ženinih troškova. Da li znamo ekonomsku vrednost tog neplaćenog, nevidljivog i nepriznatog rada u Srbiji?
Žene u Srbiji provode duplo više vremena u obavljanju kućnih poslova i brizi o domaćinstvu i članovima porodice. Kada bi ti poslovi postali vidljivi i kada bi im se pridodala ekonomska vrednost, to bi značilo da bi žene mesečno zarađivale 546 evra - izjavila je još prošle godine potpredsednica Vlade i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović.
Ukoliko bi se gornja zarada prenela u portugalski obrazac, osiromašenje ovdašnje domaćice za tri decenije iznosilo bi čak 78.625 evra. U Hrvatskoj 83 odsto kućnih poslova i 60 odsto brige o deci obavljaju žene. Pravo na odsustvo radi nege deteta koristilo je 7,5 odsto očeva. U Srbiji je 2019. odsustvo iz istih razloga koristilo 328 očeva. To znači svaki 200. otac.
U Crnoj Gori - sa 11 puta manjim brojem stanovnika - odsustvo je koristilo 420 očeva, navode u Udruženju All for All (AFA). I u vreme pandemije teret obrazovanja dece kod kuće bio je u gotovo stoprocentnom iznosu na ženama. Stopa zaposlenosti žena u Srbiji se kreće oko 40 odsto, dok u skandinavskim zemljama radi dvostruko više žena. Čak 80 odsto. Nezaposlenost u najvećem broju nije izbor žena.
Iako aktuelna srpska vlada slovi za tzv. žensku, uočljivo je odsustvo konkretnih mera koje bi podsticale zapošljavanje žena. Ako ne zbog njih, onda zbog BDP božanstva. Za krotke ovdašnje domaćice nema kliznog ili skraćenog radnog vremena, niti se one privremeno ili povremeno angažuju. Ima da se radi stalno, kao u dragstoru. Tople preporuke, vruća obećanja i glasne najave kao pomoćna politička (ne) lekovita sredstva, suplementi, neće smanjiti izrazitu, toliko gajenu i branjenu, rodnu nejednakost u Srbiji.
AUTOR: MILOŠ ČOLIĆ