Jedno "da" spasilo i produžilo pet života

Posle duge pauze, jer je epidemija koronavirusa zaustavila program transplantacije organa, konačno su urađene transplantacije. U Urgentnom centru Srbije dvoje pacijenata je dobilo nove bubrege, presađena je jetra, a urađene su i transplantacije rožnjača.

I konačno, ekipa RTS-a je nije oblačila skafander za ulazak u crvenu zonu, ali smo zaštitnu opremu dobili za ulazak u Jedinicu intenzivnog lečenja. Kapa, kaljače, mantil, i naravno maska, bili su neophodni kako ne bismo ugrozili tek operisane pacijente. Došli smo da razgovaramo i snimimo one koji su otpočeli nove živote.

"Danas mi je deveti dan nakon transplantacije. Oporavak ide u pozitivnom smeru. Iznenadio sam se kad sam dobio poziv od profesora Ćulafića. Došao sam, trebalo je proveriti krvne grupe, tkiva jetre, poklopio se donor", navodi Slobodan Keranović.

Nedaleko od Slobodanove sobe, oporavljaju se pacijenti koji su dobili nove bubrege.

"Tri godine i tri meseca sam na dijalizi. Kad su me pozvali bio sam baš iznenađen", opisuje svoja osećanja Slađan Stojanović.

Pedesetdevetogodišnja Radoslavka Popović navodi da je na dijalizi bila tri i po godine.

"Zahvaljujući donoru, dobili smo novi život, i zahvaljujem se celoj ekipi, celom centru za transplantaciju", ističe Popovićeva.

Nataša Petrović, anesteziolog Tima za transplantaciju Urgentnog centra navodi da je zahvaljujući porodici donora troje mladih ljudi dobilo šansu za novi život.

"Hvala porodici donora i na njihovom razumevanju i na njihovoj ljudskosti, i sigurna sam da im je sigurno bol manji ako znaju da je troje mladih ljudi, teških hroničnih bolesnika ipak krenula nekim drugim zdravijim životnim stazama", poručila je Petrovićeva.

U Urgentnom centru i Kliničkom centru Srbije, svi s nestrpljenjem iščekuju da se epidemijska situacija stabilizuje i da se vrate redovnom radu.

"Svi smo iscrpljeni, svi smo već maksimalno angažovani, u Urgentnom centru, u kovid bolnicama, ali nekako smo uspeli da nađemo neku ekstra energiju, koju svakako crpimo iz entuzijazma i naše vere u potrebu, i dobrobit iznad svega u ljudsku dimenziju donacije i transplantacije organa", objašnjava Petrovićeva.

A sada kada su dobili nove živote, i kada im je najveća želja ispunjena, i one druge manje ili veće, takođe postaju ostvarive - da prošetaju i putuju.

"Šta da vam kažem, lepo je vreme, jedva čekam da izađem i prošetam psa", poručio je Slobodan Keranović.