NBA Ol-starIĆ

Taj se duel sa jedinim istinskim "drim timom" se igrom političko-ratnog slučaja kao što znate nikada nije dogodio.

Tako je ostalo otvoreno i pitanje da li bi se Džordan, Medžik, Bird i ekipa tako "prošetali" do zlata u Barseloni 1992. da je na drugoj strani bilo tima Jugoslavije sa Draženom, Divcem, Kukočem, Rađom i Paspaljem.

Temelj i nadogradnja 

Upravo ova jugo-petorka bila je verovatno jedna od najboljih mogućih generacijskih postava koju je jugoslovenska košarka imala u svojoj slavnoj istoriji. Od mlađih kategorija pa sve do seniorske košarke ovi igrači su osvajali medalje, a na kraju su svi završili tamo gde idu najbolji igrači sveta - u NBA.

Naravno, nisu svi u toj ligi imali podjednak uspeh i nisu se u njoj zadržavali isti period vremena, a razloga za to je puno - od Draženove tragedije, preko Paljine nesnađenosti do Rađinog nestrpljenja, dok su Divac i trostruki šampion Kukoč ostavili značajan trag.

Za ovu priču zanimljiv je podatak, koji sa ove tačke gledišta zaista izgleda poprilično neistinito - ova supertalentovana petorka ima ukupno jedan (1) nastup na NBA ol-star utakmici!

I to ponajviše zahvaljujući povredi člana Kuće slavnih i četvorostrukog šampiona Šekila O'Nila, koga je zbog povrede kolena na utakmici svih zvezda 2001. godine u Vašingtonu zamenio veliki rival iz Sakramenta - Vlade Divac.

Dvadeset godina kasnije starteri u timu Lebrona Džejmsa biće dva igrača rođena na tlu nekadašnje državae, a ukupno tri igrača na "-ić!

Meč u "Filips areni" u noći između nedelje i ponedeljka (00.30) počeće Srbin Nikola Jokić i Slovenac srpskog porekla Luka Dončić, dok će u protivničkom sastavu šansu sa klupe dobiti crnogorski centar koji neretko ističe ljubav prema Srbiji i Crvenoj zvezdi - Nikola Vučević. 

Ova trojka trenutno zajedno ima sedam nastupa na Ol-Star utakmici ukoliko računamo i ovu godinu (Jokić tri, Dončić i Vučević po dva).

Kada bi se vodili samo prostom matematikom i uporednim pristupom, moglo bi se reći da je ova trojka sedam puta bolja od čuvene petorke. Ali naravno, to niti može tako da se meri, niti je to ideja ovoga članka.

Ovde je po sredi nešto drugo o čemu treba pričati. Reč je o nadogradnji, o hodanju po utabanoj stazi u gustoj šumi.

Ili kako je primetio jedan prijatelj kome košarka nije primarna sfera intersovanja - generacija Divca i Dražena je odradila je za ovu aktuelnu "prljav" posao krčenja, poput onoga koji prva generacija gastarbajtera odradi za drugu, koja potom regularno uživa dobru šansu u sistemu i može da ga uslovno rečeno osvojiti.

Ali iznad svega, ovde se radi o sposobnosti talenata i igrača sa ovih prostora da se prilagode na novi, globalni NBA. I ne samo da se prilagode, već da u njemu bitno učestvuju postavljajući nove i menjajujući stare trendove u igri.

A sva tri momka, i onaj iz Sombora, i onaj iz Ljubljane i ovaj rođen obali Ženevskog jezera, to rade u svojim timovima gde su bez dileme prve zvezde i "lica franšiza".

Koliko god bila nostalgična jugo košarka nekada, možda je hrabro ali svakako nije pogrešno reći da je ona tek sada, tri dececenije od njenog praktičnog raspada došla do momenta da njeni produkti mogu da budu superzvezde u najjačoj ligi sveta.

Jokić, Dončić i Vučević definitivno uživaju status "superstar"-a u današnjoj NBA ligi, a način igre koji prikazuju je bez ikakave dileme jugoslovenski i na koncu "Yugo ball-a", kako se u Sjedinjenim državama neretko naziva ovdašnje shvatanje i igranje košarke.

Prefinjeni osećaj za igru i prostor, razumevanje košarke i liderstvo je zajedničko za svu trojicu. Ono što ih ipak razlikuje je put kojim su išli i došli u NBA.

Do Ol-stara tri putića

Prvi je među najboljima zaigrao najstariji - Vučević (1990).

On je zapravo imao najameričkiji put do tog cilja. Pohađao je prvo srednju školu a onda i koledž u Kaliforniji (USC), pre nego su ga 2011. draftovali Filadelfija seventisiksersi. Međutim, trejdovali su posle samo jedne sezone i poslali u Orlando, što je, kasnije će se ispostaviti, za njega bio idealan potez.

Malo po malo, korak po korak, godinu po godinu, Vučević je došao do toga da bude vođa Medžika, a igre i širenje igračkog repertoara uz sve bolju fizičku spremu donelo mu je drugi nastup na Ol-Staru u poslednje tri godine.

Orlando ove sezone ima puno problema sa povredama, ali Vuč vuče koliko je do njega - 24.6 poena, 11.6 skokova, 3.7 asistencija po meču ove sezone.

O Jokiću (1995) se, bar u Srbiji, zna već praktično sve.

Bucka iz Sombora primetila je menadžerska agencija iz Beograda, dovela u svoj klub (Megu) gde je on, ponajviše zahvaljujući radu sa trenerom Dejanom Milojevićem "rastao", te privukao pažnju tadašnjeg operativca Denver Nagetsa Arturasa Karnišovasa.

Poznati Litvanac je te 2014. godine obećao i potom obećanje ispunio, te je "ispod radara" draftovao Nikolu sa 41. mesta. I dobio bingo.

Za samo pet godina "Džoker" je svojim karakterističnim stilom igre zavredeo pažnju, ali i poštovanje cele lige.

Tripl-dabl mašina i najbolji dodavač među velikima je u međuvremenu nagrađen i milionskim ugovorom u Koloradu, ali i trećim učešćem na meču svih zvezda, s tim što će ova godina biti posebna zbog toga što će prvi put utakmicu početi u prvoj petorci.

Statistika od 27.1 poena, 11.0 skokova i 8.6 asistencija, kao i više nego ravnopravna borba za titulu najboljeg igrača lige (MVP-a) samo pojačavaju njegov "slučaj".

Dončić (1999) je pak imao školski put evropskog talenta koji na kraju završi u najjačoj ligi sveta.

Kao dečaka ga je u Madrid odveo Real i brusio poput dijamanta. Trener Pablo Laso ipak nije dugo čekao, već je na Luku počeo da računa u prvom timu već u njegovoj 16. godini, a samo dve godine kasnije, baš u Beogradu, Dončić je osvojio sve - titulu prvaka Evrope, titulu MVP-a Fajnal fora i titulu MVP sezone Evrolige.

Tog leta mnogi su se prevarili, ili je Dalas "prevario" mnoge, i uzeo ga u dogovoru sa Atlantom. Ispostaviće se da su dobili adekvatnu zamenu za Dirka Novickog i igrača oko koga će graditi tim u trećoj dekadi trećeg milijenijuma.

Titula rukija godine 2019. i već druga selekcija u ”zvezdani tim” (poput Jokića i Dončić je prvi put startovati) je najblaže rečeno dobar NBA rezime za jednog "klinca" od 22 godine.

Luka je ovu sezonu počeo sporije, ali relativno brzo uhvatio ritam i došao do sjajnih brojki: 28.6 poena, 8.4 skokova i 9.0 asistencija.

Jokić u Denveru, Vučević u Orlandu i Dončić u Dalasu rade ono što nisu u svojim NBA timovima nikad radili Dražen, Vlade ili Toni.

Oni te svoje ekipe čine konkurentnim.
Oni uzimaju poslednji šut.
Oko njih se gradi igra i tim, i njima se sve prilagođava.

I naposletku, sve viđeno i od ovog trija prikazano u poslednjem "babl" plej-ofu, nagone na donošenje jednog zaključka: Nagetsi bez Nikole, Medžik bez svog Nikole i Mevsi bez Luke ne bi bili plej-of timovi.

A da li će neki od njih sa njima na čelu postati šampion? Definitivno se krećemo u tom smeru...

Marko LjUBOMIROVIĆ (@LjubomirovicM)