Radu Žude: Istorija, život, apsurd

Jedan od predstavnika rumunskog novog talasa film je u potpunosti snimao prošlog leta, za vreme pandemije korone, a na platnu se sve vreme vide glumci sa maskama na licima.

Ovaj detalj Žude je iskoristio i kao važan deo priče, budući da se na maskama često pojavljuju i poruke, te da u nekim slučajevima, kako kaže, predstavljaju metafore njegovih likova.

Film govori o učiteljici čiji se život menja iz korena kada se na internetu pojavi njen seks-video sa mužem, a zanimljivo je da je prvobitno trebalo da nosi podnaslov „Esej o razvratu“.

„Zanimalo me je šta su razvrat i nemoral. Hteo sam da pokažem da takozvani razvrat u porniću ne može da se poredi sa onim što nam se događa svakoga dana“, izjavio je reditelj.

Radu Žude je rođen 1977. godine u Bukureštu.

Nekoliko puta je bezuspešno pokušavao da upiše nacionalnu filmsku školu, da bi na kraju diplomirao 2003. na privatnom univerzitetu.

Istovremeno je radio i kao asistent režije na dugometražnim filmovima „Amen“ Koste Gavrasa, „Furia“ Radu Munteana i „Smrt gospodina Lazarusa“ Kristija Puija.

Režirao je, kako sam kaže, loše televizijske emisije i sapunice, a počeo je da se bavi i snimanjem reklama, od čega i danas živi.

Njegov prvi kratki film „The Tube with a Hat“, koji se pojavio 2006, osvojio je brojne nagrade na međunarodnim festivalima, poput Sandensa, i u dosadašnjoj istoriji rumunske kinematografije važi za najnagrađivaniji kratki film.

Iskustvo stečeno u advertajzingu iskoristio je za svoj prvi dugometražni film „Najsrećnija devojčica na svetu“, koji je osvojio CICAE nagradu na Berlinskom festivalu, a ova priča o tinejdžerki koja je osvojila auto na nagradnoj igri zbog čega nastaju problemi i apsurdne situacije u njenoj porodici, definisala je Žudea kao satiričnog autora.

Izbor kasnijih tema doneo mu je i epitet kontroverznog.

Najviše ga inspiriše sopstveni život, kako kaže, i priče njegovih prijatelja, pa tek onda filmovi.

A kada je reč o velikim rediteljima, divi se italijanskim neorealistima, Bunjuelu, Kješlovskom, Erolu Morisu, kao i rumunskim autorima.

U svojim ostvarenjima bavio se i detaljima iz rumunske istorije.

„Mislim da je Breht rekao da ljudi iz istorije uče koliko i zamorčići o biologiji iz eksperimenata. Na pomen istorije, obično pomislimo na slavne datume, bitke… Ali mene ne zanima to, već kada u prošlosti, kao u ogledalu, vidimo našu savremenost“, kaže reditelj koji potpisuje i filmove „Aferim!“, „Srca s ožljicima“,  „Mrtva nacija“ i „Nije mi važno ako u istoriju uđemo kao varavari“.

Živi u Bukureštu i ima sina.