Policija na univerzitetima
5. mart 2021.
Ispred rektorata Aristotelovog univerziteta okačen je plakat. Nekoliko stotina studenata zauzelo je zgradu u opustelom kampusu. Zbog pandemije nema mnogo ljudi.
Nasuprot studentima stoji otprilike isti broj policajaca. U sred univerzitetskog kampusa. Studenti demonstriraju protiv zakona koji je nedavno usvojen, a kojim je predviđeno da na kampusu budu stacionirani policajci.
Vlada tako navodno želi da se obračuna s kriminalnim radnjama na univerzitetima. Ali studenti i profesori smatraju da je reč o nekim drugim motivima. Oni strahuju od ukidanja svojih prava, odnosno – slobode. I podsećaju na važnu ulogu koju su univerziteti odigrali u grčkoj istoriji.
Rane prošlosti
Fotini Cibiridu, profesorka na Makedonskom univerzitetu u Solunu, jedna je od više od 100 akademskih građana koji protestuju protiv novog zakona: „Strahujem od vojne diktature koja se ušunjava na univerzitete zajedno s policijom. To nije u skladu sa slobodarskim temeljima dijaloga i kritičkog razmišljanja.“ Policija se više povezuje sa represijom, dodaje profesorka Cibiridu. Iz njenih reči „odzvanja“ i neka vrsta sukoba kultura koja dominira političkim i društvenim životom u Grčkoj već decenijama.
Nakon što je Hitlerov Vermaht okupirao Grčku, ta zemlja postala je poprište krvavog građanskog rata u kojem su se sukobili levi partizani na severu Grčke i konzervativna vlada u Atini. Otada su levičari i desničari nepomirljivi.
Profesorka Cibiridu upravo u tim događajima vidi korene današnjeg konflikta: „Zbog tog simptoma građanskog rata, koji je i doveo do toga da u Grčkoj od 1964. do 1974. na vlasti bude vojna hunta, u zemlji ima mnogo ružnih uspomena na policiju.“ Vladavina vojne hunte okončana je 1974, između ostalog i zbog pobune studenata na Atinskom univerzitetu. Nakon toga uveden je „univerzitetski azil“. Univerzitet je od tada bio i prostor na kojem su politički progonjeni građani uživali zaštitu. I to sve do 2019, kada je vlada ukinula taj „azil“. A ona sada, na osnovu novog zakona, želi da stacionira policajce na kampusu.
Bolje obrazovanje s policijom?
Teodoros Kalicis ne razume zašto vlada toliko uzbuđenje. On je predsednik solunskog ogranka stranke Nova demokratija. A Solun, drugi po veličini grad u Grčkoj, ujedno je i mesto u kojem se nalazi najveći univerzitet u zemlji. Kalicis podržava šefa svoje stranke, premijera Kirjakosa Micotakisa. Podržava i novi zakon.
Kalicis kaže da sanja o tome da Solun postane kulturni i naučni centar Balkana. Univerziteti bi u toj njegovoj viziji trebalo da imaju važnu ulogu. Ali, tvrdi, nedostaje bezbednost. „Zadatak policije je da pomogne univerzitetima da se osigura bezbednost studenata i nastavnog osoblja.“
Onda još priča o kriminalu na kampusu. O krađama. Na primer o krađi opreme kako bi se proizvodila droga. Ili o političkom nasilju radikalnih levičarskih grupa, čega često ima u Grčkoj. Jedan takav incident dogodio se u oktobru. Levičarski orijentisani studenti napali su tada dekana ekonomskog fakulteta u Atini i prisilili ga da nosi natpis kojim se izražava solidarnost s levičarima koji su zauzeli neke kuće u Atini i Solunu. Vlada desnog centra premijera Micotakisa je od 2019 nasilno „ispraznila“ brojne kuće koje su okupirali levičari.
Tokom našeg razgovora s Kalicisom čuju se policijske sirene. Centar grada delimično je blokiran. Tokom popodneva dolazilo je i do sukobi između besnih studenata i policije – koju je lako isprovocirati. Kalicis ne razume kritiku, pa ni u kontekstu istorijskih zbivanja: „Formiraće se privatna služba za obezbeđenje koju će da plaća policija. A ona će biti podređena upravi univerziteta. Ti ljudi neće biti naoružani.“
Ali stvari nisu baš tako jednostavne. Obezbeđenje će na kampusu smeti da pretresa ljude, da ih privodi i ispituje. To su nadležnosti koje „obične“ kompanije za obezbeđenje (ili redari) nemaju. A upravo je „uni-azil“ trebalo da štiti od takvih uplitanja u slobode studenata i profesora, i to kao lekcija iz vremena vojne hunte.
Kalicis je uveren da veća bezbednost znači i bolje obrazovanje – iako je upravo njegova stranka delimično smanjila budžete javnim univerzitetima, a nije im na raspolaganje stavila ni dodatna sredstva u doba korone. Vlada je za 2021. za čak 22,59 odsto smanjila budžete, kada je reč o izdacima za materijal ili usluge. Grčki univerziteti ionako su hronično loše opremljeni, recimo kada se radi o opremi za laboratorije.
Više policije, manje bezbednosti?
Ogroman deo univerzitetske administracije, čak i na konzervativnom univerzitetu u Atini, ali i sindikat policijskih službenika, pa i neki poznatiji članovi stranke Nova demokratija protive se slanju policajaca na univerzitete. Zato je vladai dala alternativni predlog: privatne firme za obezbeđenje.
Za profesorku Fotini Cibiridu je, kako kaže, pomalo ironično to da je upravo sadašnja vlada premijera Micotakisa ukinula do tada postojeću privatnu službu za zaštitu. Bilo je to 2013, a Micotakis je tada obavljao dužnost ministra uprave i bio je pod pritiskom da u tim kriznim godinama smanji troškove u administraciji.
Osim toga, dodaje prof. Cibiridu, krađe na univerzitetima bi mogle da budu sprečene i korišćenjem dobre rasvete, ugradnjom sigurnosnih vrata i elektronskih alarmnih sistema. Policija na kampusu – to je simboličan akt vlade koji samo vodi do novih sukoba, smatra ona.
Dr Angelos Kaskanis, politički analitičar za pitanja bezbednosti, takođe smatra da postoji određeni potencijal za konflikte: „Bojim se da će to dovesti do kontinuiranih sukoba između policije i studenata, do neke vrste urbanog rata. Sve ono što se trenutno širi po medijima, od strane sindikata ili radikalnih levičarskih grupa, ukazuje upravo na to. Niko od njih nije spreman na bilo kakve ustupke.“ Kaskanis podržava zahtev univerziteta da se angažuje privatne obezbeđenje koje bi bilo specijalno obučeno za rad na kampusu.
Kaskanisa posebno ukazuje da je trenutak u kojem dolazi do ovog predloga problematičan. I da je problematična brzina kojom vlada želi da sprovede taj radikalni potez: „Zbog korone vladi uopšte nije bila potrebna neka velika većina da bi usvojila taj zakon. A pritom se u stvarnosti radi o revoluciji.“
Opozicija nije imala dovoljno vremena da iznese kontra-argumente. S obzirom na činjenicu da univerziteti imaju tako važnu ulogu u mladoj grčkoj republici, bila je potrebna široka debata u kojoj bi učestvovale sve involvirane institucije i strane, smatra sagovornik DW. Kaskanis čak spominje i ideju o održavanju referenduma po tom pitanju. Ova ad-hok odluka će, kako zaključuje, samo dovesti do toga da se pojača konflikt između dve strane.