Na trenutak se zaista učinilo da će Amerika učiniti nešto vrlo neuobičajeno i za nju i za druge države – da će jednog od ključnih saveznika strogo kazniti za počinjeno nedelo.
Takav poželjan izuzetak od prakse da se lideri ne kažnjavaju za delikte naslućivao se u sudbini saudijskog prestolonaslednika Muhameda bin Salmana (MBS). Ali…
Američka obaveštajna služba je obelodanila da je on “odobrio” likvidaciju Džamala Kašogija, zemljaka, disidentskog mu novinara i saradnika Vašington posta, pa se smatralo da će to olakšati predsedniku Džou Bajdenu da ispuni izborno obećanje i izrekne mu oštre sankcije. A ispostavilo se, dok je ovaj tekst išao u štampu, da su se Bela kuća i Stejt department zadovoljili samo viznim restrikcijama za 76 Saudijaca koji su proganjali reportere i aktiviste.
Da se, prema dostupnim nalazima, podsetimo – Kašogi je ubijen 2. oktobra 2018. u saudijskom konzulatu u Istanbulu, gde je otišao po preporuci prestolonaslednikovog brata, tada ambasadora u SAD, po dokumente za venčanje sa državljankom Turske. Tamo su ga dočekali pripadnici specijalne jedinice, odgovorne samo Bin Salmanu, udavili ga, iskasapili i uništili raskomadano telo.
Prestolonaslednik je priznao samo svoju funkcionersku “objektivnu odgovornost”, poričući neposrednu umešanost u ubistvo. Za to nepočinstvo u Rijadu je osuđeno osam optuženih – najstrože petorica na po 20 godina robije.
Oživljavanje ovog slučaja i njegovo (ne)kažnjavanje u Vašingtonu rasplamsalo je polemike o finesama međunarodnih odnosa, ljudskim pravima, raspodeli pravde i krivde, liderskim eskiviranjima, strateškim računicama. Bela kuća je pritom ponudila “smernice”:
mnogo je efektivnije to što je Saudijskoj Arabiji jasno predočeno da se takav zločin ne sme ponoviti nego da za njega bude kažnjen prestolonaslednik. Tako funkcioniše globalni angažman, objašnjeno je, jer se imalo u vidu nekoliko stvari.
Prvo, da se ne želi remećenje saudijskog poretka, koji je jedan od glavnih saveznika Vašingtona u arapskom svetu i protivteža “problematičnom” Iranu. Drugo, da se ne treba zamerati mlađanom lideru (35), koji bi tamo mogao da vlada još pedeset godina. Treće, da nije probitačno rasklimavati veze s kraljevskom porodicom čije se bogatstvo procenjuje na više od bilion dolara i čiji prestolonaslednik upravlja javnim investicionim fondom vrednim 400 milijardi dolara u monarhiji koja je i jedan od najvećih kupaca američkog oružja. Četvrto, da nju nikako ne treba prepuštati eventualnom, makar i delimičnom podleganju povećanim ruskim i kineskim aranžmanima na Bliskom istoku. Peto, kao i uvek, ona je najvažniji deo petrolejskog Eldorada, pa je ne treba bušiti, osim na naftnim poljima. Šesto, Bin Salman se predstavio i kao reformator koji konzervativno društvo nekako modernizuje, mada nedovoljno da na slobodi, pa i u životu, ostaju kritičari njegove autokratije, poput Kašogija.
Ili, ukratko, kako se čulo među zvaničnicima – spoljna politika je mnogo veća od pojedinca. Pa bila to Kašogijeva smrt ili odgovornost saudijskog prestolonaslednika.
U ovom vrlo specijalnom slučaju koji je izazvao globalnu pozornost ponovo je na delu bila realpolitika kojoj je primat neposredna vajda u vaganju okolnosti. Drugim rečima, ona vrsta politike koja kao “umetnost mogućeg” prilično potiskuje proklamovane ideale i moralne obzire.
Autokrate koje se širom sveta pozivaju na realpolitiku mogle bi da budu ohrabrene američkim “maženjem” saudijskog prestolonaslednika. Ali imaju povod i da se zabrinu.
Stejt department je u opticaj pustio i novu vrstu sankcija pod simboličkim nazivom “Kašogi zabrana”, koje ne dozvoljavaju izdavanje viza svima koji sponzorišu ili praktikuju represiju protiv novinara, aktivista i disidenata. Svima, kako je precizirao šef diplomatije Entoni Blinken, koji pomenute izlažu zabranama, zlostavljanjima, nadziranjima, pretnjama i povredama (da ne govorimo o usmrćivanjima).
Takvih ima i ovde, pa i među onima na vlasti koji kažu da vole da skoknu do Amerike i kad znaju da ih tamo zovu da ih preslišaju. Možda im se ubuduće uskrati gostoprimstvo. Nije isključeno da “Kašogi zabrana” preraste u globalni putokaz sa znakom “stop” za sve funkcionere, bar iz zemalja koje nisu sile, koji skrnave pravo na iskazivanje mišljenja drugačijeg od zvaničnog.
Za početak, pretpostavlja se da Bin Salman neće skoro biti pozvan u Belu kuću, što će mu biti neka vrsta sankcije jer mu posete Vašingtonu kao glavnom strateškom osloncu jačaju autoritet među sunarodnicima. Ako to još usledi i prema drugima koji sakate novinarstvo, aktivizam i disidentstvo, moglo bi se reći da Kašogijeva žrtva, iako ostaje bez kazne, za označenog glavnog vinovnika nije bila uzaludna. Svuda, pa i ovde.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR