Linkovi

"Izveštaj Fridom hausa jedan u nizu nalaza o urušavanju demokratije u Srbiji"


Srbija je na listi zemalja koje su, prema ocenil Fridom hausa, zabeležile najveći pad sloboda u protekloj deceniji
Srbija je na listi zemalja koje su, prema ocenil Fridom hausa, zabeležile najveći pad sloboda u protekloj deceniji

Srbija je u novom izveštaju organizacije Fridom haus za 2020. nazadovala u građanskim i političkim slobodama za dva poena i nalazi se u grupi delimično slobodnih zemalja. Ujedno je i među zemljama koje su najviše pale na lestvici sloboda u protekloj deceniji. Predstavnici vlasti u Beogradu nisu reagovali na novi izveštaj američke organizacije koja decenijama meri stanje sloboda u svetu, a u Vladi nisu odgovorili na upit Glasa Amerike za komentar. U civilnom sektoru kažu da su ocene Fridom hausa realne.

U detaljima izveštaja „Sloboda u svetu 2021 - Demokratija pod opsadom“ koji se odnose na Srbiju, navodi se da SNS poslednjih nekoliko godina konstantno ugrožava političke i građanske slobode vršeći pritisak na nezavisne medije, opoziciju i organizacije civilnog društva. Konstatuje se i da je odluka o smanjenju cenzusa pred parlamentarne izbore u junu doneta s namerom da se umanji efekat bojkota; beleži se prekomerna upotreba policijske sile prema demonstrantima I novinarima na protestima u julu, zbog čega je Srbija dobila ocenu manje u domenu slobode okupljanja; konstatuje se da su vlasti netransparnetno odgovorile na pandemiju koronavirusa, uskraćivale informacije o broju umrlih, a da su oni koji su to kritikovali suočeni sa represijom i protiv njih su vođeni disciplinski postupci.

„Ovaj izveštaj je samo jedan u nizu izveštaja koji beleži negativan trend po pitanju političkih sloboda i građanskih prava i institucionalnom okviru u Srbiji“, kaže za Glas Amerike Raša Nedeljkov iz organizacije CRTA i podvlači da se nalazi Fridom hausa slažu i sa onim što je CRTA ranije konstatovala: da su izbori 2020. najlošiji otkako ih posmatraju, kao i da je policija upotrebila prekomernu silu prema demonstrantima na protestima u julu 2020, zbog čega su svojevremeno i tražili smenu direktora policije.

„Što se samih ocena tiče, ja bih opisala Srbiju u mnogo goroj situaciji nego ovih više od 50 odsto ka ljudskim slobodama, ali ono što piše u samom izveštaju jeste prilično realna ocena situacije“, kaže za Glas Amerik direktorka Građanskih inicijativa Maja Stojanović.

Direkrorka Građanskih incijativa Maja Stojanović o novom izveštaju Fridom hausa
please wait

No media source currently available

0:00 0:01:25 0:00

Ipak, kaže da bi dve stavke dodala.

„Jedna je oko nezavisnosti pravosuđa, mi imamo u toku proces promene Ustava, gde je veoma jasno ukazano da ovi amandmani na Ustav mogu da utiču negativno na nezavisnost pravosuđa. Ja mislim da je to jako bitna stvar, to je najviši dokument ove zemlje, pa ako se tu smanji nezavisnost pravosuđa, mi imamo problema u svakom segmentu društva. Druga stvar koja je važna ove godine jeste Uprava za pranje novca i njena istraga o medijima organizacija koje se bave ljudskim pravima, monitoringom, kritikuju vlasti, istažuju korupciju. Mislim da je ovaj slučaj veoma strateški i veoma važan kada je reč o pritiscima koje trpe organizacije civilnog društva i mediji u ovoj zemlji. Tako da bih očekivala da se ove dve stvari nađu u ovom izveštaju, njih tu nema, a sve ostalo je nekako dobro prikazano“, smatra direktorka Građanskih inicijativa.

Kritike na račun domincacije SNS na proteklim izborima, vladavine prava, slobode medija, borbe protiv korupcije izrečene su i u nedavno usvojenom izveštaju Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta. Nepravilnosti na izborima konstatovane su i u izveštaju ODIHR, Kancelarije za ljudska prava OEBS-a, čiji su članovi posmatrali izbore. Raša Nedeljkov podseća i na odluku Parlamentarne skupštine Saveta Evrope da od Venecijanske komisije prvi put zatraži da oceni ukupno stanje demokratskih institucija u Srbiji.

"Mislim da je glavni problem u tome što vladajuće elite ignorišu i negiraju nalaze ovih izveštaja, jer nepriznavanje problema je jedan od ključnih problema. Setimo se kako je predsednica Vlade analizirala drugi izveštaj Fridom hausa prošle godine ili kako se odnose prema nalazima Evropske komisije. S druge strane, ovih dana imamo priliku da vidimo kako država odgovara na izveštaj ODIHR u pogledu izbornih okolnosti, gde država ignoriše ključne probleme, a bavi se pitanjima kojima se suštinski ne ograničava politička nadmoć vladajućih stranaka".

Raša Nedeljkov iz CRTE o novom izveštaju Fridom hausa
please wait

No media source currently available

0:00 0:01:20 0:00

"Činjenica da se godinama ignoriše problem, imamo za posledicu dalju eroziju pravne države, institucije koje sve manje rade u javnom interesu i rade u interesu političkih elita, što će dalje dovoditi do sužavanja sloboda i dodatnog urušavanja demokratije u Srbiji“, zaključuje Nedeljkov.

Direktorka Građanskih inicijativa u ovim negativnim izveštajima vidi i nešto pozitivno.

„Mislim da je ono što se promenilo i u ovom izveštaju Evropskog parlamenta i Fridom hausu jeste ta izričitija poruka, malo se odmaklo od diplomatske ocene gde se kaže nešto što i vlast shvati kako hoće i civilno društvo kako hoće. Mislim da je sada konkretnija ta poruka i da, ako EU, međunarodna zajednica, međunarodne organizacije i Amerika nastave na ovaj način da prstom pokazuju na primere koji su problematični, može da dovede do veće reakcije države i da utiče na to kako pristupamo EU, koliko ulažemo u reforme, koliko se bavimo pravosuđem, korupcijom, slobodom medija. Mislim da ovi svi izveštaji jesu pozitivna stvar, da pomažu civilnom društvu i državi Srbiji da pogleda sebe u ogledalo“, zaključuje Maja Stojanović.

U očima Fridom hausa, ovo nije najveće nazadovanje Srbije. U izveštaju za 2018. Srbija je iz grupe slobodnih, prešla u grupu delimično slobodnih zemalja.

Kao razlozi su tada navedeni izborne neregularnosti, opstruisanje rada nezavisnih novinara od strane vlade i prorežimskih medija, konsolidacija izvršne vlasti u rukama predsednika Aleksandra Vučića.

I u izveštaju za 2019. Srbija se nalazila u grupi zemalja sa najvećim padom, a ocenjeno je da je pad „očigledno povezan sa SNS Aleksandra Vučića koja gazi institucije koje bi trebalo da kontrolišu vlast“.

XS
SM
MD
LG