ODAVANJE POČASTI DOKTORU LAZI Urgentnom centru spomen-ploča i ime dr Laze, Nišlije peticijom traže bistu i da ceo KC Niš ponese IME SLAVNOG HIRURGA
U Kliničkom centru u Nišu pokrenuta je procedura da Urgentni centar ponese ime čuvenog hirurga dr Miodraga Lazića, koji je umro prošle godine u aprilu od korona virusa, kao i da se u ovoj zdravstvenoj ustanovi postavi spomen ploča sa njegovim imenom, potvrdio je za “Blic” direktor KC Niš prof. dr Zoran Perišić. Nišlije okupljene oko Fejbuk grupe “Inicijativa za naziv Kliničkog centra Niš – Dr Miodrag Lazić Laza”, pak, traže od najviših državnih organa da se ne umanjuje značaj lekara koji je zadužio srpski narod i da shodno tome ceo KC Niš ponese ime slavnog hirurga a da se ispred zdanja postavi njegova bista.
Komentara 0
Slušaj vest
0:00/
0:00
Prema rečima prof. dr Perišića, postavljanje spomen ploče i preimenovanje Urgentnog centra bi trebalo da bude okončano do 14. aprila, kada se navršava prva godišnjica smrti dr Lazića koji u jeku epidemije korona virusa nije želeo da se povuče sa posla, uprkos svojim bolestima koje su ga činile visokorizičnim pacijentom.
Pročitajte još
- Pokrenuli smo procedure da postavimo spomen-ploču i damo Urgentnom centru ime dr Lazića. To će biti do 14. aprila kada je godišnjica njegove smrti. Dr Lazić je zadužio i građane Niša i srpski narod i mislimo da on to zaista zalužuje - kaže prof. dr Perišić.
On objašnjava da nijednom kliničkom centru u Srbiji nije dato ime nekog lekara, jer se radi o sistemskim institucijama koji nose imena onako kako im zakon predviđa, ali da je moguće promeniti naziv jedne organizacione jedinice, u ovom slučaju Urgentnog centra, u kojem je dr Lazić i radio.
- Postoje mnogi ljudi u Beogradu koji su zadužili zdravstvo Srbije pa nije bila nikada takva inicijativa da se promeni ime neke velike ustanove. To su velike sistemske institucije i one nose imena koja im zakon pre definiše. Za jednu organizacionu jedinicu, najveću u KC Niš, kakva je Urgentni centar, to možemo, ali za promenu naziva Kliničkog centra to nije uobičajeno - objašnjava prof. dr Perišić.
Zoran Bajić pokretač “Fejsbuk” strane “Inicijativa za naziv Kliničkog centra Niš – Dr Miodrag Lazić Laza”, koja broji 53.000 članova, kaže za “Blic” da su se obratili svim državnim insticuticijama, od gradskih struktura pa do ministarstva zdravlja i predsednika Srbije Aleksandra Vučića tražeći pomoć za u realizaciji ideje da KC Niš pones ime dr Laze i da se ispred ovog zdanja postavi njegova bista.
- Već je formiran inicijativni odbor za postavljanje spomen biste dr Miodraga Lazića sa ciljem očuvanja uspomene na velikog čoveka i patriotu, dobitnika izuzetno visokih priznanja i odlikovanja od najviših državnih i crkvenih velikokodostojnika. Akademski vajar Svetomir Radović je već dr Lazu izvajao u glini, a nakon što supruga dr Lazića potvrdi autentičnost spomenika nakon će se nastaviti ta procedura – izrada biste u gipsu, voskiranje u bronzi... Spomenik će biti sjajan, već se sada vidi. Mi čekamo odgovore od Kćiničkog centra Niš i gradskih organa jer je neophodno da se nađe adekvatno mesto za postavljanje spomenika i dobiju dozvole - kaže Bajić.
On ističe da će nosilac prikupljanja sredstava za izgradnju spomenika biti Udruženje penzionisanih pripadnika veterana Vojske Srbije (UPPVVS ) jer je registovano kao pravno lice, kako bi sve bilo transparentno. Ukoliko spomenik ne bude spreman za postavljanje do 14. aprila 2021. godine, na godišnjicu njegove smrti, Bajić predlaže da to bude učinjeno na dan njegovog rođenja 31.maja.
Pročitajte još
Kako je „Blic“ pisao, smrt dr Lazića potresla celu Srbiju i Republiku Srpsku, gde je tokom rata od 1992. do 1996. godine spasio nebrojeno mnogo života. Nišlije su se od dr Laze oprostile 18.aprila 2020. godine aplauzima sa svojih prozora, uz zvuke „Marša na Drinu“, jer je u vreme njegove sahrane na Novom groblju važila zabrana kretanja.
Pismo koje je napisao, a u kojem je naveo da nije želeo da se povuče, uprkos riziku koji su nosile njegove godine i zdravstveno stanje, još jednom je potvrdilo veličinu ovog čoveka, čije će moralne norme i ljudske kvalitete teško neko nadmašiti u dogledno vreme.
Peticiju da KC Niš ponese ime dr Laze potpisalo je 12.500 ljudi.
Bajić ističe da je pokrenuta i peticija da KC Niš ponese ime dr Lazića u elektronskom obliku i potpisalo je 12.500 ljudi.
- Lično smatramo i ja i ispred Udruženja da se davanjem imena Dr Laze samo Urgentnom centru umanjuje značaj i kavlitet jednog takvog čoveka kojeg mi nismo imali barem 50 godina. Ono jeste simbolično, jer je dr Lazić i radio i pravio taj Urgentni centar, ali je njegov doprinos mnogo veći. Predaćemo ovih 12.500 potpisa Skupštini Srbije sa zahtevom da celokupan KC ponese njegovo ime - kaže Bajić.
Predlog Inicijative poslat je predsedniku Republike Srbije Alekandru Vučiću, ministru zdravlja Zlatiboru Lončaru, državnom sekretaru Zoranu Radovanoviću, Upravnom odboru UKC Niš, direktoru UKC Niš Zoranu Perišiću, gradonačelnici grada Niša Dragani Sotirovski, predsedniku Skupštine grada Niša Bobanu Džuniću.
"Dnevnik ratnog hirurga"
Miodrag Lazić rođen je u Zemunu 31. maja 1955. godine. Bio je srpski primarijus, hirurg i književnik. Bio je ratni hirurg dobrovoljac u Republici Srpskoj Кrajini (juni 1991—juli 1992) i Republici Srpskoj (sep. 1992—feb. 1996), za šta ga je Patrijarh srpski Pavle odlikovao Ordenom Svetog Save. U ovom periodu je napisao autobiografsko delo "Dnevnik ratnog hirurga" (Кnin 1991—Srpsko Sarajevo 1995). Njegov otac bio je oficir JNA, i tokom službe dobija prekomandu za Niš. U Nišu dr Lazić završava gimnaziju i studije medicine. Hirurgiju je specijalizovao na Vojno-medicinskoj akademiji u Beogradu u svojoj tridesetoj godini. Nakon specijalizacije je godinu dana radio u Vojnoj bolnici u Nišu, a nakon toga se zapošljava na Hirurškoj klinici Кliničkog centra u Nišu. U periodu od 1991. do 1996. radio je kao ratni hirurg dobrovoljac.
Za vreme ratova devedesetih godina prošlog veka spasavao je živote u Republici SrpskojKrajini i Republici Srpskoj. Za sve što je tada učinio kao ratni hirurg-dobrovoljac Ordenom Svetog Save odlikovao ga je tadašnji patrijarh Pavle. Kao hirurg je učestvovao u proboju koridora u junu 1992. godine, radio je u ratnoj bolnici "Koran" na Palama, jedan je od osnivača ratne bolnice "Žica" u Blažuju na prvoj liniji fronta kod Sarajeva gde je tokom 40 meseci, kao jedini hirurg na području tadašnjeg Srpskog Sarajeva, obavio više od 3.500 operacija.