Bolest, ili tačnije poremećaj ponašanja, pod nazivom "Gaming disorder" manifestuje se kao ponašanje u kojem pojedinac nema kontrolu nad svojim navikama igranja.
U svetu se poslednjih godina otvara sve veći broj klinika za lečenje ove vrste zavisnosti. U Srbiji, kako stručnjaci smatraju, više od tri odsto stanovništva je zavisno od ove vrste zabave. Kako možemo da uočimo i prepoznamo kada zabava prelazi u zavisnost?
Kao i kod ostalih zavisnosti, kako objašnjava psihološkinja Aleksandra Rajčetić, osoba daje prioritet, u ovom slučaju, igranju igrica nasuprot ostalim dnevnim aktivnostima i to na način da ta prednost direktno ima negativnu posledicu u vidu zanemarivanja osnovnih potreba. Za dijagnozu ovog poremećaja, kako ga definiše SZO, ponašanje mora da bude dovoljno ozbiljno da značajno utiče na lični, porodični i društveni život pojedinca, na njegovo obrazovanje, posao i druga područja funkcionisanja, te da se manifestuje kao pad kvaliteta života najmanje 12 meseci.
Međutim, igranje video-igara jeste veoma osetiljiva tema, pogotovo je teško povući granicu kada je neko zavisan, a kada ne. Takođe, često nam deluje i da ovo nije trebalo da dospe na listu bolesti zavisnosti.
"Kada kažemo igranje igrica, asocira nas na nešto bezazleno i razonodu, što i jeste svrha ako nam služi kao dopuna ostalih interesovanja. Granica je pređena kada radije sedimo ispred ekrana umesto da imamo interakciju uživo, kada trpimo fiziološke potrebe jer ne smatramo da je to dovoljan razlog da se stisne pauza, kada nismo sigurni gde se igranje završava, a počinje realnost i obrnuto, otkazujemo dogovore, uzimamo bolovanja, lažemo o vremenu provedenom sa tastaturom", navodi Rajčetić za 021.rs.
Foto: Pixabay
Začarani krug, kaže Rajčetić, izgleda slično i kod profila alkoholičara, narkomana, kockara: opsesija ("jao što je to dobro, samo na to mislim") - kompulzija ("moram to nešto da uradim inače ću poludeti...") - trenutno zadovoljstvo ("znao/la sam da će biti bolje čim se dokopam xy...") - aksioznost ("što sam to uradio/la" ili "uf, kada će sledeća prilika...") i on preraste u način života.
Međutim, video-igre nisu nužno loše, mogu da budu korisne za razvijanje analitičkog i strateškog mišljenja, način za upoznavanje novih ljudi sličnih interesovanja, izvor zabave u slobodno vreme, društveni stimulans za neka okupljanja, hobi, vežbanje i učenje uloga u timu...
Tanka je linija između intenzivnog igranja i zavisnog ponašanja. Ali, postoji još jedna veoma dobra, a pre svega perspektivna i isplativa stavka igranja igara, a to jeste san svakog dečaka i devojčice - da omiljena igrica postane posao.
"Junaci novog doba" - gejmeri koji zarađuju igrajući igrice.
Da igrice ne moraju da budu samo bacanje slobodnog vremena ili zabava i razonoda, već i posao, zna Miloš Majdevac, student žurnalistike u Novom Sadu i profesionalni igrač FIFA-e. U onlajn svetu poznatiji kao Brstimir, a status profesionalnog igrača stekao je tako što je 2018. godine dobio poziv iz uprave Crvene zvezde i postao prvi profesionalni igrač na Balkanu u ovoj "disciplini".
Iako je Miloš profesionalni igrač FIFA-e, smatra da ne provodi mnogo vremena za kompjuterom, jer ima meru i plan igranja. To je rasporedio tako što je vikendom igrao od tri do pet sati, a radnim danima se igra svodi na sat ili dva dnevno.
"Ne mislim da sam zavisan od ove igrice zato što sam uspeo tu strast koju imam od malih nogu da spojim sa biznisom. Ja od toga zarađujem i mislim da nisam zavisan jer ono što je najvažnije - nisam zapostavio socijalni život, drugare i sve ostale obaveze, kao što je i obrazovanje", kaže Majdevac.
On je napredovao u svom poslu i bavi se jednom od najpopularnijih video-igara već 10 godina. Nedavno je postao i član jedne američke kompanije koja se bavi organizacijom najvećih svetskih turnira za e-sport, a radi i kao stručni konsultant.
Činjenicu da je u onlajn svetu vreme novac potvrđuje i Milošev sugrađanin Luka Leković, koji je profesionalni igrač "Kanter strajka" i nalazi se na listi top 20 igrača Srbije. Iako pored njegovog imena stoji reč profesionalni gejmer, on ne smatra da je zavisan zbog toga što ispunjava satnicu punog radnog vremena za kompjuterom.
"Zarađujem od igranja i ne mislim da je to zavisnost. Dnevno provodim šest do sedam sati igrajući kantere i zbog strasti koju imam prema igrici morao sam da žrtvujem mnoga druženja i neke nove veze", priznaje naš sagovornik.
Foto: Pixabay
Luka je pomoću gejminga uspeo da, osim solidnih finansija, stekne nova poznanstva, otkrije neke nove veštine, kao i osećanje za kompromis i timski rad.
"Kada bih stavio na vagu sve pozitivne i one manje dobre stvari, mislim da pozitivne stvari preovlađuju jer je profesionalni gejming isto posao kome se treba posvetiti kao i svakom drugom poslu", smatra Luka Leković.
Naši sagovornici kažu da su nagrade i zarade u ovoj profesiji mnogo veće u inostranstvu, a da je gejming u Srbiji još uvek u ekspanziji. Nasuprot tome, postavlja se pitanja u kojoj meri su mladi, ali i njihovi roditelji, pripremljeni da prepoznaju kada puka zabava klizi u zavisnost, koja, kao i svaka druga, odvlači pojedinca od društva.
Tekst je nastao u okviru prakse koju studenti i studentkinje novinarstva sa Odseka za medijske studije, Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, pohađaju u Medijskoj kući 021.
.jpg "Na auto-putu kod Vranja u automobilu otkriveno 237 kilograma duvana")
.jpg "Lokalni izbori: Ko od opozicije (za sada) izlazi i u kojim mestima?")
.jpg "Veliko hapšenje: Falsifikovali isprave Srba sa Kosova, među privedenima matičari, pripadnik MUP-a...")
Komentari 2
pera
Carls Tejlor
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar