Kontejneri za reciklažu staklene ambalaže, pored Sombora i Niša, biće postavjleni i u Kragujevcu i Varvarinu, najavila je danas Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED).
Kako je saopšteno, Projekat "Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu" proširen je na još osam opština u Srbiji, Severnoj Makedoniji i BiH, pa će kontejnere za reciklažu stakla dobiti i Bihać, Novi Travnik, Konjic, Ilidža, Štip, Ilinden, Skoplje, Bitolj, Djevdjelija i Tetovo.
Na taj način će odgovorno odlaganje stakla biti dostupno za 1,5 miliona gradjana Srbije, Severne Makedonije i Bosne i Hergovine, navedeno je u saopštenju uz podsećanje da je u decembru prošle godine 1.000 kontejnera za reciklažu staklene ambalaže počelo da pristiže u region.
Kompletna oprema biće postavljena do kraja marta, u gradskim jezgrima, ugostiteljskim objektima, kao i u prigradskim naseljima.
Istaknuto je da je jedan od glavnih ciljeva projekta, koji je pokrenula Nemačka organizacija za medjunarodnu saradnju - GIZ, u saradnji sa operaterima ambalažnog otpada – kompanijama Sekopak, Pakomak i Ekopak, da se u ovim opštinama poveća količina sakupljene staklene ambalaže za 20 odsto i postigne isplativost reciklaže stakla.
Uz finansijsku podršku Apatinske pivare i Nemačke razvojne saradnje, u ukupnoj vrednosti od 300.000 evra, Sekopak i NALED će Nišu dodeliti 300 reciklažnih kontejnera, Somboru 150, Kragujevcu 120, dok će gradjani Varvarina na raspolaganju imati 30 kontejnera.
"Proširenjem projekta na nove opštine, više od 500.000 stanovnika Srbije odnosno 1,5 miliona u tri zemlje će dobiti priliku da iskorišćenu staklenu ambalažu odlaže u reciklažne kontejnere, u blizini svojih domova, i na taj način doprinese zaštiti životne sredine. Sav stakleni ambalažni otpad je reciklabilan - u kontejnere mogu da se odlažu staklene boce, tegle, staklene bočice od kozmetike i parfema", rekla je generalna direktorka Sekopaka Violeta Belanović Kokir.
Dodala je da ipak treba imati u vidu da neke vrste stakla, poput automobilskog, laboratorijskog, vatrostalnog stakla ili ogledala, nisu pogodne za reciklažu, te odlaganje takvog materijala treba izbegavati.
Ona je navela da će zbog toga, paralelno sa postavljanjem infrastrukture, biti sprovedena i edukacija javnosti o važnosti reciklaže.
U Srbiji se reciklira 44 odsto staklene ambalaže, u Severnoj Makedoniji 30 odsto, a u Bosni i Hercegovini 12 odsto, što je nedovoljno za uspostavljanje isplativog sistema reciklaže na Zapadnom Balkanu.
Ukazano je i da u regionu ne postoje reciklažni pogoni, pa staklena ambalaža mora da se izvozi, što je dodatni trošak za operatere ambalažnog otpada, a posledica ovakvog sistema je to što većina korišćene staklene ambalaže završi na deponijama ili ilegalnim odlagalištima, gde staklu treba više od 5.000 godina da se raspadne.
U okviru projekta, za lokalne samouprave će biti pripremljen i Vodič za uspostavljanje efikasnog i ekonomski isplativog sistema upravljanja staklenom ambalažom, a cilj projekta je i da doprinese poboljšanju primene zakona i uredbi u oblasti zaštite životne sredine što je, takođe, direktan doprinos daljem pridruživanju EU i usklađivanju pravila i propisa Srbije kao pretpristupne zemlje EU.
Projekat se sprovodi u okviru programa razvojne saradnje sa privatnim sektorom - develoPPP.de koji finansira nemačko savezno Ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj, a implementiraju ga NALED, Regionalna razvojna agencija Hercegovine (REDAH) i Zajednica jedinica lokalnih samouprava (ZELS) iz Severne Makedonije.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR