STIŽE KAZNA ZA BAHATOG PRINCA Bajden je odlučio da javno prozove bin Salmana zbog stravičnog ubistva, Vašington menja politiku prema Rijadu
Objavljivanje izveštaja američke Nacionalne obaveštajne službe o ubistvu novinara Džamala Kašogija koji implicira da je prestolonaslednik Mohamed bin Salman odobrio ubistvo novinara, moglo bi uticati na odnose dosadašnjih saveznika koji su sve napetiji usled češćih kritika Vašingtona zbog represije Rijada nad disidentima i rata u Jemenu, pišu svetski mediji.
Komentara 0
Slušaj vest
0:00/
0:00
Odobrenje princa
Izveštaj američke obaveštajne službe s kojeg je skinuta oznaka tajnosti utvrđuje da je saudijski prestolonaslednik Mohamed bin Salman odobrio ubistvo Džamala Kašogija 2018. godine, reklo je četvoro američkih zvaničnika u razgovoru za Rojters uoči najavljene objave izveštaja.
Zvaničnici su kazali da je u izveštaju, u kojem je CIA bila glavni saradnik, procenjeno da je prestolonaslednik odobrio i verovatno naredio ubistvo novinara koji je u svojim kolumnama u Vašington postu kritikovao politiku prestolonaslednika.
Objavljivanje verzije izveštaja obaveštajnih službi deo je Bajdenove politike promene odnosa s Rijadom nakon što su SAD godinama popuštale arapskom savezniku i velikom proizvođaču nafte uprkos kritičkim izveštajima o stanju ljudskih prava i intervenciji u jemenskom građanskom ratu. Bajden, ističe Rojters, radi na tome da vrati odnos s Rijadom na tradicionalne linije nakon četiri godine ugodnijih veza pod Trampom.
Poverljiva verzija izveštaja podeljena je s članovima Kongresa krajem 2018. godine. No, ističe Rojters, Trampova administracija odbila je zahteve kongresmena i grupa za ljudska prava da objave verziju bez oznake stroge poverljivosti, nastojeći očuvati saradnju saveznika usred rastućih napetosti s Iranom, regionalnim rivalom Rijada, i promovisati prodaju američkog oružja kraljevstvu.
Novinar Džamal Kašogi, namamljen je u saudijski konzulat u Istanbulu 2. oktobra 2018. gde ga je tim operativaca povezanih s prestolonaslednikom ubio i navodno raskomadao. Njegovi posmrtni ostaci nikada nisu pronađeni.
Rijad je na kraju priznao da je Kašogi ubijen u operaciji izručenja koja je pošla po zlu, ali je porekao bilo kakvu umešanost princa Mohameda. Rojters dodaje da su izrečene smrtne kazne petorici muškaraca preinačene na 20 godina zatvora nakon što im je Kašogijeva porodica ponudila oprost.
Kako je saopštila Bela kuća, izveštaj obaveštajnih službi biće objavljen nakon Bajdenovog telefonskog razgovora s kraljem Salmanom bin Abdulazizom - koji se dogodio kasno u četvrtak (25. februara), napisao je Rojters naglasivši da je razgovarano o regionalnoj sigurnosti i drugim temama, prenosi Radio slobodna Evropa.
Saudijski "strogo poverljivi" dokumenti
Pred objavu izveštaja američke obaveštajne zajednice o ubistvu novinara Džamala Kašogija CNN je izvestio kako sudski papiri koji čine deo građanske parnice u Kanadi ukazuju da je saudijska kompanija koja je prevozila atentatore do Istanbula bila u vlasništvu prestolonaslednika Mohameda bin Salmana.
Dokumenti, podneseni u sklopu kanadske građanske parnice početkom ove godine, nosili su oznaku "strogo poverljivo" i ukazuju na naredbu princa bin Salmana s kraja 2017. da se vlasništvo nad kompanijom Skaj prajm avijejšn prenese u Javni investicioni fond (PIF) pod kontrolom saudijske krune. Dva aviona kompanije, dodaje CNN, kasnije su korišćeni u operaciji ubistva Kašogija u oktobru 2018.
Dokumente koji uspostavljaju vezu između aviona i princa podnela je grupa firmi u vlasništvu saudijske države u sklopu tužbe za proneveru koju su prošlog meseca pokrenule u Kanadi protiv bivšeg najvišeg saudijskog obaveštajnog zvaničnika Saada Aljabrija koji je ranije tvrdio da je samo nekoliko dana posle Kašogijevog ubistva, bin Salman poslao atentatore u Kanadu da ga ubiju.
Dosadašnji dokazi da je vlasništvo nad flotom privatnih aviona premešteno u Javni investicioni fond Saudijske Arabije pružaju, kako naglašava CNN, još jednu vezu između Kašogijeve smrti i princa bin Salmana. "I to je samo još potencijalnih dokaza da je on bio upoznat s tim.(...) Ovo je samo još jedan dokaz za to", rekao je bivši direktor CIA-inog odjela za Bliski istok Dan Hofman.
Nedugo nakon što je novinar ubijen u saudijskom konzulatu u Istanbulu, CIA je s velikim uverenjem ocenila da je princ bin Salman lično naredio ubistvo, ali obaveštajni službenici nikada nisu javno govorili niti izneli dokaze. Prestolonaslednik je, dodaje CNN, porekao da je naredio Kašogijevo ubistvo, ali je rekao da snosi odgovornost. Zatvorske kazne izrečene su za ukupno osam osumnjičenih u onome što je UN-ov istražitelj nazvao "parodijom pravde".
Resetovanje odnosa
Američki predsednik Džo Bajden koristi izveštaj o ubistvu novinara Kašogija kako bi resetovao odnose sa Saudijskom Arabijom, ocenjuje Tajms.
Predsednik Tramp snažno je podržavao saudijsku monarhiju, odabravši kraljevstvo za svoju prvu inostranu posetu kao predsednik i ugostivši princa bin Salmana u Bijeloj kući u martu 2018. Tramp je takođe, dodaje list, ohrabrio svog zeta i savetnika Džareda Kušnera da razvije blizak odnos sa saudijskim prestolonaslednikom, poznatim po inicijalima MBS.
Tajms piše kako se Bajden tokom predsedničke kampanje zarekao da će natjerati Saudijsku Arabiju da "plati cenu" okončavanjem prodaje oružja kraljevstvu zbog njenog učešća u ratu u Jemenu u kojem je stradalo na hiljade civila i da će ih "učiniti parijama kakvi jesu" zbog Kašogijevog ubistva.
Bajdenova promjena politike mogla bi, prema oceni londonskog lista, približiti Saudijsku Arabiju Izraelu, kojeg Rijad zvanično ne priznaje ali s kojim poslednjih godina uživa u bliskim zakulisnim odnosima. Dve zemlje navodno pripremaju zajednički odgovor na mogućnost da Bajden vrati SAD na iranski nuklearni sporazum, napisao je londonski list.
Pozivi aktivista za ljudska prava
Obaveštajne procene koje navode MBS kao mogućeg saučesnika u ubistvu novinara dolaze u vreme kada se Bela kuća suočava s pozivima aktivista za ljudska prava da "zadaju udarac" novim sankcijama za koje kažu da bi mogle pomoći obuzdati represiju prestolonaslednika protiv neistomišljenika i okrenuti stranicu s Trampovog "zagrljaja despotu", napisao je Gardijan.
Direktorica organizacije Demokratije za arapski svet Lia Vajtson kaže da bi Bajdenova administracija protiv MBS trebalo primeniti sankcije iz zakona Magnicki "uključujući zabranu putovanja i zamrzavanje njegove imovine - koje su SAD primenile na njegovih 17 saučesnika zbog ubistva Kašogija".
Ipak, naglašava Gardijan, pojedini analitičari predviđaju da će Bajdenova administracija morati poduzeti odmjerenije korake. Direktorica Bliskoistočne sigurnosne inicijative pri Atlantskom veću Kirsten Fontenrouz smatra da je nemoguće lično sankcionisati MBS, ali da su mogući koraci protiv državnih firmi i možda ograničenja ulaganja saudijskog PIF-a (Javni investicioni fond) u SAD.
Specijalna izvestiteljka Veća za ljudska prava UN-a za vansudska pogubljenja Anjes Kalamar koja je istraživala ubistvo Kašogija, rekla je da ciljane sankcije protiv lične imovine i bankovnog računa princa bin Salmana treba da budu naložene kao "minimum" ako se dokaže njegova odgovornost.
Dodala je da bi Bajden trebalo da izvrši pritisak na Saudijce da identifikuju mjesto Kašogijevih posmrtnih ostataka i omogućiti njegovoj deci da napuste Saudijsku Arabiju ako to žele, ističe Gardijan.
"Proterivanje osoba odgovornih za naređenje ubistva novinara Džamala Kašogija s međunarodne pozornice važan je korak ka ostvarivanju pravde za Džamala Kašogija", rekla je Kalamar.
Pročitajte još
Doza realpolitike
Bajden je odlučio da "imenuje i posrami" saudijskog prestolonaslednika Mohameda bin Salmana, otkrivajući izveštaj CIA-e, u kojem se kaže da je prestolonaslednik znao i verovatno naredio operaciju u kojoj je Kašogi ubijen, napisao je u rubrici ‘Mišljenja’ kolumnist Vašington posta Dejvid Ignejšus.
Bajdenova administracija suočila se s nedoumicom kako da kazne čoveka koji će uskoro biti kralj Saudijske Arabije i koji će ostati monarh još godinama, možda i decenijama, ističe kolumnista Vašington posta dodajući kako bi u slučaju uvođenja sankcija protiv de facto šefa vlade, one bile vrlo teške za sprovođenje.
Čini se, dodaje Ignašius, da će Bajdenova administracija javno optužiti Mohameda bin Salmana ali da će ostaviti netaknut odnos SAD-a s njim i kraljevstvom koje on kontroliše. To je razumljiv, pragmatičan cilj, ali nikoga neće ostaviti srećnim ni na jednoj strani, napisao je kolumnista vašingtonskog lista.
Objavljivanje izveštaja CIA-e, pružiće konačno meru odgovornosti za Kašogijevo teško ubistvo, ali čovek koji je to nadzirao i dalje će živeti i vladati u kraljevskom sjaju, ističe Ignejšius.
Ta doza realpolitike će, kako je napisao za Vašington post, "zapeti u grlu Kašogijevih prijatelja i bivših kolega" koji bi trebalo da budu na oprezu jer je "ubistvo novinara zbog pisanja istine zločin koji MBS ili bilo ko drugi nikada ne sme ponoviti".