Zrenjanin Foto: M.P. Do početka februara Zrenjanin nije bio u izveštajima o najzagađenijim gradovima u Srbiji, a razlog je što nije bilo dostupnih podataka o merenjima kvaliteta vazduha u realnom vremenu.
Zvanične podatke prikuplja i objavljuje Zavod za javno zdravlje u ovom gradu, po isteku posmatranog peiroda.
Zbog sumnje da vazduh spada u treću kategoriju lokalni aktivisti pokrenuli su početkom januara merenje kvaliteta vazduha postavljanjem senzora na više lokacija.
Senzore je obezbedila Beogradska otvorena škola, a sprovedeno je u saradnji sa udruženjima Zrenjaninska omladinska razvojna organizacija i Zrenjaninska akcija, dok je analitika podataka očitanih sa senzora, kao i predlaganje lokacija na kojima će se postaviti senzori, poverena portalu VojvodinaMeteo.
Tokom test perioda zabeležene su konstantno povećane vrednosti PM2.5 i PM10 čestica.
Tokom većeg dela probnog rada senzora beležene su vrednosti iznad normale, opasne za hronične bolesnike, ali nezdrave i za celokupno stanovništvo.
Kako su objavili, u sporadičnim slučajevima vrednosti koncentracije PM čestica u vazduhu dostizale su i vrlo nezdrave vrednosti, koje zahtevaju obavezno nošenje maske.
Najređe se beleže vrednosti u okviru normale, odnosno koje ne predstavljaju opasnost za zdravlje stanovništva.
Kao uzroci zagađenje navode se saobraćaj, i to ne samo broj automobila i njihova starost, već i slaba protočnost, česti zastoji i gužve.
Objekti koji imaju svoje kotlarnice ili se greju na čvrsto gorivo tokom zimskog perioda takođe imaju veliki uticaj na povećano zagađenje vazduha.
Trenutne analize i merenja ne omogućavaju da se precizno utvrdi koji je od tih izvora najveći zagađivač.
U Zrenjaninu se, ipak, najviše strahuje od nove fabrike guma.
Aktivisti Građanskog preokreta zahtevaju transparetnost prilikom usvajanja Studije uticaja na životnu sredinu fabrike guma Linglong, za koju smatraju da će predstavljati realnu pretnju zagađenju vazduha kada proradi.
Naime, pogon će imati 9 silosa za čađ, a svaki silos treba da sadrži 80 tona čađi, 26 tona kiselina, 230 tona ugljovodonika.
Tu su i neprijatni mirisi, kao i 108.000 tona džambo vreća i plastične ambalaže godišnje koje treba uklanjati.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
