Sve vakcine koje su u ovom trenutku u masovnoj upotrebi prošle su rigorozna ispitivanja i jasno definisane korake prekliničkih i kliničkih ispitivanja, ističe doc. dr Ana Banko, virusolog sa Instituta za mikrobiologiju i imunologiju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
U intervjuu za "Nezavisne novine" ona naglašava da se zna da je vakcina jedino rješenje za zaustavljanje širenja ove pandemije i da postojeće vakcine sa skoro stoodstotnom efikasnošću eliminišu mogućnost teškog obolijevanja i smrti od kovida-19.
NN: Za razliku od većine zemalja u našem regionu, u BiH još nije počela masovna vakcinacija. Koje posljedice bismo mi u BiH mogli imati usljed ovakve situacije?
BANKO: Registrovanje prvih vakcina protiv kovida-19 već krajem 2020. godine bilo je odlična vest, međutim to je značilo i da će 2021. biti godina velikih izazova. Iako postoji rešenje, od realizacije tog rešenja još smo daleko. U kratkom periodu nemoguće je napraviti, distribuirati i primeniti vakcinu kompletnoj globalnoj populaciji, i to u dve doze. Za to vreme ljudi i dalje obolevaju od kovida-19, virus se nesmetano širi, a produžavanjem vremena u kom virus cirkuliše povećavaju se i šanse za njegovo menjanje, odnosno mutiranje, to jest dalje prilagođavanje lakšoj transmisiji i opstanku.
NN: Treba li da nas plaše novi sojevi virusa korona?
BANKO: Do sada su registrovane brojne mutacije SARS-CoV-2, koje su očekivana posledica njegove evolucije i samo u retkim slučajevima ovakve mutacije mogu izmeniti biološka svojstva virusa. Identifikacija sve većeg broja novih varijanti rezultat je pre svega već dugog cirkulisanja virusa u humanoj populaciji. Trenutno najznačajnije nove varijante pod strogim nadzorom su britanska, južnoafrička i brazilska. Najrasprostranjenija među njima je britanska, i za nju je dokazan veći potencijal transmisije, ali nas za smanjenu efikasnost postojećih vakcina najviše brine južnoafrička. Tako je nekoliko manjih studija pokazalo smanjenu efikasnost antitela stvorenih nakon primene pojedinih vakcina da uspešno zaštite pojedinca od infekcije južnoafričkom varijantom.
NN: Kojim kriterijumima bilo ko od nas treba da bude vođen pri odabiru vakcine?
BANKO: Sve vakcine koje su u ovom trenutku u masovnoj upotrebi prošle su rigorozna ispitivanja i jasno definisane korake prekliničkih i kliničkih ispitivanja. One su testirane na više desetina hiljada dobrovoljaca, a broj primenjenih doza u svetu premašio je 200 miliona. Sve ove činjenice govore o njihovoj bezbednosti, a diskretnu prednost jednih u odnosu na druge možemo proceniti tek na osnovu analize rezultata i efekata imunizacije za više od pola godine. Ograničena dostupnost vakcina usled veće potražnje od objektivnih kapaciteta prozvodnje većem delu svetske populacije neće ostaviti prostor za biranje proizvođača.
NN: Šta o vakcinama protiv virusa korona znamo, a šta još ne znamo?
BANKO: Znamo da je vakcina jedino rešenje za zaustavljanje širenja ove pandemije i da postojeće vakcine sa skoro stoodstotnom efikasnošću eliminišu mogućnost teškog obolevanja i smrti od kovida-19. Zasad je još nepoznato koliki je maksimalni period koliko će imunost nakon vakcinacije trajati, a verujemo da bi on mogao da traje i duže od šest do 12 meseci. I konačno, da li će vakcine biti efikasne protiv novih sojeva virusa i da li će iz tih razloga ova vakcinacija biti sezonskog karaktera zavisi od perioda koji će se utrošiti na sticanje kolektivnog imuniteta.
NN: Šta biste poručili građanima koji sumnjaju u vakcine i ne žele da se vakcinišu?
BANKO: Svi želimo da se vratimo normalnom životu, a više od toga sigurno želimo da sačuvamo zdravlje. Pre manje od godinu dana sav pritisak i ogromna očekivanja bila su na nauci da pronađe rešenje. Sada rešenje postoji. Iako deluje da je vakcina stvorena prebrzo, većini ljudi je nepoznato da se inovativne vakcine razvijaju čak poslednje tri decenije, neke od njih na SARS-u i MERS-u, prethodnim srodnicima novog virusa. Sve koji ne poznaju teške posledice virusnih infekcija poput velikih boginja, dečje paralize, zauški, malih boginja i drugih podsetila bih da je to isključivo zahvaljujući vakcinaciji, kao jednoj od najvećih dostignuća savremene medicine.
NN: Kada očekujete da će nošenje maski konačno otići u prošlost?
BANKO: Nošenje maski neće biti potrebno onog trenutka kada uspostavimo kontrolu nad pandemijom. Ovo zavisi od više faktora, i to ne samo od samog broja obolelih. S obzirom na to da virus neće nestati sam od sebe, jer je njegova adaptacija na čoveka kao domaćina izuzetna, biće potreban ozbiljan obuhvat vakcinacijom, a da u periodu neophodnom da se to izvede virus ostane relativno stabilan kako bi se efikasnost vakcina održala. Ne smemo zaboraviti da je ovo globalni problem i da se on ne može rešiti isključivo na lokalnom nivou.
Stroge mjere zaustavile grip
NN: Mnogo građana se pita gdje je "nestao" grip. Možete li nam razjasniti ovu situaciju?
BANKO: Neposredno pre nego što je započeo tipičan sezonski period gripa 2020. godine, počeo je i jesenji talas kovida-19. Epidemiološke mere u to vreme bile su dosta stroge, čime je onemogućeno prenošenje, odnosno širenje virusa gripa. Da smo iste mere primenili krajem 2019. ili početkom 2020. godine, verovatno bismo daleko uspešnije kontrolisali i trenutnu pandemiju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.
