U Skupštini Srbije usvojeni zakoni o imovini i energetici

Zakon o davanju garancije Srbije u korist Nemačke razvojne banke KfW , a po zaduženju Akcionarskog društva “Elektromreža Srbije”, predviđa garanciju na iznos od 40 milona evra, a na ime obaveza iz Sporazuma o zajmu za sprovođenje Regionalnog programa za energetsku efikasnost u prenosnom sistemu.

 

Skupština potvrdila više međunarodnih sporazuma

Skupština Srbije potvrdila je večeras više međunarodnih sporazuma. Poslanici su izglasali Sporazum o prosvetnoj, kulturnoj i sportskoj saradnji između Srbije i Meksika, Sporazum o statusu između Srbije i EU o akcijama koje sprovodi Evropska agencija za graničnu i obalsku stražu u Srbiji, kao i Sporazum između Vlade Srbije i Severne Makedonije o saradnji u oblasti protiv borbe trgovine ljudima. Sporazumi pomažu daljem boljem pozicioniranju kada je u pitanju spoljna politika Srbije i kada je u pitanju borba protiv kriminala, iregularnih migranata, ali i sprečavanje trgovine ljudi, rečeno je tokom rasprave.

Regionalni program za energetsku efikasnost u prenosnom sistemu osnovan je, kaže, radi obezbeđenja nacionalne energetske bezbednosti zemlje i zamene dotrajale mreže nižeg naponskog nivoa, sistemom većeg kapaciteta i višeg naponskog nivoa.

Ministar finansija Siniša Mali rekao je u načelnoj raspravi da projekat ima nacionalni i regionalni značaj, jer će omogućiti trans-nacionalni prenos energije na velikim rastojanjima uz minimalne gubitke, spajajući tržišta istočne i zapadne Evrope i garantujući sigurno i stabilno snabdevanje domaćih potrošača dovoljnim količinama kvalitetne električne energije.

Dodaje da se realizacijom projekta otvara mogućnost da elektroenergetski sistem Srbije iskoristi svoj geografski položaj i potencijal, odnosno da u bližoj budućnosti preuzme ulogu regionalnog lidera u oblasti elektroenergetike.

Poslanici su usvojili i Zakon o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između Srbije i Nemačke razvojne banke za projekat “Energetska efikasnost u zgradama javne namene i obnovljivi izvori energije u sektoru daljinskog grejanja - Ozelenjavanje javnog sektora”.

“Vrednost sporazuma je 50 miliona evra, a novac će biti iskorišćeni za unapređenje sistema energetske efikanosti zgrade VMA u Beogradu”, poručio je ministar.

Kako kaže, VMA odstupa od savremenih standarda energetske efikasnosti, i posle skoro četiri decenije rada, zgrada, tehničke instalacije i distributivni sistemi zahtevaju obnovu, odnosno treba izvršiti njihovo poboljšanje i određene građevinske intervencije kako bi se omogućila ušteda energije.

Brnabić: Srbija neće dozvoliti da se litijum izvozi kao sirovina

Premijerka Ana Brnabić izjavila je danas, odgovarajući na pitanje o potencijalnom rudniku jadarita, kakav kod Loznice planira da otvori kompanija "Rio tinto", da će se poštovati standardi za zaštitu životne sredine i da Srbija neće dozvoliti da se litijum izvozi kao sirovina.

Samostalni poslanik Vladan Glišić pitao je danas premijerku, koja je sa ministrima došla u Skupštinu Srbije da odgovara na pitanja poslanika, o javnoj raspravi u vezi sa promenom prostornog plana i izgradnji deponije.

Brnabić je svim građanima Srbije, posebno Loznice, rekla da će najveća pažnja biti posvećena elaboratu o zaštiti životne sredine i da će od kompanije ''Rio Tinto'' biti zahtevano da se pridržavaju najboljih ekoloških standarda.

"Javna rasprava je održana, što ne znači da neće dodatno da se razgovara", rekla je Brnabić i pozvala Glišića na sastanak tim povodom, što je on prihvatio.

Ona je dodala da je u toku studija procene uticaja na životnu sredinu, navodeći da bi trebalo da se završi do juna ove godine, a dok se to ne završi, kako kaže, neće biti donete finalne odluke o daljem toku projekta.

Prema njenim rečima, rudnik koji se planira bi bio podzemni i neće ugroziti obradive površine, a kada je reč o deponiji, razgovara se, kaže, o dve lokacije.

''To će biti čvrsti otpad i neće ugroziti životnu sredinu, naročito reku", rekla je Brnabić i napomenula da je otvorena da razgovara i sa lokalnim stanovništvom o tome.

Brnabić je kazala da je javni interes ulaganje kompanije od preko 1,5 milijardi evra, i to što nalazište Srbiji obezbeđuje 10 odsto svetskih rezervi litijuma, a ''Rio Tinto'' dobija pravo na eksploataciju.

"Biće nemoguće litijum izvoziti iz Srbije kao sirovinu, moramo da pravimo poluproizvod ili finalni proizvod da bi mogla ekonomija da se razvija", rekla je premijerka i objasnila da bi Srbija mogla da postane evropski centar za proizvodnju baterija, električnih automobila i drugih proizvoda od litijuma.

"I sama investicija od preko 1,5 milijardi evra uz maksimalno poštovanje svih životnih standarda je prilika za Srbiju koju ne smemo da propustimo", rekla je Brnabić.

Ona je dodala da kada ''Rio Tinto'' bude prodavao litijum, moraće da dokaže da su poštovali sve standarde životne sredine.

Na pitanje o povećanju rudne rente, Brnabić je odgovorila da je i ministarka Zorana Mihajlović pokrenula to pitanje, da se razmišlja o tome, ali i da je važno da postoji stabilan okvir za investiture.

Balkanski tok - energetska sigurnost, ekologija, investicije

Premijerka Ana Brnabić izjavila je danas da je važnost gasovoda "Balkanski tok" višestruka za Srbiju, jer time dobijamo više gasa, širi se gasovodna mreža kroz celu zemlju, važan je za nove investicije, za zaštitu životne sredine, a njime smo postali i tranzitna zemlja za gas.

Brnabić je tako odgovorila na pitanje narodnog poslanika Stranke pravde i pomirenja (SPP) Jahja Feharovića u Narodnoj skupštini zašto je Balkanski tok važan za Srbiju.

Izrazila je zadovoljstvo što je Srbija završila izgradnju tog gasovoda kroz našu zemlju u roku i što je pušten 1. januara ove godine.

"Balkanski tok znači dve stvari. Prva je da imamo još jedan izvor gasa, znači imamo i veće količine gasa u Srbiji, a to znači da smo energetski bezbedniji i stabilniji. Takođe, znači da smo obezbedili jedan važan energent za dalji razvoj privrede, ali i izuzetno važan energent u oblasti zaštite životne sredine", istakla je Brnabić.

Druga stvar, navodi premijerka, Balkanski tok omogućio je Srbiji da od zemlje koja kupuje gas, postane tranzitna zemlja za gas i naplaćuje tranzitnu taksu koja će ulaziti u naš budžet.

Ističe da će Balkanski tok omogućiti da se gasovodna mreža širi po Srbiji, a posebno, naglašava, u onim mestima u kojima do sada nije bilo investicija.

"Želimo do tih mesta da dovedemo gas, kako bismo mogli da privučemo investitore", rekla je Brnabić.

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović podsetio je da se u proteklih mesec dana radilo na izmeni pravilnika vezano za priključke na gasovod kako bi cena za domaćinstva bila niža.

"Oko 95 odsto korisnika gasa su mala domaćinstva do 400 kvadratnih metara, zbog toga moramo da im olakšamo da se priključe na gasovod", rekao je Momirović.

Saglasio se sa premijerkom Brnabić da bez gasovoda, kakav je Balkanski tok, nema ni industrije, te ističe da je u tom smislu napravljen veliki korak

Usvojene izmene, primena Zakona o poreklu imovine 12. marta

Skupština Srbije usvojila je večeras izmene Zakona o utvrđivanju porekla imovine, čija primena počinje 12. marta ove godine, a ministar finansija Siniša Mali rekao je u načelnoj raspravi da je Srbija spremna za njegovu primenu i da će se prva na udaru naći, pre svega, ona lica kod kojih je najveća nesrazmera između zakonitih prihoda i rashoda.

Država je tim zakonom dobila delotvoran mehanizam da za svakog može da utvrdi da li se obogatio nezakonito.

Ko ne bude mogao da dokaže da je na zakonit način stekao imovinu ostaće bez tri četvrtine te vrednosti, a ako sud utvrdi da mu je imovina stečena krivičnim delom, biće mu oduzeto celokupno pribavljen imetak.

Po zakonu, na udaru će se naći oni u koje se posumnja da za najviše tri godine imaju za 150.000 evra veću imovinu od prijavljenih podataka.

Kada je reč o izmenama koje su poslanici usvojili, reč je o promenama termina.

Usvojena je izmena naziva izraza “nezakonito stečena imovina” u “imovina na koju se utvrđuje poseban porez”, kako se ovaj izraz ne bi poistovećivao sa izrazom „imovina proistekla iz krivičnog dela”.

Poslanici su glasanjem za izmene zakona prihvatili i dodavanje izraza „izdaci za privatne potrebe fizičkog lica”, koji je definisan kao izdaci koje je fizičko lice imalo za privatne potrebe, a radi utvrđivanja porekla prihoda koje je steklo fizičko lice, a nije ih potrošilo na sticanje imovine.

Teret dokazivanja uvećanja imovine u odnosu na prijavljene prihode fizizckog lica je na Poreskoj upravi, a na fizičkom licu je teret dokazivanja da je na zakonit način steklo imovinu u delu u kome uvećanje njegove imovine nije u skladu sa prijavljenim prihodima.

Jedinice Poreske uprave utvrđivaće uvećanje imovine fizičkih lica na osnovu podataka kojima raspolaže i podataka koje prikupi od drugih organa i organizacija, pravnih ili fizičkih lica.

U okviru Poreske uprave, formiran je Sektor za poreklo imovine, koji će se baviti tim poslovima, a koji za početak broji oko 20 inspektora.

Sistematizacijom je planirano da ih bude 60.

Ti inspektori trenutno prolaze i dodatne stručne obuke, u čemu Srbija ima pomoć i podršku Međunarodnog monetarnog fonda.

Mali: Poreklo imovine ispitivaće 60 najboljih inspektora

U posebno formiranom sektoru u Poreskoj upravi koji će se baviti sprovođenjem danas usvojenog Zakona o poreklu imovine, biće 60 i to najboljih inspektora, zaduženih samo za ovaj zakon, kaže za Tanjug ministar finansija Siniša Mali.

On navodi da je 20 inspektora već obučeno za obavljanje ovog posla koji praktično počinje 12. marta, kada je propisano da Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu počne da se primenjuje.

Taj broj je, kaže Mali, za početak sasvim dovoljan, a ostalih 40 inspektora će se obučavati u međuvremenu i popuniti broj od 60 ljudi predviđenih za ispitivanje porekla imovine.

Prema njegovim rečima, izmene koje su u poslednja dva dana bile pred poslanicima u Skupštini Srbije, bile su usmerene upravo ka tome da zakon može efikasnije i brže da se sprovodi.

"Zakon je potvrda napora Vlade Srbije i njene opredeljenosti da se bori protiv korupcije. Kod njegovog sprovođenja je bitno da on važi za sve građane i da nema povlašćenih", objašnjava Mali za Tanjug.

To, naglašava on, znači da će svako ko ne može da dokaže da je novac zaradio na legalan način ili da je povećao imovinu nesrazmerno svojim prihodima, biti predmet istrage.

Krkobabić: U planu finansijska pomoć za 50,60 zadruga

Ministar za brigu o selu Milan Krkobabić izjavio je danas da će država finansijski pomoći između 50 i 60 zadruga i to sa 15 miliona dinara stare, a 7,5 miliona za nove zadruge.

Krkobabić je, na sednici Skupštine na kojoj članovima Vlade poslanici postavljaju pitanja, rekao da će se pomoći i povrtarske, voćarske, pčelarske, stočarske zadruge, ali da se planira i pomoć zadrugama koje se bave seoskim turizmom.

Prema njegovim rečima, konkurs u vrednosti od 500 miliona dinara je raspisan.

Ono što se takođe planira, kako je naveo Krkobabić, jeste otkup napuštenih kuća, kojih ima oko 150.000 u našoj zemlji, a koje će država posle otkupa ustupiti mladim poljoprivrednicima.

Krkobabić je najavio da će u određenom broju sela adaptirati domove kulture koji će biti multifunkcionalni.

Podsetio je da je u prethodne tri godine pomognut razvoj 800 novih zadruga, a istovremeno i 152 zadruga sa sredstvima od 1,7 milijardi dinara.

"To je nešto što predstavlja početak ozbiljne privredne aktovnosti za desetak hiljada zadrugara i kooperanata", kazao je Krkobabić.

Ministar je istakao da je neophodno pomiriti ruralni i urbani deo Srbije i naveo da se to mora učiniti kako nam sela, manja mesta, pa čak i varošice, ne bi ostale prazne.

Prema njegovim rečima, 570.000 domaćinstava ima šest hektara zemljišta, a dole na jugu i manje, oko tri hektara, što ne omogućava tim ljudima da pristojno žive.

"To je problem pred kojim se nalazimo. Uzroci su jasni i na nama je da ih otklonimo i to edukacijom tih ljudi, udruživanjem i adekvatnom finansijskom podrskom", kazao je Krkobabić ističući da je to ključno za opstanak individualnih poljoprivrednih proizvođača.

Takođe, Krkobabić smatra da za očuvanje sela i individualnih proizvođača potrebna je i teritorijalna organizacija.

"Ne da bismo imali više opština, već da ljudi u svojim sredinama mogu neposredno da dogovaraju, planiraju, odlučuju, da imaju svoje budžete, a da im država pomogne da imaju veće budžete", naveo je ministar.

Ističe da se moraju izdvojiti posebna područja u Srbiji, koja bi se tretirala na poseban način.

"Ove ideje su jedini način da pomirimo ruralni i urbani deo Srbije", zaključio je Krkobabić.

Tončev: Zaustaviti iseljavanje mladih u bogatije sredine

Ministar bez portfelja Novica Tončev istakao je da je cilj Vlade Srbije da prestane iseljavanje mladih iz manje razvijenih opština u bogatije sredine u zemlji, naglasivši da je za to potrebno obezbediti im uslove ''makar onakve kakve imaju njihovi vršnjaci u bogatijim sredinama''.

Tončev je, u Skupštini Srbije na sednici na kojoj su članovi Vlade odgovarali na pitanja poslanika, kazao da je prioritet države, Vlade i Skupštine kvalitetniji i bolji život svih građana, a posebno onih koji žive u nedovoljno razvijenim opštinama.

"Naš cilj je da mladi ostanu da žive i rade u svojim sredinama. Uspeh Vlade će biti ako uspemo da sprečimo iseljavanje mladih iz slabije razvijenih opština u bogatije, a da bismo to uspeli da uradimo, moramo da im obezbedimo bar uslove koje imaju mladi u bogatim sredinama naše zemlje", kazao je Tončev odgovarajući na pitanje poslanika SPS-a Đorđa Milićevića o prioritetima razvoja nerazvijenih opština.

Istakao je da je to posao Vlade i da će se time baviti, naglašavajući da su članovi njegovog kabineta od 44 nerazvijenih opština obišli 38.

"Obići ćemo svaku od tih opština i razgovarati i sa građanima o njihovim problemima, koje ćemo posle gledati da rešavamo", kazao je Tončev.

Momirović: U aprilu dodela 900 stanova za pripadnike snaga bezbednosti

Ministar građevine, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović izjavio je danas da će u aprilu biti dodeljeni ključevi 900 stanova zaposlenima u sektoru bezbednosti u Novom Sadu, Kraljevu i Kragujevcu, a da se u Beogradu trenutno gradi 1.000 stanova za pripadnike snaga bezbednosti.

Momirović je rekao da je za izgradnju stanova za pripadnike službi bezbednosti izdvojeno 210 miliona evra u gradovima širom Srbije.

''U aprilu će u Novom Sadu biti dodeljeno 500 stanova, a u Kraljevu i Kragujevcu pi 200 stanova'', rekao je Momirović u Skupštini Srbije na pitanje šefa poslaničke grupe SPS Đorđa Milićevića koliko je država izdvojila za stanove za pripadnike snaga bezbednosti, koliko se stanova gradi i koji je rok za završetak radova.

Momirović je kazao da se u Beogradu trenutno gradi 1.000 stanova i da se pripremaju još dve parcele za 2.200 stanova.

''Trudimo se da izvedemo projekte u svim gradovima, gradimo oko 7.000 stanova, uveren sam da ćemo uspeti da završimo ovaj projekat koji je pokrenuo predsednik Aleksandar Vučić, a čiji je cilj da nijedan pripadnik službi bezbednosti nema nerešeno stambeno pitanje'', rekao je Momirović.

Brnabić: Stavovi Fon Kramon nisu stavovi Evropske unije

Premijerka Ana Brnabić izjavila je danas da izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo Viola fon Kramon svojim izjavama i zahtevima narušava pregovarački proces Beograda i Prištine, ali da njeni stavovi nisu stavovi Evropske komisije i Evropske unije.

Brnabić je tako odgovorila u Skupštini Srbije, u delu sednice predviđene za pitanja poslanika članovima Vlade, o tome da je Fon Kramon pozvala Savet EU da se da zeleno svetlo za viznu liberalizuju građana Kosova i uputila apel i zemljama koje nisu priznale samoproglašenu nezavisnost Kosova.

Poslanik Jedinstvene Srbije Života Starčević konstatovao je da se stvara atmosfera pritiska na Srbiju i na evropske institucije i clanice EU koje nisu priznale Kosovo i upitao premijerku da li će naša diplomatija krenuti u ofanzivni nastup da se objasni da su takvi potezi, izjave i odluke nisu samo odstupanje od proklamovane statusne neutralnosti EU u pregovaračkom procesu nego da direktno narušavaju pregovore, kao i mir i stabilnost u regionu.

Brnabić je kazala da kao što u parlamentu Srbije svaki poslanik može da proklamuje stavove koji nisu stavovi vlade, tako i u EP evropski poslanici mogu da zastupaju stavove iza kojih ne stoji EK.

''Objektivnost Fon Kramon nije neupitna, ona je stopostotno neobjektivna, daleko je odmakla od bilo kakvog diplomatskog protokola i ponašanja i otvoreno je neprijateljski raspoložena prema Srbiji. Meni je drago što je otvorena, jer da je drugačije možda bi neko mogao da dovede u pitanje njenu objektivnost, ali za Fon Kramon je to neupitno'', rekla je premijerka.

Naglasila je da stavovi Fon Kramon, na koje ona ima pravo, nisu stavovi EU i ne mogu biti stavovi EK koja, kako je objasnila, mora da poštuje stavove država članica EU, među kojima je pet zemalja koje ne priznaju jednosglasno proglašenu nezavisnost Kosova.

Brnabić je kazala da Beograd takođe podržava viznu liberalizaciju građana sa KiM, jer je to u interesu njenih građana.

''Možda će Fon Kramon odustati od vizne liberalizacije kad to čuje, jer ona ne deli nikakve stavove sa Srbijom, ni kada su pošteni, u skladu sa međunarodnim pravom, normama i istinom'', rekla je Brnabić.

Ona smatra da do vizne liberalizacije neće brzo doći jer, kako je rekla, većina članica EU zna da bi se u tom slučaju građani sa KiM, pre svega albanske nacionalnosti, napustili KiM i preselili se u te zemlje.

Brnabić je kazala da se time što Fon Kramon radi narušava pregovarački proces o KiM i pokazuje koliko kao izvestilac poštuje, odnsono ne poštuje, pregovarački proces i EK.

''Mislim da je baš briga za pregovarački proces i žao mi je zbog toga, jer to najviše šteti građanima KiM, jer oni bez dogovora sa Beogradom nemaju nikakvu perspektivu, najmanje evropsku'', istakla je premijerka.

Poručila je da će se Srbija boriti za svoje interese, a to je, između ostalog, i regionalna stabilnost.

Rezolucije EP - odraz političkih stavova raznih partija

Ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović izjavila je danas da je Evropski parlament važan forum i institucija, u kojem, poput nacionalnih parlamenata, postoje različite političke grupacije sa politički intoniranim stavovima koji po nekim pitanjima nisu isti zvaničnim stavovima Evropske komisije.

Joksimović je tako odgovorila u Skupštini Srbije na pitanje poslanika da prokomentariše to što je izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo Viola Fon Kramon pozvala preostale zemlje da priznaju tzv. nezavisno Kosovo i da se da zeleno svetlo za viznu liberalizuju građana Kosova.

"Nema potrebe da se toliko bavimo analizom onoga što je izvestilac Evropskog parlamenta za tzv. Kosovo rekao, jer gđa fon Kramon u kontinuitetu pokazuje izuzetno oštar kriticarski stav o Srbiji po više tema, ali svakako jeste za nas važno političko pitanje. Evropski parlament je forum za debatu najrazličitijih stranaka od liberala, zelenih, Evropske narodne partije, čak i estremne desnice, te se tu može čuti svašta", rekla je Joksimović.

Dodaje da je princip rada Evropskog parlamenta donekle sličan nacionalnim parlamentima, dok su pak, ističe, u nekim segmentima znatno različiti od nacionalnih parlamenata.

Objašnjava da je jedna od tih razlika to što se svaki amandman koji se usvaja na predlog Rezolucije, na primer o Srbiji ili drugoj zemlji u procesu pristupanja, rezultat kompromisa, odnosno dogovor svih stranaka sročen u jedan tekst.

"Ja sam više puta u razgovoru sa evropskim poslanicima i izvestiocem za Srbiju, Bilčikom, apelovala na to da se jako kritični amandmani ostave u izvornoj formi da bismo videli koje to tačno političke grupacije u Evropskom parlamentu imaju tako izrazito negativan narativ prema Srbiji", rekla je Joksimović.

Međutim, dodaje ona, praksa Evropskog parlamenta je usaglašavanje, zbog čega često kroz te, kako kaže, "navodno kompromisne amandmane" u rezolucijama za različite kandidate za clanstvo prolaze tekstovi koji su nekada prekriticni, a nekada prepozitivni za neke izveštaje.

Joksimović ističe da je ipak Evropski parlament važan debatni forum koji utiče na kreiranje javnog mnjenja.

Ukazala je da Rezolucija za Srbiju još uvek nije usvojena, već amandmani na spoljnopolitičkom odboru i dodala da će ona biti usvojena 24. marta.

Govoreći o izjavi izvestioca Evropskog parlamenta za tzv. Kosovo, Joksimović je kazala da je ona predstavnik nemačkih zelenih i da je izražavala svoje političke stavove, a ne ono što je zvanična politika Evropske komisije.

Istakla je da Evropska komisija mora da bude statusno neutralna, jer, podseća, pet članica EU ne priznaje Kosovo.

"Zato tzv. Kosovo nije moglo da potpiše uobičajni format Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, jer da bi on bio potpun mora da bude ratifikovan u parlamentima svih država članica", rekla je Joksimović.

Ukazala je i da je portparol Evropske komisije Peter Stano danas demantovao vest da Miroslav Lajčak donosi ultimatum Srbiji i da se spremaju pritisci na našu zemlju oko priznanja. "Mi naravno dobro znamo kakvi su stavovi pojedinih uticajnih članica EU, ali EK mora da zadrži statusnu neutralnost" podvukla je Joksimović.