VELIKI INTERVJU MIROSLAVA MIŠKOVIĆA "Pravim srpski Amazon i ulažem 100 miliona evra!"
Iako je za tri decenije stvorio najmoćniju poslovnu imperiju u Srbiji, koja u svom sastavu ima čak 56 preduzeća, od kojih 17 u inostranstvu, uprkos tome što je prodajom samo nekoliko svojih kompanija zaradio skoro dve i po milijarde evra, malo manje od sume koju je država dobila od privatizacije nekoliko hiljada društvenih preduzeća, vlasnik i osnivač Delta holdinga Miroslav Mišković kaže da – kada bi sad ponovo kretao u biznis – ne bi stvarao novu Deltu, iako je taj holding do sada imao ukupne prihode od 24 milijarde evra.
Komentara 0
Slušaj vest
0:00/
0:00
Za razliku od onih koji misle da je miljenik svake vlasti, Mišković za NIN kaže da već osam godina nema nikakve odnose sa aktuelnom vlašću u Srbiji i da su mnogi političari, od početka 90-ih gradili svoj rejting napadom na krupne biznismene – tajkune. Prošle nedelje, na konferenciji za novinare, rekao je i da je njegovo hapšenje odložilo odluku o izlasku Delte na berzu.
Kažete da već osam godina nemate nikakve odnose sa političarima, ali sigurno ste čuli da mnogi misle da ste moćniji od većine političara, da ste sastavljali vlade, odlučivali ko će biti predsednik države, da su se u Skupštini usvajali zakoni po „vašoj meri“. Koliko u tome ima istine?
Da sam ja uticao na njihovo formiranje, sve dosadašnje vlade bi, verujte, bile sasvim drugačije! I mnogo bi drugačije radile. Nisam uticao na formiranje nijedne vlade u Srbiji, niti sam ikome sugerisao bilo koga za neko ministarsko mesto. Hajde da krenemo od početka. Da sam uticao na vladu Zorana Đinđića, ona sigurno ne bi uvela porez na ekstraprofit, koji se u nekim slučajevima plaćao na ostvareni prihod, van svih normi i pravila, jer se takav porez plaća na dobit, a ne na ukupne prihode.
Da sam se ja pitao, Đinđićeva vlada ni personalno ne bi bila takva. Da sam formirao vladu u vreme Borisa Tadića, ona ne bi donela Zakon o konverziji zemljišta, sigurno najgori zakon u poslednjih 20 godina. Taj zakon je na nekoliko godina zaustavio gradnju u Srbiji i to u vreme svetske finansijske krize, kada je građevinarstvo moglo da doprinese bržem ekonomskom oporavku zemlje. Taj zakon je još na snazi, a državu bi trebalo pitati koliko je para ubrala po tom osnovu, verovatno nešto sitno. A da nije bilo tog zakona država je od poreza mogla da zaradi desetine miliona evra. I tu se vraćamo na suštinu, najvažnije je da se donose zakoni koji će omogućiti da se više investira, koji će da garantuju sigurnost, jer u suprotnom ljudi neće hteti da ulažu svoj novac.
Delta 30. rođendan slavi 4. februara. Mnoge vaše kolege kažu da se najradije sećaju svečanih otvaranja novih firmi. Može li se za vas reći da ste bili još zadovoljniji kada ste neke od tih firmi prodavali?
Slažem se, jer smo četiri kompanije iz sastava Delte prodali za više od dve milijarde evra. Teško je, međutim, prodati nešto što si stvarao. Logično, najteže je bilo prvi put, tad je bilo i puno emocija. Posle je sve išlo lakše i prodaju firmi prihvatio sam kao nešto sasvim normalno, kao i svaki drugi posao. Iskren da budem, već sam pomalo nervozan jer, evo, već dve godine ništa nismo prodali, a ništa nismo ni kupili.
I obećavam da ćemo vrlo brzo, ove godine, nešto kupiti i nešto prodati. Možda bismo to i ranije uradili da nam kovid nije malo poremetio planove. Prodaja firmi je sada za nas postala jedan od osnovnih biznisa, jer smo dokazali da smo u tome među tri najuspešnije kompanije u Evropi.
Ako ste već zbog toga nervozni, znači li to da već znate šta ćete uraditi?
Imamo tri ozbiljna kandidata za prodaju i te firme već spremamo kao devojke za udaju, češljamo ih, šminkamo, svakodnevno vežbaju da budu u što boljoj kondiciji i nadam se da ćemo u dogledno vreme jednu od tih transakcija realizovati.
Ima li "đuvegija" koji se raspituju za te "devojke"?
Ima i javnost će na vreme o svemu biti obaveštena.
A ima li u Srbiji firmi koje biste rado kupili i njima popunili upražnjena mesta u Deltinoj "porodici"?
Ima, i te kako. Pri tome nama fokus nisu već razvijene kompanije, već one koje mogu, uz našu pomoć i znanje, značajno da se razviju. Dakle, nije nužno da to bude dobra kompanija. Naprotiv, šta mi možemo da uradimo ako firma i bez nas dobro posluje? Nama je najvažnije da firma ima potencijal za rast, jer na njoj možemo dobro da zaradimo samo ako nakon preuzimanja značajno unapredimo njene rezultate.
Celu prošlu i početak ove godine obeležila je pandemija kovida-19. Koliko je bilo teško u novim okolnostima upravljati tako složenim sistemom? Kako ste završili 2020, da li je oluja prošla ili su još moguća neprijatna iznenađenja?
Zbog kovida prošla godina je bila problematična u celom svetu. Pre pandemije plan je bio da nam 2020. bude najbolja u 30 godina dugoj istoriji Delte. Iako zbog kovida taj cilj nismo ostvarili, u odnosu na druge imali smo odlične rezultate, za 10 odsto bolje nego 2019. Mnogi za 2021. planiraju rast zato što su u 2020. imali pad, ali će i ova godina biti jako teška, posebno prvo polugođe, jer mnogo toga stoji, kao i prethodnih meseci. Posebno to važi za pojedine sektore, kao što je hotelijerstvo.
U tom biznisu 2020. imali smo gubitke od oko devet miliona evra. Ipak sam optimista i verujem da će vakcinacija omogućiti da u drugom delu godine privreda krene. Upravo zbog velike neizvesnosti planove za 2021. još nismo definitivno usvojili, ali znamo da ćemo u prvoj polovini godine završiti pet velikih investicija i otvoriti novi šoping mol u Nišu, novu poslovnu zgradu u Beogradu, hladnjaču u Zaječaru, hotel Indigo u centru Beograda i veliki distributivni centar za voće i povrće u Pazovi, a do kraja juna kreće sa radom i naša platforma za onlajn trgovinu "Ananas". U taj biznis narednih sedam godina uložićemo 100 miliona evra i cilj je da stvorimo regionalnog džina koji će da pokriva tržište bivše Jugoslavije i Albanije.
Ako ste u hotelijerstvu imali ogromne gubitke, gde ste ih nadomestili i kako je Delta porasla za 10 odsto u zemlji u kojoj je BDP pao za jedan odsto?
Ne znam kako su drugi poslovali, a za nas je 2020, uprkos pandemiji, bila veoma uspešna. Pad u hotelijerstvu najviše smo nadomestili u agraru i zato često volim da kažem da mi je od svih biznisa kojima se Delta bavi najdraži upravo agrar.
Da li ste se prilikom planiranja poslovnih aktivnosti Delte oslanjali na zvanične procene da će ove godine BDP Srbije porasti za šest odsto? Jeste li vi optimista ili pesimista u odnosu na procene predsednika Srbije Aleksandra Vučića i ministra finansija Siniše Malog?
Makroekonomske procene prepuštam onima koji su za to kvalifikovaniji. Makroekonomista ima mnogo. Ali optimista jesam. Ekonomija će krenuti napred, određeno otvaranje će se desiti, kao što će se kod ljudi pojaviti potreba da više putuju i više troše. Koliko će ko u tome pronaći mesto, kao zemlja ili kao kompanija, e to zavisi od znanja i spremnosti da se iskoristi prilika.
Kad već govorite o novim projektima, posle nekoliko neuspelih pokušaja, u novembru 2020. Delta je kupila Sava centar za 17,54 miliona evra. Dugujete li, možda, posebnu zahvalnost zameniku gradonačelnika Goranu Vesiću, jer vam je uštedeo nekoliko miliona evra, s obzirom na to da ste i ranije, po većoj ceni, hteli da preuzmete Sava centar, ali vam to vlast nije dozvolila?
Prvo, Sava centar platili smo više od cene po kojoj smo mogli da ga kupimo, jer to osim Delte niko nije mogao da kupi. Meni je mnogo žao što je čak i jedan profesor Ekonomskog fakulteta napisao kolumnu u kojoj tvrdi da je država jeftino prodala Sava centar. Kako je to procenio? Tako što je prošao pored i rekao sam sebi, pa ovo je veliko za tako male pare? Ne može tako da se posmatra.
Da je to dobar biznis i da je još neko bio zainteresovan, država bi Sava centar prodala već na prvom, ili bar na drugom tenderu, a ne bi morala da raspisuje i treći. Da se mi nismo javili na taj treći tender, država bi morala još da obori cenu, ali smo mi hteli da stavimo tačku na tu priču. Delta vodi računa o svom ekonomskom napretku, ali smo i društveno odgovorni i tvrdim da je u ovom slučaju prevladala društvena odgovornost za sudbinu Sava centra nego naša ekonomska računica, jer ćemo mi u taj objekat uložiti 80 miliona evra.
I kad ga završimo biće to ne samo najlepši kongresni centar već najlepša zgrada u Beogradu i radiće ponovo onako kako je radio kada je i napravljen, u Titovo vreme. Greška je što mnogi taj objekat izjednačavaju sa tržnim centrom, jer će veliki deo sadržaja biti posvećen kulturi, a tu nema profita. Ta investicija za nas ima smisla samo što će biti deo veće celine, koju će činiti dva postojeća - Kraun plaza i Holidej in - i dva nova hotela – Interkontinental i Indigo, koji će biti gotov u prvoj polovini godine, ali ga nećemo otvarati dok ne prođe pandemija. Od novog kongresnog centra korist će imati i drugi hoteli u Beogradu, a doprineće i većem deviznom prilivu od stranih gostiju.
Nisam čuo da li dugujete zahvalnost Goranu Vesiću?
Ne dugujem, jer sam vam već rekao da smo mogli još da čekamo i da Sava centar kupimo i jeftinije.
Zar vi niste bili spremni da platite i više od ovih 17,5 miliona evra?
Ne, to su bili neki drugi aranžmani, koje vlast nije htela da prihvati. Cena u tom poslu nikada nije bila presudna. Nju smo mogli još da obaramo, ali smo imali u vidu da javnost nije zadovoljna ni ovom cenom i zato smo i rešili da sve "presečemo". Pri tome javnost nema u vidu koliko ćemo morati da investiramo u taj kompleks i da od ukupno 100.000 kvadrata samo 16.000 kvadrata može komercijalno da se koristi. Sve ostalo je namenjeno kulturnim sadržajima, koji nisu profitabilni. Zato je naš cilj da za 7-8 godina Sava centar može sam sebe ekonomski da izdržava.
Najavljujete brojne nove investicije u Srbiji, a sve do 2020. ste više investirali u Sloveniji, Hrvatskoj, Bugarskoj, BiH i Crnoj Gori. Jeste li se promenili vi ili odnos vlasti u Srbiji prema vama?
Delta svoju praksu nije promenila ni najmanje. Mi procenimo tržište, pripremimo projekat za investiranje, obezbedimo novac za finansiranje. I onda finansiramo tamo gde smo dobrodošli. Kad su u Ljubljani pokazali dobru volju za naš dolazak, izgradili smo Interkontinental. U Banjaluci su nas odmah prihvatili, napravili smo šoping mol. Isto u Bugarskoj, u Varni, a sada završavamo Delta planet i u Nišu. Imamo planove i za šoping mol u Sarajevu. Na sreću, mi već završavamo Delta haus, naše novo sedište i najmoderniju poslovnu zgradu u Beogradu. Uskoro pristupamo renoviranju Sava centra i to su poslovi koji nadilaze Deltu kao kompaniju. To su poslovi od nacionalnog značaja.
Stalno ukazujete na značaj boljih odnosa izvršne vlasti i poslovnih ljudi. Svojevremeno je Vučić, kao premijer, održao sastanak na koji je pozvao i najveće domaće biznismene. Rečeno je i da će to biti redovna praksa. Je li vas posle toga za ovih skoro sedam godina iko ikada još zvao?
Ne znam da je posle toga održan ijedan sličan sastanak, ali su oni neophodni, možda u malo drugačijem formatu, u manjim grupama. Ljudi iz politike, iz vlasti, trebalo bi da čuju i reči predstavnika krupnog kapitala i nadam se da će ta komunikacija uskoro biti uspostavljena, da bi se čula i reč privrednika.
Zašto naši političari više vole da se slikaju sa stranim nego sa domaćim privrednicima?
To potiče još iz 1990. Još tad sam shvatio da ljudi iz biznisa političarima služe samo za podizanje rejtinga. To je naročito karakteristično za zemlje u tranziciji, jer građanima sa prosečnom platom od 500 evra nije lako da gledaju da neko ima mnogo više. Zato smo mi mnogo pogodni političarima da nas kritikuju i da nas napadaju, jer se tako šalje indirektna poruka građanima da bi oni imali više da nije tog i tog tajkuna, koji je kao nešto ukrao.
Takve populističke izjave su vrlo popularne u širokim narodnim masama, ali klima koja je tako stvorena u Srbiji da su za mnogo štošta krivi tajkuni nije dobra. Na stranu što to nije ni tačno. Zato su mnogo bolje kroz tranziciju prošle zemlje u kojima nije stvarana takva klima, Češka, Slovenija, pa čak i Hrvatska, u kojoj premijer kaže da su "biznismeni cvet hrvatskog naroda, jer oni omogućavaju da i zaposlenost i standard budu na datom nivou".
Vreme je da i naši političari podrže naše biznismene da zajedno uradimo ono što su drugi već uradili. Srbija danas ima manje velikih kompanija od Slovenije ili Hrvatske, a naša najveća banka je tek na 16. mestu po veličini na prostoru bivše SFRJ, Rumunije i Bugarske, a u tom regionu nijedna srpska kompanija nije među 20 najvećih, a Hrvatska ima dve. To je strašno, jer samo velike kompanije mogu da poguraju razvoj zemlje, samo one mogu da budu veliki igrači i izvan Srbije. Pri tome, mi kroz proces privatizacije nismo dobili nijedan monopol kakav danas ima, na primer, NIS.
Zato smo mi Delta osiguranje prodali Đeneraliju za 200 miliona evra, jer je ovde na tom tržištu velika konkurencija, dok je Petr Kelner u Češkoj kupio od države osiguravajuću kompaniju koja je imala dominantan položaj na tržištu i kasnije je prodao istom kupcu kao i mi za milijardu evra. Nijedan naši biznis u Srbiji nema elemente monopola. Meni je jako žao što poštovane kolege iz Evrope dolaze i ovde osvajaju tržište, a mi imamo sve manje snage da odemo u Češku, Mađarsku ili Rumuniju.
I ne treba gledati na sve u stilu da bi se Mišković obogatio ako bi bio vlasnik Telekoma. Sa ličnim bogatstvom završio sam još pre 20 godina, meni više ništa ne treba i danas mi je stalo da obezbedim što veća primanja mojim saradnicima i zaposlenima u Delti, kao i da pomognem ekonomskom jačanju Srbije, da Delta dođe, ne na tu listu od 20 najvećih u regionu, već da bude druga ili treća. Zato bi svi trebalo da utiču na promenu odnosa prema krupnom kapitalu u Srbiji, i političari, i mediji, i mi iz sveta biznisa.
Mislite li da je to uopšte moguće, jer je već stvorena atmosfera da se nije baš zgodno družiti sa tajkunima, a i sami ste rekli da što je krupniji kapital na koji vlast udari, to je veći i rejting političara?
Ja sam optimista i nadam se da će se taj odnos promeniti, jer su naše glavne investicije u Beogradu i nadam se da će svi shvatiti da je to u opštem, a ne samo u mom interesu.
Da ste umesto države vi bili vlasnik 51 odsto udela u Er Srbiji da li biste uložili dodatnih 100 miliona evra u kompaniju a da kesu ne odreši i vaš partner? Da li bi uslov za dalje partnerstvo bio da i manjinski akcionar učestvuje u toj dokapitalizaciji? I pod kojim biste vi okolnostima dozvolili da manjinski partner u zajedničkoj kompaniji ima sva upravljačka prava?
Meni je žao što se vi i ja ne slažemo u pogledu nacionalne avio-kompanije. Pogledajte da nijedna regionalna kompanija nije profitabilna, nije to bila ni pre ove krize. Što se tiče stranog partnera, ja sam razumeo da je on prisutan u Er Srbiji, jer je kvalifikovan da upravlja. Ako se desi da oni izađu iz nacionalne kompanije, ja verujem da bi Srbija trebalo da nađe domaće firme koje će da preuzmu kompaniju, ali upravljanje mora da bude profesionalno.
Er Srbiju mora da vodi menadžment koji je vodio neku od vodećih svetskih kompanija, kao što je Lufthanza. Podsećam vas da smo mi iz Delte, sa konzorcijumom srpskih kompanija, bili spremni i da preuzmemo tadašnji JAT, upravo sa idejom da dovedemo najbolji mogući menadžment. Međutim, sve to se događalo u vreme vlade Mirka Cvetkovića, dogovor je postignut, ali umešala se politika i odnela pobedu nad ekonomskim interesom.
Zdravstvena kriza prelila se na privredu, a sada se strahuje da će mnoga preduzeća postati nelikvidna i da neće moći da uredno izmiruju obaveze prema bankama. Koliko je realna opasnost da se kriza proširi i na bankarski sektor?
Ne očekujem krizu u bankarskom sektoru, jer je on danas, iako kriza još nije prošla, stabilan i ima dosta novca na raspolaganju. Najveći problem imaće mala i srednja preduzeća, ona su u veoma teškoj situaciji i njima bi pre svega trebalo pomoći da prebrode krizu. Zato apelujem na državu da njima više pomogne, jer znate li koliko danas po Beogradu i drugim mestima ima dućana koji su pred zatvaranjem i malih firmi koje su skoro prestale da rade.
Ako dođe do masovnijeg zatvaranja malih i srednjih preduzeća, to može lančano da izazove probleme i bankarskom sektoru, ali se neće ponoviti kriza iz 2008. i 2009. Pre svega zbog toga što i američke Federalne rezerve i Evropska centralna banka štampaju, po mom mišljenju, i previše para, a deo tih para će se različitim kanalima preliti i u Srbiju, što će omogućiti bankama da odgovore na svaku krizu. S druge strane, prekomerno štampanje novca može dovesti do slabljenja evra i dolara i do rasta inflacije.
Vlada se hvali da je 2020. za podršku privredi i stanovništvu izdvojila šest milijardi evra. Zauzvrat Srbija je imala najmanji pad BDP-a u Evropi od samo jedan odsto. Da li je novac poreskih obveznika, ipak, mogao bolje da se upotrebi?
Država je odvojila velika sredstva za pomoć kompanijama i ta pomoć biće neophodna i ove godine. A o tome kako i koliko je ta podrška uticala na BDP bolje da pitate makroekonomiste, njih u Srbiji ima više nego onih koji se bave mikro, privrednim temama.
A da ste se vi pitali, da li biste pomagali svima podjednako, bez obzira na to da li je kriza uticala na njihov biznis ili ne?
Naravno da ne bih pomagao svima, već samo onima kojima je pomoć neophodna i čije je prihode pandemija značajno smanjila.
Da li ste se i vi prijavili za onih 100 evra i šta ste uradili s tim novcem?
To je moja lična stvar i na privatna pitanja u principu ne odgovaram (smeh).
Predsednik Vučić nedavno je najavio podršku privredi i u ovoj godini. Kome bi ovoga puta trebalo najviše pomoći?
Bez ikakve sumnje pomoć je najviše potrebna malim i srednjim preduzećima. Oni nemaju fleksibilnost kakvu imaju velike kompanije, njihova likvidnost je ugrožena i ne samo to, kod njih su pandemija i zaključavanje bukvalno doveli u pitanje osnovne poslovne procese. Velikim preduzećima potrebno je samo da imaju isti položaj kao strani investitori u Srbiji.
Verujete li vi u strategiju Srbija 2025, po kojoj će već za četiri godine prosečna plata u Srbiji biti 900 evra, a prošlu smo završili sa manje od 510 evra? Da li je vlasnik bilo koje privatne firme, uz rast prometa i profita za šest odsto, spreman da svake godine povećava plate za 12 odsto?
Znate da se vi i ja često slažemo u vezi sa biznisom, ali ne slažemo se oko ličnih dohodaka. Ja se uvek zalažem da radnici budu dobro plaćeni. Ako pogledate snimke iz vremena socijalizma, videćete da sam se kao potpredsednik Vlade Srbije zalagao za dobro plaćenog radnika, jer sam znao, i tada i sada, da je samo dobro plaćen radnik posvećen poslu. Samo pod tim uslovom on ne radi dva posla, ne tezgari i ne zabušava. Koliko dobro će biti plaćen? Pa sigurno ne može biti dobro plaćen ako ceo posao ne funkcioniše kako treba. To da plata ide - radio, ne radio, to stvarno pripada prošlim vremenima i nije nešto o čemu u 21. veku treba da govorimo.
Više puta ste izjavili da je za uspeh najvažnije znanje i da je zbog toga vaša misija da što veći broj naših uspešnih mladih ljudi vratite iz inostranstva u Srbiju. S druge strane, stiče se utisak da neki udarnički rade da što veći broj obrazovanih mladih ljudi napuste Srbiju. Ko će pobediti?
Mi ćemo pobediti, zar to ne vidite? Neverovatno je koliko ima mladih koji žele da se vrate u Srbiju, a napolju su stekli ogromno iskustvo, koje mogu ovde da iskoriste. To iskustvo iz Šangaja, Moskve, Njujorka, Milana, Berlina, Beča i drugih svetskih metropola mnogo znači i Delta svoj razvoj sve više bazira na tim mladim liderima i verujem da nas sa njima čeka svetla budućnost. I tu ne mislim samo na Deltu, već na celu Srbiju. Uostalom i oni veruju u to, jer se u suprotnom ne bi ni vraćali.
Tri decenije traje Delta, a toliko traje i tranzicija u Srbiji. Ko će duže trajati i da li je u tom periodu postojala Vlada Srbije kojoj je ekonomija, odnosno ono od čega se živi, bio stvarni prioritet?
Svi to žele i svi postavljaju velike ekonomske ciljeve, koje nije lako realizovati. Ključno je da sve buduće vlade shvate da ekonomija ima neki svoj tok, da njome ne može da se upravlja iz jednog centra, iz vlade i zbog toga bi što češće trebalo da razmenjujemo stavove i mišljenja, da i oni čuju šta mi privrednici imamo da kažemo. Pa, Delta je u Srbiju do sada investirala tri milijarde evra, Delta želi da kaže šta misli o privrednom ambijentu. Ne mora da se uvaži to što mi predlažemo, ali red je da nas bar saslušaju. Svest o tome lagano sazreva i to je neophodno jer nas i u privredi posle pandemije očekuju dramatične promene, koje će preživeti samo najjači, ne po količini novca kojim raspolažu, već po količini znanja da se prilagode novim uslovima, jer će svakodnevno morati da se menjaju odluke.