DRŽAVE U RATU ZA VAKCINU, SRBIJA OBEZBEDILA DOZE: Susedi ostavljeni na cedilu, gde su EU I KOVAKS?

Neko čeka Evropsku uniju, neko se snašao, neko je zakazao, neko poklanja, a neko bi i da uništava.

Ovih dana tako izgleda region Zapadnog Balkana kada je reč o trenutno najtraženijoj "robi" ne samo na ovdašnjem, već i na svetskom tržištu - vakcinama protiv korona virusa.

Danas, međutim, na dnevnom redu nije medicinska oprema, ali jesu cepiva koja su čim su se pojavila i razgrabila i do kojih je, kako sada stvari stoje, sve teže doći.

Odakle će stići i koliko? Ko je i šta odobrio? Hoće li ih biti dovoljno i za one koji su "evropskom klubu" a tek za one koji čekaju da mu se pridruže?

Sada je, čini se, na delu parola ''snađi se''

Srbija uspeva da građanima obezbedi vakcinu, i do sada je nabavila i izvestan broj doza "Fajzerove", i mnogo više od toga "Sinofarmove" vakcine, zahvaljujući čemu je do sada vakcinisano više od 300.000 građana Srbije.

Za razliku od država regiona, gde sve mnogo sporije ide, naša država je uspešno odgovorila na ovaj izazov

Sa zemljama u okruženju, stvari su pak drugačije i lošije.

BiH, recimo, ne uspeva uopšte da nabavi vakcine kako bi počela imunizaciju. Zato se, recimo, srpski član Predsedništva BiH i trenutni predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik okrenuo ka Srbiji. Rekao je da će srpskog predsednika Aleksandra Vučića moliti za određenu količinu vakcina.

Pojedincima to, pak smeta, a čini se pre svega iz političkih razloga.

Bivši ministar bezbednosti BiH Dragan Mektić je reagovao tim povodom na svom tviter nalogu napisao i napisao "svaka čast Vučiću za vakcne" ali, kako je zato nepotrebno napao Milorada Dodika koji se trudi da u ovakvoj situaciji građanima obezbedi vakcinu.

Optužbe iz Prištine

Oči u Beograd su, takođe zbog vakcina, bile uprte i iz Prištine koja je, najpre, optuživala da se određene količine vakcina dostavljau severu KiM. Međutim, tu se nisu zaustavili.

Pre nekoliko dana, inspekcija prištinskog Ministarstva zdravlja, praćena pripadnicima policije, upala je u Dom zdravlja u Štrpcu, koji radi u okviru zdravstvenog sistema Srbije, i tražila vakcine protiv kovida - 19, saopštila je Kancelarija za Kosovo i Metohiju.

Vakcine protiv korone nisu našli, ali jesu protiv tetanusa a, kako je pisalo je u zapisniku, direktor tamošnjeg Doma zdravlja upozoren da je posedovanje "nelegalno nabavljenih vakcina", krivično delo.

Tako je politika, i ovog puta, stavljena ispred zdravlja ljudi.

Prištinske vlasti, inače, imaju problem sa nabavkom vakcina. Tako je još uvek formalni premijer Avdulah Hoti tvrdio da je sa "Fajzerom" dogovoren jedan broj doza, ali je ova kompanija to demantovala, istakavši da se razgovara, ali da još nema konkretnog dogovora.

Očekivanja su da će prve vakcine protiv korone na KiM stići početkom februara.

Pomoć Severnoj Makedoniji

Pre desetak dana ponovo je u centru pažnje bila Srbija i vakcine, ovoga puta zbog pomoći Severnoj Makedoniji.
Naime, tamošnji premijer Zoran Zaev saopštio je na svom Tviter nalogu da će u Severnu Makedoniju stići 8.000 "Fajzerovih" vakcina koje šalje Srbija.

Premijerka Srbije Ana Brnabić je tim povodom navela je da Srbija pomaže i registraciju vakcina u Severnoj Makedoniji, a toj susednoj zemlji je ponuđeno i da lekari iz crvene zone dođu u Srbiju i vakcinišu se.

I u Crnoj Gori problem

Šta će biti sa Crnom Gorom, još je nepoznanica, jer je vlada ove zemlje još u pregovorima oko nabavke vakcina. Prvi kontigent se, prema najavama Ministarstva zdravlja, očekuje krajem januara ili početkom februara.

Lideri EU tražili snažniju podršku Zapadnom Balkanu u nabavci vakcina, dogovoreno i međusobno priznavanje kovid testova

Osim Srbije, i Albanija je počela vakcinaciju protiv korona virusa i to 11. januara sa nešto manje od 1.000 doza koje je dobila kao donaciju od jedne zemlje EU.

Premijer Edi Rama je obećao da će deo vakcina dati Kosovu ali je, kako je prenela agencija AFP, javno je zamerio EU da je zapostavila Zapadni Balkan kada je o nabavci vakcina reč.

Dok se sve ovo dešava, iz Brisela zemlje Zapadnog Balkana pozivaju na “nekoliko nedelja strateškog strpljenja do prvih isporuka”. 

One, po svoj prilici, prevelikog izbora nemaju jer početna zamisao, da se do vakcina dođe preko svetskog zdravstvenog programa “Kovaks”, u kojem učestvuje 190 država i koji se obavezao da će do kraja 2021. obezbediti najmanje dve milijarde doza različitih vakcina, još nije urodila plodom.

Sve zemlje Zapadnog Balkana su članice Kovaksa, ali isporuke vakcina počinju tek u prvom kvartalu 2021. dok je kampanja vakcinacije u EU startovala 27. decembra.

Hrvatska menja "kurs" ?

A da i tu stvari "škripe" primer je Hrvatska koja, iako članica EU koja je već dobila određene količine, moraće da odloži vakcinaciju. Tačnije, na neke građane druga doza vakcine biće odložena za sedam dana.

Razlog tome je što će Hrvatska u naredne četiri nedelje dobijati 13.650 doza manje nego što je prvobitno planirano, a suština problema je u isporukama koje proizvođači vakcina odobrenih u EU ne mogu da ispoštuju.