KOJE SU GLAVNE RAZLIKE IZMEĐU CEPIVA? Dr Ana Banko objašnjava da li vakcina deluje protiv novog oblika korone!
Na građanima je da odluče koju će vakcinu primiti, a mnogima i dalje nije jasno kakve su razlike između cepiva i za koju treba da se opredele.
NAJVEĆE GEOPOLITIČKO ORUŽJE: Kako je vakcina postala sredstvo nadmetanja? (VIDEO)
MATEMATIČKI MODEL PROFESORA KOČOVIĆA: Koja zemlja je u "crnoj zoni" i da li je NOVI SOJ smrtonosniji?
USKORO KREĆEMO U JOŠ BRŽU IMUNIZACIJU! Dr Stevanović: Svaka vakcina vas štiti
Docent dr Ana Banko, virusolog Instituta za mikrobiologiju i imunologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu, objašnjava da je svaka vakcina do sada prošla rigorozna ispitivanja te da su sve bezbedne.
Ona je za "Politiku" rekla da su vakcine testirane na više desetina hiljada dobrovoljaca, a da je broj primljenih doza u svetu trenutno oko 60 miliona.
- Ove činjenice govore o bezbednosti vakcine, a prednost jednih u odnosu na druge možemo proceniti tek na osnovu analize rezultata i efekata imunizacije za više od pola godine - kaže dr Banko.
Virusolog Banko objašnjava da ipak postoje razlike u vakcinama, a one se ogledaju u načinu njihove proivodnje, pa samim tim i kako podstiču naš imuni odgovor na kovid-19.
- Vakcine koje su do sada u svetu registrovane protiv kovida zasnovane su na tri principa. Od kojih su čak dva inovativna. Vakcina "Sinofarma" proizvedena je na modelu inaktivnog virusa. RNK vakcine, poput onih kompanija "Fajzer" i "Biontek" i "Moderna", do sada su razvijane u domenu onkologije, ali su takođe pre nekoliko godina rađene kliničke studije i na virusnoj RNK vakcini protiv besnila. Ovim vakcinama se ubacuje se iRNK, koja predstavlja kratkotrajno uputstvo da mašinerija naše ćelije sama napravi S protein, a onda i antitela. Zbog nestabilnosti RNK vakcine zahtevaju čuvanje na izuzetno niskim temperaturama, ali je njihova prednost u jednostavnosti proizvodnje i brzoj modifikaciji RNK u slučaju pojave novih sojeva. "Sputnjik V" i "AstraZeneka" su vakcine koje su informaciju za sintezu S proteina upakovale u umrtvljen adenovirus. Dakle, adenovirus se koristi kao nosač koji obezbeđuje siguran ulazak ove informacije u našu ćeliju, a ne može da izazove oboljenje - ispričala je detaljno dr Banko.
Na pitanje da li vakcinu mogu da prime ljudi sa autoimunskim bolestima, dr Banko je rekla da do sada nisu rađena takva ciljana klinička ispitivanja.
- Dve najvažnije činjenice jesu da proizvođači ne uključuju autoimunost kao kontraindikaciju za vakcinaciju, kao i to da zvanična udruženja daju preporuku da osobe sa autoimunskim bolestima prime vakcinu - rekla je on.
Ona je dodala i da ljudi koji su "alergični na penicilin kao i razne polene, lekove, hranu, lateks i slično nisu zvanične kontraindikacije navedene od strane proizvođača".
Vakcina i trudnice
Dr Banko navodi i da informacija da ne smeju da se vakcinišu žene koje planiraju trudnoću nije proistekla iz nekog zvaničnog dokumenta niti naučne publikacije te navodi da ne postoji stručno utemeljenje da vakcina utiče na plodnost.
- Poznato je da je više žena zatrudnelo tokom kliničke studije ispitivanja registrovanih vakcina, ali i da će trudnice u narednim koracima biti ciljano uklučene u dalja klinička ispitivanja - rekla je ona.
Ona je takođe preporučila da se vakcinišu i oni koji su već preležali koronu iz razloga što se mogu ponovo inficirati ovim virusom.
Na pitanje da li osobe koje su vakcinisane ipak se mogu zaraziti korona virusom, dr Banko kaže da za tako nešto postoji šansa, mala, ali postoji.
- Osoba koja je vakcinisana u izuzetno malom procentu može biti zaražena. Ta verovatnoća se približno izražava efikasnošću same vakcine, što znači da je ta mogućnost kod većine vakcina od pet do osam odsto, odnosno oko 20 odsto. Čak i osobe koje su se zarazile nakon vakcinacije nisu imale ozbiljne oblike kovida-19, što je najznačajnije.
Ona je objasnila da trenutna istraživanja pokazuju i da su vakcine efikasne kada je u pitanju novi soj korona virusa, pogotovo kod "britanskog soja". Međutim, kod onih koji su nazvani "južnoafrički" i "brazilski" "sumnja se da efikasnost antitela može biti i do 10 puta manja u odnosu na druge već postojeće varijante".
Podsetimo, prvi slučaj novog britanskog soja zabeležen je u Srbiji.
- Na Institutu za mikrobiologiju i imunologiji Medicinskog fakulteta u Beogradu prošlog vikenda izolovan je britanski soj korona virusa u Srbiji – izjavila je prof. dr Tanja Jovanović koja je u timu istraživača koji sekvenciraju genom korona virusa u Srbiji.
- Uspeli smo da ispratimo sve kontakte žene koja je imala negativan PCR test, dok je njen muž imao obostranu upalu pluća - rekao je Aleksandar Vučić i dodao da nema razloga za paniku.