Uspešna godina leskovačkog pozorišta

Strindbergov Otac okrenuo je značajnu stranicu u pozorišnom životu Leskovca koji se ispisuje 125 godina. Doneo je novu energiju, viziju, repertoarsku ozbiljnost i raznolikost krunisanu priznanjima. Posle pet godina tapkanja u mestu i samovoljne izopštenosti, sa devet nagrada, leskovački ansambl dominantan je bio na prošlogodišnjem Festivalu „Joakim Vujić".

"Ono što smo uspeli da napravimo 2019. nagrađeno je 2020. godine. Veliki uspeh je za nama, uspeh koji obavezuje. Potrudićemo se da napravimo dobre predstave, a ako neka od njih ponovi uspeh ili dobije neku nagradu, utoliko bolje, jer nagrade prijaju i daju vetar u leđa", kaže Dragan Boža Marjanović, direktor Narodnog pozorišta Leskovac.

"Bajku o bajatom pasulju" premijerno su izveli uoči vanrednog stanja. Na samom kraju 2020. godine i „Uspavanu lepoticu". Ove godine u planu su četiri predstave za večernju scenu.

"Ono što prebacujemo od prošle godine – Hasanaginicu Ljubomira Simovića, to ćemo raditi u koprodukciji sa Narodnim pozorištem iz Niša. Sad pokušavamo da ujedinimo i sredstva i snagu i energiju, pa kada se udruže dva pozorišta to je nakako mnogo lakše", kaže Marjanović.

Za početak, Sećanje vode Šile Stivenson, u režiji Olje Đorđević. Sa dosta poletnosti i očekivanja ekipa se okupila proteklog vikenda. Premijera će biti sredinom marta.

"Tekst je divan: porodična drama sa elementima komedije, i tematika je takva da mislim da neće biti nikoga u sali ko neće moći da se identifikuje", smatra rediteljka Olja Đorđević.

Uželeli su se glumci rada, igre i, posebno, publike.

"Svaka pauza i svaki put kada nam neko nešto uskrati, želimo da posle bude sto puta jače, bolje", kaže Petra Dimitrijević, glumica.

Uz bogat repertoar, na jesen leskovački teatar obeležava veliki jubilej. U rekonstruisanom holu, centralno mesto imaće lik osnivača i pokretača ovdašnje pozorišne igrarije, satiričara i negdašnjeg profesora leskovačke gimnazije Radoja Domanovića.