INTERVJU Balša Božović: Režim je ZDROBIO OPOZICIJU, veliko umeće potrebno da bi se podigla iz pepela

Ovo u intervjuu za "Blic" kaže Balša Božović, bivši narodni poslanik, danas predsednik Izvršnog odbora Akademije za razvoj demokratije. On naglašava da u Srbiji imamo sjajan civilni sektor koji je ozbiljno radio na predlozima za fer i slobodne izborne uslove.

- Pre svega mislim na predloge CRTE i zaključke dijaloga sa FPN, koji je pokrenuo Fond za otvoreno društvo. Dakle, ako hoćete dijalog o fer i slobodnim izborima, onda sednete da razgovarate sa svima kojima je stalo do toga, uz obavezno prisustvo EU parlamentaraca i civilnog sektora. Ne treba svako iz opozicije zasebno da izmišlja toplu vodu sa zahtevima ili da traži kohabitaciju sa režimom u uređivanju medija sa nacionalnom frekvencijom. Imate konkretne predloge CRTE. Imate Parlament koji treba te zakone da usvoji i na kraju, EU koja će da bude garant sporazuma između vlasti i opozicije. Ne sme da bude nikakvih uslovljavanja ni sa jedne strane i to je jedini način da dođemo do rešenja.

Koji to uslovi treba da budu ispunjeni da bi opozicija rekla: "Idemo na izbore"?

- Teško je dati jednostavan odgovor, jer često ne znamo ni ko je sve opozicija ni šta ona hoće. Da se razumemo, režim je zdrobio opoziciju. Potrebno je veliko umeće da bi se ona podigla iz pepela. Režim je prvo sistematski siromašio parlamentarne opozicione stranke dok nisu potpuno bankrotirale. Kada stranke nemaju novac da plaćaju svoje račune, onda možete lako da ih kupite za dugove i sitan novac. Tako su se redom rasturale velike stranke. Paralelno sa tim, u medijima su blaćeni i diskreditovani svi oni koji su predstavljali i najmanju opasnost za režim. Zatim isti ti prorežimski mediji izmisle nove kvaziopozicione stranke i lidere i daju im ogroman prostor i tako zbune opozicione birače. Pojedinci iz opozicije su svih tih devet godina otvoreno kohabitirali sa režimom, neki su dobijali ponude i javne funkcije, a neki otvoreno pogazili sve za šta su se borili i prelazili u vlast, poput Gordane Čomić. Sve je to slabilo opozicioni kapacitet. Na kraju, nemate stranke, nemate odbore, nemate prostorije po opštinama i gradovima, po dubini organizacija propada i više niste u stanju da obezbedite ni kontrolu izbora, pa čak ni da skupite potpise za izbore. Dakle, režim je najodgovorniji za takvo stanje, ali ima i onih iz opozicije koji nisu iskoristili šanse koje su imali. Setimo se veličanstvenih protesta i energije koju tadašnji Savez za Srbiju nije umeo da iskoristi. Protesti su propali jer nisu imali cilj, a opozicija se samougasila u bojkotu. Čudno je da baš niko nije podneo račun i odgovornost za tako tužan ishod.

Pročitajte još

"GODINA MRMOTA" Srpska opozicija u 2021. ulazi sa istim dilemama, optužbama i trzavicama, ali bez ključnog polja uticaja

HOĆE DIJALOG, ALI POD SVOJIM USLOVIMA Razgovori vlasti i opozicije o izbornim uslovima nisu ni počeli, a već se zna ko sa kim NEĆE ZA STO

"RUŠENJE VLASTI NA ULICI NJE DOBRO NI ZA KOGA" Trifunović o izborima, udruživanju opozicije i promenama u regionu

Da li mislite da je bolje na predsedničke izbore izaći sa jednim protivkandidatom Vučiću ili sa više njih?

- Mislim da će istog dana biti predsednički, parlamentarni i beogradski izbori i to ne mora da bude nužno loše za opoziciju. Opozicija će grdno pogrešiti ako se bude fokusirala samo na beogradske izbore. To govori o amaterizmu onih koji bi tražili da se ti izbori favorizuju u odnosu na druge, jer, tobože, u Beogradu ćemo sravniti režim sa zemljom. Treba biti veoma oprezan sa takvim izjavama. Prvo, nije fer da Srbiji govorite - nama je važan Beograd jer tu možemo da pobedimo, a vi ostali vidite šta ćete. Drugo, beogradski izbori i parlamentarni izbori će biti u senci predsedničkih izbora jer će se na njima kandidovati aktuelni predsednik Aleksandar Vučić. Sve što opozicija treba da uradi jeste da ima jednog kandidata čiji će cilj biti da uđe u drugi krug predsedničkih izbora i izuzetno jaku kontrolu izbornog dana. Ostale liste za republički parlament i skupštinu grada Beograda treba da nosi isti opozicioni kandidat za predsednika Srbije, baš kao što će i Vučić biti nosilac svih ostalih lista. Jedino u takvom referendumu moguće je ostvariti uspeh i u Beogradu, ali i u parlamentu. I još jedna stvar, lider opozicije ne mora neminovno biti onaj koji će se kandidovati za predsednika Srbije, nego onaj koji bude uspeo da pomiri opoziciju i bude našao prihvatljivog kandidata za građane i sve iz opozicije. Zajednički kandidat opozicije treba u isto vreme da bude proevropski orijentisan, a da opet bude Srbiji prihvatljiviji od Aleksandra Vučića.

Čime se bavite poslednjih meseci od kada niste u Skupštini?

- Vredno radim sa svojim kolegama na stvaranju mreže mladih lidera iz Srbije, ali i iz celog regiona okupljenih oko stvaranja Akademije za razvoj demokratije. Ideja je da napravimo regionalnu inicijativu koja će podržavati promene u regionu koje su neophodne da bismo se što brže priključili Evropskoj uniji. To nam je cilj. Budući da je više nego jasno da se i Srbija na tom putu zaglavila, baš kao i ceo region Zapadnog Balkana, potrebna je nova energija koja će reafirmisati politiku modernizacije Srbije i celog regiona.

Više puta ste pomenuli region?

- Tako je. Ceo naš region funkcioniše po sistemu spojenih sudova i retrogradne nacionalističke politike se vrlo lako preliju iz jednog dela regiona u drugi. Ali isto tako i promene nabolje vrlo brzo se čuju i podstaknu borbu za demokratizaciju i modernizaciju regiona. Mi svi živimo u jednoj široj zajednici koja je samo podeljena granicama i pre ili kasnije ćemo shvatiti da se samo svi zajedno možemo naći u EU sarađujući jedni sa drugima. Verujem da granice, makar na zapadnom Balkanu, treba ukinuti kako bismo imali prilike da se naviknemo na suživot u jednom širem kulturnom i ekonomskom prostoru koji nas čeka jednog dana i u EU. Zato je važno da sabiramo evropske i demokratske snage u celom regionu kako bismo se lakše suprotstavili korumpiranim političkim elitama koje nude nacionalizam i međuetničke konflikte umesto kvalitetnijeg i sigurnijeg života. Potrebni su nam političari koji brinu o narednim generacijama, a ne o narednim izborima.

Kako vam se čini ovo što se trenutno dešava u opoziciji?

- Na veliku žalost, ne čini mi se dobro. Građanima je muka od podela i svađanja u opoziciji. Mislim da ukoliko opozicija hoće da promeni Srbiju nabolje, treba i da se ponaša bolje u odnosu na vlast. Imam utisak da neki samo žele da zamene ove postojeće na vlasti, a da sve drugo ostane isto. Zato su važne promene, ali što bi pokojni Ivan Stambolić govorio, ne bilo kakve, već samo promene nabolje. U opoziciji ima veoma iskusnih i prekaljenih političara, poput predsednika Borisa Tadića. Ne treba zanemariti ni druge, poput Jeremića, koji imaju veliko međunarodno iskustvo, iako je poznato da se ne slažem politički sa njim. Lično bih uvek saslušao šta imaju da kažu oni koji su najiskusniji. Zato i ne razumem tu kakofoniju ličnih sujeta u opoziciji. Saslušajmo jedni druge za početak.

Šta se dešava sa Demokratskom strankom?

- To mi je veoma bolna tema. Teško mi je da gledam kako moju stranku valjaju u živom kreču. Kao što znate, mene su izbacili iz DS zajedno sa 50 osnivača i uvaženih članova, među kojima su i predsednica srpskog PEN-a Vida Ognjenović, zatim Nataša Vučković, Aleksandra Jerkov, Radoslav Milojičić, Tamara Tripić i mnogi drugi. Ali sa ove distance i devetogodišnjeg iskustva u krvavoj borbi protiv ovog režima, mogu sa sigurnošću da kažem da su od uništavanja DS političku korist imali isključivo Aleksandar Vučić i Dragan Đilas.

Pročitajte još

Jerkov i Božović osnovali Regionalnu akademiju za razvoj demokratije

Balša Božović: Bugarski veto Severnoj Makedoniji šamar i regionu i Srbiji

TRI USLOVA Poznati zahtevi opozicije za predstojeće izbore, među njima i NOVO MINISTARSTVO

Ogromnu reakciju u celom regionu izazvale su ispovesti dve glumice Milene Radulović i Ive Ilinčić da ih je silovao, odnosno seksualno zlostavljao učitelj glume Miroslav Mika Aleksić. Šta mislite o tom slučaju?

- Divim se Mileni Radulović, Ivi Ilinčić i devojkama koje su smogle snage da prijave i govore o onome što im se desilo. Zaslužuju naše ogromno poštovanje, baš kao i sve one žene kojih je, na moju veliku žalost, mnogo, koje se još nisu izborile sa seksualnim nasiljem koje su pretrpele ili sa strahom od osude ili od silovatelja. Milena, Iva i druge devojčice i devojke koje su prijavile silovatelja i javno govorile o tome inspirisale su i osnažile desetine drugih žena koje su ćutale o seksualnom nasilju. Žene koje ne mogu da dođu do medija, mnoge od njih godinama pate i trpe u tišini, neke su primorane da sa svojim silovateljima žive u neposrednoj blizini. Milena je promenila svet oko sebe i zaštitila slabije od sebe. Zato Mileni, Ivi i drugim hrabrim ženama dugujemo zahvalnost. Vama, Ivana, takođe odajem veliko priznanje na ovoj priči, kao i redakciji "Blica". Svaka vam čast što ko zna koji put radite svoj posao besprekorno, stajući uz one kojima je podrška preko potrebna. Treba da budete ponosni.

Šta nam to što se 35 godina ćutalo o dešavanjima u toj školi govori o društvu uopšte?

- Govori nam da živimo u društvu u kom nema razumevanja i podrške za žene, čak i kada su žrtve ovako monstruoznih zločina. Da one i dalje moraju da se pravdaju, da objašnjavaju da nisu krive, da nisu tražile, da im se nije dopalo, da nisu izazivale, da im suknja nije bila prekratka, a ples previše zavodljiv. Nažalost, one to još moraju da objašnjavaju pred institucijama, nekad i pred najbližim okruženjem, u javnom prostoru, medijima, porodici, prijateljima, policiji, sudiji, tužiocu, svima. Živimo u društvu u kom muškarci, još od kako su dečaci, sa ženskim telom mogu sve što požele, a žene još od kako su devojčice, moraju da ćute i trpe. I na kraju, govori nam o tome da smo mi kao društvo skloni da zataškavamo ovakve stvari, okrećemo glavu od strašnih zločina i krivičnih dela, masovno biramo da ne znamo, ne vidimo i da nas ne interesuje. Nadam se da smo se opametili ovoga puta.

Pokrenuli ste akciju pod nazivom "Nisi sama". Šta je cilj?

- Akademija za razvoj demokratije (ADD) odlučila je da krene u akciju kojom će, najpre, pokazati žrtvama seksualnog nasilja da nisu same, da stojimo uz njih. Mladi lideri iz regiona fotografijama sa tom porukom ispisanom na dlanu simbolično su podržali žrtve seksualnog nasilja. Čast nam je što su našu akciju pordžali i Biljana Srbljanović, Igor Jurić, Nataša Ninković, Ana Bekuta, Aida Jokanović, Sonja Lokar, Dinko Gruhonjić, Jelka Jovanović i mnogi drugi. Želimo da svoju akciju konkretizujemo i da naša podrška ne ostane simbolična. Namera nam je da pokrenemo inicijativu kojom će u svim zemljama regiona krivično delo obljube nad maloletnim licem biti svrstano u krivična dela koja ne zastarevaju, kao i da uvedemo mehanizme kojima će se omogućiti da postupak dokazivanja i procesuiranja ovakvih krivičnih dela ne traumatizuje dodatno žrtve.

Primio bih svaku vakcinu

Hoćete li se vakcinisati protiv korone? Jeste li se prijavili na portalu e-Uprava i koju vakcinu ste zaokružili?

- Naravno da hoću i sa nestrpljenjem očekujem poziv, budući da sam se prijavio odmah po otvaranju portala. Vakcine su u proteklom veku sačuvale milione života i nemam mnogo razumevanja za ljude koji šireći teorije zavere ugrožavaju i svoje i javno zdravlje. Primio bih svaku vakcinu koja je odobrena.

VIDEO: Anketa: Za koju vakcinu se naši građani odlučuju