SAD produžile sankcije Dodiku - spisak imena dugačak

Među njima su i dalje srpski član i predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik, Nikola Špirić, Ante Jelavić, Momčilo Mandić, Biljana Plavšić i Amir Zukić, piše Glas Amerike.

Sankcije su, navodi se, mere koje šalju snažnu poruku američkih vlasti i predstavljaju "srednji put" između dve krajnosti - diplomatskih pregovora i vojnih aktivnosti.

SAD mogu pojedincima, firmama ili državama da uvode ekonomske, trgovinske i druge sankcije, u skladu sa svojim spoljnopolitičkim i bezbednosnim interesima, a u praksi one se uobičajeno primenjuju na zabranu putovanja, blokiranje imovine u SAD ili zabranu poslovanja sa američkim firmama i državljanima.

Sankcije sprovodi Ministarstvo finansija, a može ih izreći Stejt department i Ministarstvo trgovine, uz odobrenje predsednika SAD.

Stejt department je, na primer, sankcije izrekao Amiru Zukiću i Nikoli Špiriću, dok je ostale sankcije izreklo Ministarstvo finansija, preko svoje Kancelarije za kontrolu imovine u inostranstvu (OFAC).

Analiza podataka OFAC-a pokazuje da su sankcije osobama i pravnim licima iz BiH izricane po nekoliko osnova, a reč je o 113 sankcija prema 108 pojedinaca, četiri firme i jednoj političkoj stranci.

Veliki broj onih kojima su izrečene sakcije nalazi se na listi „Balkan“, na kojoj od 193 osobe, firme ili organizacije sa područja bivše Jugoslavije, 105 ima mesto rođenja ili adresu osnivanja u BiH.

Više od polovine, 67, sankcije snosi zbog Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju.

Neki od onih kojima su sankcije izrečene po tom osnovu su: Tihomir Blaškić, Momčilo Krajišnik, Milan Lukić i Ratko Mladić.

Blaškić je u Hagu osuđen na devet godna zatvora, Krajišnik na 20, a Lukić na doživotni zatvor.

Mladić je prvostepenom presudom osuđen na doživotni zatvor, a u toku je žalbeni postupak.

Na listi je takođe i Ante Jelavić, bivši visoki funkcioner Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) i član Predsedništva BiH, kojeg je visoki predstavnik Volfgang Petrič, koristeći se bonskim ovlašćenima, smenio 2001. godine, zbog, kako je tada navedeno, pokušaja osnivanja hrvatske federalne jedinice u BiH i ugrožavanje ustavnog poretka, prenela je sarajevska televizija N1.