UVEK ODAN, NIKAD ULIZICA Hapšen i penzionisan, a onda ušao u srpsku i svetsku istoriju kao najveći da i planina u KANADI nosi njegovo ime
Tokom svoje bogate vojničke karijere bio je dva puta načelnik Glavnog generalštaba, pet puta ministar vojni i načelnik štaba Vrhovne komande Vojske Kraljevine Srbije u Balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu.
Komentara 0
Slušaj vest
0:00/
0:00
Rođen je 24. januara 1847. godine. Radomir Putnik (1847 - 1917) zavoleo je vojni poziv zahvaljujući uticaju vojvode Stevana Knićanina, koji je bio poznat kao veliki patriota, i koji je umnogome uticao na buđenje nacionalne svesti kod omladine Putnikove generacije. Tako je u septembru 1861, posle završene pete godine gimnazije u Kragujevcu, upisao Vojnu akademiju u Beogradu, na odseku Artiljerijska oficirska škola, koju je uspešno završio.
KARIJERA
Putnikov ratni put kao zapovednika brigade počeo je neslavno u Prvom srpsko-turskom ratu porazom kod Kalipolja i uz velike gubitke. Već kod druge bitke kod Adrovca se pokazao kao hrabar i sposoban komandant, ali ipak, taj prvi poraz je bila lekcija koju nikad kasnije nije zaboravio. Tokom Drugog srpsko-turskog rata je odigrao važnu ulogu prilikom oslobođenja Niša.
Pročitajte još
Putnik je komandovao srpskom vojskom za vreme sve četiri neprijateljske ofanzive na Srbiju. Kada je počela četvrta ofanziva, već je bio teško oboleo.
Takođe u ovom periodu je pokazao da je spreman da zarad svojih vojnika uđe u sukob sa oficirima višeg čina, čak i po cenu vojnog zatvora, pa je tako jednom prilikom štiteći vojnike na frontu kojima su hteli da zakinu sledovanje hrane, završio iza rešetaka. Takav je ostao do kraja svoje karijere. Jednom prilikom smatrao da je degradiran njegov položaj u vojsci pa je napisao je žalbu u kojoj je protestovao zbog prebacivanja na novu dužnost, a zbog korišćenja prejakih reči u žalbi dobio je 15 dana zatvora.
Posle je polagao potrebne ispite za napredovanje u službi te je 1884. dogurao do čina artiljerijskog potpukovnika i prebačen je u generalštabnu struku.
U ovom periodu Radomir Putnik se oženio Ljubicom Bojović, ćerkom generalštabnog potpukovnika Todora Bojovića.
Nakon poraza u srpsko-bugarskom ratu izvršena je reorganizacija do tad zanemarene obaveštajne službe, a taj zadatak je poveren Putniku, koji je rad usmerio na skupljanje podataka o potencijalnim neprijateljima i saveznicima Kraljevine Srbije.
LOJALNOST KRALJU
Nakon abdikacije kralja Milana u korist svog sina Aleksandra i donošenja novog ustava, demokratske struje su zahvatile sve segmente srpskog društva, pa i vojsku. Putnik je bio lojalan kruni, ali nikad nije umeo niti želeo da se ulaguje kraljevima pa je ostavljao utisak nepoverljivog čoveka.
Tako se našao nemilosti kralja Aleksandra koji je bio besan što ga Putnik lično nije dočekao prilikom obilaska rejona u nadležnosti njegove Šumadijske divizije. Kralj je bio besan iako je Putnik tada bio na redovnom odsustvu. Posle brojnih degradacija koje je doživeo u tom periodu u vojsci Radomir Putnik je zatražio da bude penzionisan, što je i učinjeno 1896.
Pročitajte još
Nakon Majskog prevrata i dolaska na vlast kralja Petra, Radomir Putnik je reaktiviran u vojnoj službi u činu generala i postavljen je na mesto načelnika Glavnog generalštaba, gde je i ostao dvanaest i po godina.
Nakon penzionisanja, Putnik se bavio završavanjem i pripremom za štampu drugog dela “Službe đeneralštaba”, jer je verovao da će time doprineti razvoju svoje zemlje, a istovremeno će mu to pružiti neophodna sredstva za izdržavanje porodice. Pored toga, honorarno je pripremao kapetane za polganje majorskog ispita.
POVRATAK IZ PENZIJE
Nakon Majskog prevrata i dolaska na vlast kralja Petra, Radomir Putnik je reaktiviran u vojnoj službi u činu generala i postavljen je na mesto načelnika Glavnog generalštaba, gde je i ostao dvanaest i po godina.
U Prvom svetskom ratu bio je načelnik štaba Vrhovne komande, sve do pogoršanja njegove bolesti 1916, kada ga je na tom mestu nasledio general Petar Bojović.
Putnik je komandovao srpskom vojskom za vreme sve četiri neprijateljske ofanzive na Srbiju. Kada je počela četvrta ofanziva na Srbiju, Putnik je već bio teško oboleo i nije imao mnogo udela u operativnim odlukama. Ipak, u okolnostima koje su bile veoma nepovoljne po Srbiju, uspeo je da organizuje povlačenje srpske vojske preko albanskih i crnogorskih planina, na albansko primorje.
TEŠKO BOLESTAN
Teško bolestan, Putnik je stigao u Skadar 6. decembra 1915. godine, a 9. januara 1916. je prebačen na Krf, gde se lečio do septembra iste godine. Sa Krfa je otišao u Nicu da nastavi lečenje, gde je i preminuo 17. maja 1917. godine.
Njegovi posmrtni ostaci su u Kraljevinu SHS preneti tek 6. decembra 1926. godine, skoro deset godina nakon njegove smrti.
Sahranjen je 7. decembra na Novom groblju uz sve državne i vojne počasti. Uvršten je u red najvećih vojskovođa Prvog svetskog rata i srpske ratne istorije koji je odlikovan ne samo najvećim domaćim već i stranim ordenjem.
Njemu u čast i jedna planina u Kanadi je 2012. nazvana Putnik.
Pročitajte još
Nije želeo veze za napredovanje
Radomir Putnik bio je oženjen Ljubicom Bojović (nije u vezi sa porodicom vojvode Bojovića) iz izuzetno uticajne porodice, a bio je i u stalnom sukobu sa tazbinom (njen otac je tada bio pukovnik, brat čak jedno vreme ministar vojni...) jer nije želeo da se „pomaže njihovim uticajem” u svojoj karijeri i napredovanju. Sa suprugom vojvoda Putnik je izrodio potomke: Ljubišu, Borivoja, Milu (majku legendarnog Milutinca, kapitena reprezentacije u Montevideu), Milicu, Radojku, Dimitrija i Vladimira.