Novinar Branko Čečen, direktor Centra za istraživačko novinarstvo Srbije, kaže da kada se radi o dijalogu o izbornim uslovima prva tema mora da bude kakav je to dijalog, koji je cilj razgovora, šta se sme, a šta ne sme, i tek "onda možemo da počnemo da razgovaramo". Kada je u pitanju društveni dijalog ističe važnu ulogu civilnog sektora, za koji navodi da je u Srbiji jako razvijen i dobar, ali i da se istovremeno njegovo mišljenje ne uzima u obzir "iako radi iz sve snage". Navodi i da je izveštavanje o "slučaju Aleksić" pokazalo šta sve ne valja sa medijima u Srbiji.
„Prva tema i mora da bude kakav je to dijalog. Svaka vrsta dijaloga je teško ometana i sabotirana, pre svega od strane vlasti ovde, i izgubili smo mogućnost da učestvujemo u pristojnom razgovoru o bilo kojoj temi u našem društvu. Moramo da ponovo naučimo kako se razgovara i da vidimo da li su opozicija i vlast spremni“, kaže Čečen u Novom danu na TV N1.
Na pitanje koliko je konsultovan civilni sektor u Srbiji, on navodi da je to „onoliko koliko to EU zahteva od države“.
„Mi smo u više navrata pokušali da učestvujemo u dijalogu, ali mislim da je i Konvent (Nacionalni konvent o EU), koji je naša država odabrala kao način za učešće civilnog društva u reformama, tu reda radi i da se njegovo mišljenje ne uzima u obzir iako radi iz sve snage kao i ceo civilni sektor. Civilni sektor je dragocenost koju je vlast opanjkala kao izdajničku sortu, što je zapanjujuće za jedno demokratsko društvo“, smatra Čečen.
On ističe da nam EU, zahtevajući da civilno društvo učestvuje i propisujući čak i načine na koje će da učestvuje u reformama, pokazuje koliko je civilno društvo važno za demokratiju.
„Prvo moramo da se vratimo tome kako ćemo da razgovaramo, koji je cilj razgovora, šta se sme a šta ne sme, a onda možemo da počnemo da razgovaramo“, ukazuje Čečen.
Na pitanje da li je moguć razgovor bez EU ili uopšte posrednika, on ocenjuje da je stav nekih političkih činilaca u Srbiji da „nam ne treba EU“ detinjast i nekonstruktivan.
Povezane vesti
„Ako mi hoćemo da budemo deo EU i ako je EU u ovom trenutku najprogresivnije demokratsko mesto, ne vidim u čemu je problem da i ona učestvuje u dijalogu. Treba da im zahvalimo što žele da nam pomognu“, kaže Čečen.
Kada se radi o medijima i onome što bi u vezi sa njima trebalo da bude postignuto dijalogom, on ocenjuje da tu „postoji kvaka 22“.
„Samo medije ne možete da popravite, stanje u medijima je posledicca stanja u nekim fundamentalnim društvenim sektorima poput vladavine prava ili kao što je priroda dijaloga koji se vodi u društvu. Mediji će moći da se promene na bolje samo ako se neke važnije stvari postave kako treba i ako se promeni negativan odnos prema medijima samo zato što izveštavaju o nečemu što se vama ne sviđa“, kaže Čečen.
Dodaje da „to treba da se promeni na bolje da bi mediji imali uslov da izađu na zelenu granu i da postanu profesionalniji nego što su bili“.
S druge strane, ukazuje, da ima „jako mnogo medija čije vlasništvo je jako blisko sa određenim političkim opcijama“.
„Pre svega tu mislim na vlast koja je najveći izvor novca u ovoj zemlji, i mislim da njima (medijima) treba da se nametne, ne određeni politički diskurs, već najniži mogući standardi po kojima treba da izveštavaju ako mislimo da na bilo koji način imamo fer i slobodne izbore“, ističe Čečen.
„Slučaj Aleksić“ pokazao šta sve ne valja sa medijima u Srbiji
Navodi da je upravo izveštavanje o „slučaju Aleksić“ o seksualnom uznemiravanju devojaka koje su pohađale školu glume Miroslava Mike Aleksića, pokazao šta sve ne valja sa medijima u Srbiji.
„Ne samo da je senzacionalizam eksplodirao u ovom slučaju, jer se radi o javnim ličnostima, nego vidimo da tu postoje krajnje maliciozni medijski proizvodi koji se stavljaju na jednu ili drugu stranu, a tu i tamo i na stranu nekog ko je osumnjičen. Mediji su u Srbiji na ovom slučaju pokazali na spektakularan način sve ono što sa njima ne valja“, ističe Čečen.
Dodaje da mu je „strašno žao što se sve to dogodilo i teško mi je da pratim svedočanstva žrtava“.
„Treba svi da izrazimo solidarnost sa žrtvama, što mediji baš i ne rade. Oni su strahovito pali na ispitu u izveštavanju o ovom slučaju, zbog toga što je ovo posebna tema koja zahteva izvesnu senzitivnost i kod novinara i kod urednika, što mislim da nisu radili“, ocenjuje Čečen.
Ukazuje da ima medija koji okrivljuju žrtve u ovom slučaju, što je „zapanjujuće“, kao i da to pokazuje da nemamo nikakvu regulaciju u vezi sa tim kako treba izveštavati u sličnim situacijama.
No, takođe, dodaje da ako takvo izveštavanje pomenutim medijima donosi velike tiraže i vidljivost, „onda nešto ozbiljno nije u redu sa našim društvom“.
Navodi da je neophodna medijska pismenost i edukacija građana o tome kako mediji nama manipulišu i kako nas dezinformištu, i šta možemo da učinimo da nam to ne rade, a koja se već dve godine sprovodi u Srbiji kroz program „Saznaj razaznaj“. Njegov cilj je, kako dodaje, da istrenira što više građana Srbije, a do sada je kroz njega prošlo više od 2000 ljudi.
„Program je okrenut svima. Za početak se bavimo profesorima u srednjoj školi, ali u isto vreme građanski treneri rade onlajn, zbog situacije sa pandemijom, sa svima koji su zainteresovani“, kaže Čečen.
Zemlje regiona nisu se proslavile u migrantskoj krizi
Povodom položaja migranata u našoj zemlji i odluke Ustavnog suda da država mora da isplati u dinarskoj protivvrednosti po 1.000 evra za 17 Avganistanaca koji su 2017. iz Srbije nezakonito vraćeni u Bugarsku, on kaže da je to bilo mimo propisa i međunarodnih standarda.
„To nije smelo da im se dogodi. Ne možete da ih izbacite ako vaši rođeni zakoni kažu da treba da ih primite i vidite dalje šta ćete s njima“, smatra Čečen i dodaje da se „zemlje regiona nisu proslavile u načinu tretiranja migranata i humanosti“, posebno ukazujući na loš tretman migranata u Hrvatskoj i BiH.
Ističe i da Srbija od početka migrantske krize ne poštuje međunarodne sporazume koje je ratifikovala.
Komentarišući da bi mogli da budu uvedeni kovid pasoši za putovanja širom sveta, on kaže da „koliko god to bilo u suštini diskriminatorno, u isto vreme u tehničkom smislu, neki način raspoznavanja onih koji su vakcinisani će nažalost morati da bude prepoznat. Nadam se da će se što manje naškoditi ljudskim pravima i da ćemo naći način da vratimo funkcionisanje društva na nešto što liči na normalu“.
Kako će izgledati Bajdenova Amerika?
A kako će izgledati „nova“ Amerika predsednika Džozefa Bajdena, kaže da će administracija naslednika Donalda Trampa imati zaista težak posao.
„To što je Amerika (u vreme Trampove administracije) izašla iz brojnih sporazuma (sa Iranom, Svetskom zdravstvenom organizacijom) ozbiljno je narušilo ugled Amerike. Poslednje istraživanje javnog mnjenja u EU pokazalo je da Evropljani više ne veruju da je Amerika garant bezbednosti kroz NATO i na druge načine, i na neki način ne veruju da će američka demokratija tek tako da se povrati“, ukazuje on.
Povezane vesti
No, dodaje da misli da je „američka demokratija vrlo robusna i da će da se postavi na noge“.
„To je vrlo žilav protivnik kojeg, na kraju krajeva, Tramp nije uspeo da slomi. Međutim, taj proces da se ponovo uspostavi poverenje i da se SAD ponovo postavi kao svetionik demokratije i lider demokratskog sveta će trajati i videćemo koliko je izvodljiv“, ocenjuje Čečen i podseća da su evropske zemlje odavno počele da razgovaraju na koji način da se ponašaju u spoljnoj politici i bezbednosti u slučaju kada ne mogu da se oslone na Ameriku.
Osvrnuo se i na jučerašnje masovne proteste u Rusiji u znak podrške opozicionaru i kritičaru vlasti Alekseju Navaljnom, na kojima je učestvovalo 110.000 ljudi, koji su izašli na ulice uprkos veoma niskim temperaturama u delovima zemlje, koje su dostizale i minus 51 stepen, ali i činjenici da su okupljanja bila nelegalna, zbog čega uhapšenima preti i zatvorska kazna od dve-tri godine.
Čečen ocenjuje da su protesti pokazali da je antikorupcijski pokret Navaljnog strašno ojačao, a reakcija vlasti, koje su uhapsile oko 2.000 ljudi, da je ruski predsednik Vladimir Putin priznao da je Navaljni neko ko je važan i ko ima političku težinu i sledbeništvo.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare