Evo koliko morate ŠTEDETI da biste za 15 godina zaradili 6.400 EVRA
Aktuelni iznosi hrvatskih penzija pokazuju kako je prosečna penzija u novembru 2020. iznosila 43 odsto prosečne plate u zemlji. Zbog demografske i ekonomske slike, situacija bi mogla biti još neizvesnija u budućnosti, piše portal Index.
Jedna od opcija za sigurniju budućnost jeste i štednja za penziju, ali kako i kada krenuti? Dobrovoljna penzijska štednja jedina je koja ima tri prednosti: ostvarujete prinose fonda, državne podsticaje do 750 kuna (oko 100 evra) godišnje i dodatne olakšice za poslodavce koji svojim zaposlenima uplaćuju takvu štednju.
Na primer, ako sa 55 godina, bez obzira na to da li ste u penziji, odlučite da koristite svoju dobrovoljnu penzijsku štednju možete dobiti jednokratnu isplatu do 30 odsto ušteđenog iznosa. To znači da ako ste 15 godina štedeli 200 kuna mesečno (26 evra) uz prinose od 3 odsto, možete podići 15.548 kuna (oko 2.000 evra).
Sa štednjom od 420 kuna mesečno (55 evra) na 15 godina i prinose od 3 odsto, sa 55 godina možete dobiti jednokratnu isplatu do 32.619 kuna (4.300 evra). Uz štednju od 750 kuna (100 evra) mesečno na 15 godina, uz iste prinose, sa 55 godina možete podići iznos do 55.016 kuna (7.300 evra).
Da biste dobili jednokratnu isplatu do 30 odsto vaše štednje u dobrovoljnom penzijskom fondu jedini je uslov da ste napunili 55 godina života.
Andrijana Mušura Gabor, osnivačica laboratorije za bihevioralnu i eksperimentalnu ekonomiju na ZŠEM-u, koja je među prvima u Hrvatskoj doktorirala u području ekonomske psihologije, objašnjava kako svi možemo sami sebe podstaći na štednju na kojoj će nam naše buduće "ja" biti jako zahvalno.
"Teško nam je doneti odluku o štednji jer ona podrazumeva da se sada odričemo za dobrobiti u kojima ćemo uživati u budućnosti. Kod dobrovoljne penzijske štednje, sa 55 godina moguće je dobiti jednokratnu isplatu do 30 odsto ušteđenog iznosa. Vizualizujte takve pogodnosti jer je to alat koji nam pomaže u nadilaženju pristranosti vezanih uz štednju.
Mentalno računovodstvo pruža nam bolje razumevanje vrednosti štednje koju ćemo koristiti u budućnosti. To, pak, znači i veću sklonost da nešto preduzmemo, u ovom slučaju da počnemo štedeti. Važno je znati i da postoje mnogi drugi koji već dodatno štede. Volimo se upoređivati sa sebi sličnima i takav nas socijalni dokaz dodatno motiviše i pokreće na delovanje. Zato, kad vam zatreba podsticaj na dodatnu penzijsku štednju, setite se da mnogi oko nas već štede i razmišljaju o danima koji će uslediti nakon što prestanu biti radno aktivni", kaže Andrijana Mušura Gabor.