Kina se sprema za dogovor sa novom američkom administracijom nakon nazadovanja diplomatskih odnosa zbog pandemije, trgovinskog rata i kršenja ljudskih prava. Pitanje je da li će se kineski predsednik Ši Đinping bolje slagati sa novim američkim predsesdnikom Džoom Bajdenom, nego sa njegovim prethodnikom Donaldom Trampom.
Većina analitičara kaže da Bajden neće žuriti da promeni Trampovu politiku prema Kini, i da će biti mnogo više fokusiran na pitanja ljudskih prava i strateške probleme, nego na otežavanje poslovanja kineskim kompanijama.
"U Vašingtonu postoji dvostranački konsenzus o čvrstoj politici prema Kini", kaže Zinken Zu, šef odeljenja za međunarodne odnose na Univerzitetu Baknel.
Kandidat za novog državnog sekretara Entoni Blinken rekao je da se slaže sa politikom svog prethonika Majka Pompea prema Kini.
"Mislim da treba da pazimo da ne uvozimo robu koja je proizvod prisilnog rada u Šinđangu. Takođe, moramo da vodimo računa da ne izvozimo tehnologije i znanje koje dalje mogu koristiti za to. To je početak", rekao je Blinken.
Postoje, međutim, i druge stvari koje će uticati odnose SAD i Kine.
Kineski lideri ne žele da rade ono što im Vašington kaže po pitanjima koje smatraju osetljivim, kao što su Tajvan, Tibet i ljudska prava, a pošto je Blinken najavio da će demokrate pokrenuti upravo ta pitanja - tenzije bi mogle da porastu.
Uprkos tome što neće lako ukinuti Trampove mere, Bajdenova administracija je suočena sa činjenicom da je za više od tri godine trgovinski rat naneo više štete američkim potrošačima, nego kineskim kompanijama.
Trgovinski deficit SAD sa Kinom, na kraju Trampove administracije, bio je oko 300 milijardi dolara - skoro isti kao na kraju mandata Baraka Obame.
"Većinu tereta tarifa snose amerčki uvoznici i potrošači, a ne kineski izvoznici", kaže Skot Kenedi iz Centra za međunarodne i strateške studije. "Ali, očekujem da će Bajdenova administracija malo popustiti u nekim stvarima, na primer kada je reč o novinarima ili nekim tarifama, ali samo ako Kina uzvrati istom merom i pozabavi se uzrokom problema", smatra Kenedi.
Zikin Zu kaže da ima oblasti u kojima je lakše popustiti, kao što je obnova Fulbrajt stipendija u Kini i Hong Kongu, dolazak kineskih studenata i naučnika u SAD, povratak mirovnih trupa u Kinu i moguće otvaranje američkog konzulata u gradu Čengdu, kao i kineskog konzulata u Hjustonu.
Očekuje se da Kina pokuša da izbegne veliki sukob sa SAD zbog diplomatskih udaraca koje je pretrpela u 2020.
"Kovid 19 je zaista pogoršao sliku Kine. Mnoge zemlje je i dalje krive što nije bila dovoljno transparentna i nije sprečila virus da se proširi", kaže Zu.
Istovremeno, Kina je postigla uspeh na drugim poljima i postigla trgovinski dogovor sa EU.
Kina sada pokušava da popravi ugled izvozom vakcina protiv Kovida 19, koje doduše nisu dobile odobrenje za korišćenje širom sveta.
"Uzimajući u obzir manju efikasnost kineske vakcine, pitanje je koliko će biti potrebe za njom. Ne samo u svetu, nego i u Kini", smatra Kenedi.
Zu kaže da Kina očigledno želi da poprav svoj međunarodni imidž, čemu će pomoći i izvoz vakcina i medicinske opreme zemljama u razvoju.
