"Ne znam da li je sudije Ustavnog suda SRAMOTA, mene bi bilo!" U Srbiji postoje čuvari zakona, ali njima izgleda ne smeta NEZAKONITO PONAŠANJE predsednika

„Skupština slobodne Srbije je grupa ljudi koja promoviše slobodno društvo, slobodu i ravnopravnost pojedinaca. Kao takvi smo se sabrali i to nam je cilj delovanja i u tome je ideja našeg učešće u dešavanjima u našoj zajednici. Činjenice su da imamo Skupštinu bez opozicije, da nam predstoje izbori, da je predsednik stranke i države najavio izbore pre nego što se konstituisala Vlada i da je to suprotno Ustavu.

Sve to nas je angažovalo kao pojedince da damo svoj doprinos ne bi li društvo dobilo demokratski karakter. Zato smo počeli da komuniciramo sa strankama, jer će one biti učesnici izbora. Sa onim delom koji nije bio zadovoljan izbornim uslovima. Nekim strankama ovakve okolnosti nisu smetale i one su u izborima učestvovale. Ali ima i onih koje ne prihvataju sistem u kome se trkaju dva vozila, jedno sa punim i drugo s praznim rezervoarom, i one žele da uspostave komunikaciju s vlašću oko predstojećih izbora.

To je razlog što smo se usmerili ka strankama koje su izbore bojkotovale. Nema nikakve podele na proevropske i antievropske, ne pravimo cirkus kakav pravi RTS sa emisijom Reč na reč da se dogodi buka u kojoj se niko ne čuje. Oni koji nisu bili zadovoljni izbornim uslovima treba da kažu zašto nisu zadovoljni, a dobro je i ako oni koji su učestvovali imaju želju da nešto dograde. Najveće podele među opozicionim strankama stvara vlast koja ih deli na kvazi i druge opozicije.

Zar se nisu baš po tom aršinu opozicione stranke i same delile i etiketirale kao lažna i prava opozicija?

- Mnogo toga pulsira i dolazi od strane vlasti. U osnovi našeg pristupa problemu predstojećih izbora je deo političke scene koji je bojkotovao izbore zato što nisu bili zadovoljni uslovima. Zato se od njih pošlo. Za one koji su učestvovali znači da nemaju posebne primedbe na funkcionisanje medijske sfere i drugih sistemskih uslova. A ako ih imaju, dobro je da ih koncipiraju za buduću komunikaciju. Ne bih rekao da ta podela postoji, nego postoji da bi napravila podelu. Kao Reč na reč, lažna stvar, spektakl, za mene medijska prevara, osmišljena da bi se oprala odgovornost. Ne treba da ide reč na reč, koja svakojaka može da bude, nego reč na događaje koji su od značaja za građane. To bi od javnog servisa učinilo normalnu informativnu kuću koja prati različite strukture društva i ne odnosi se selektivno prema događajima.

Da li je rad javnog servisa kakvim ga ocenjujete jedini problem koji ste, kao prepreku vašim ciljevima, prepoznali u medijima?

- Ne radi se samo o RTS nego o celoj medijskoj sceni. Čujem svoje kolege koje često kažu da ona treba da se oslobodi, ja se s tim ne slažem. Mislim da ona treba da bude takva da u njoj vidimo i čujemo mišljenja, baš onako kako piše u zakonima i pravilima novinarskim, različitih socijalnih grupa, da bude pluralistička, otvorena. I to počev od kontrolnog tela REM-a do toga da i ostali mediji, koji nisu u javnom vlasništvu, treba da poštuju norme. Novinarska udruženja su napravila Kodeks, neki ljudi se trude da se to poštuje, da bude rašireno, Savet za štampu, to je sve sjajno. Ali, u REM-u ima više onih kojima su interesi funkcionera glavna stvar. Zar REM treba da dozvoli da Pink, na primer, prekida taj svoj rijaliti program, pušta govor predsednika sa Zlatibora, i to samo njegov, i nastavlja da emituje rijaliti?

Foto: Nemanja Jovanović / RAS Srbija

Vaša ideja je da se Savet REM-a drugačije bira?

- Ideje koje imamo su zamišljene tako da se uklapaju u postojeći pravni sistem, na nivoima odluke. Cilj je da se implementira u postojeće propise.

Skupština slobodne Srbije se neće, dakle, registrovati kao stranka i neće biti učesnik na izborima?

- Registrovani smo kao udruženje, nismo organizovani kao stranka. Unutar SsS su ljudi različitog obrazovanja, različitih stavova i političkih orijentacija, a zajedničko im je da žele slobodno i normalno društvo u kome žele slobodno da žive u skladu sa tim svojim različitim idejama. Tri ključne teme su medijski uslovi, ravnoteža i kontrola, i u platformi koju ćemo sačiniti. Što se tiče medijskih uslova uradili smo jedan dokument i ostavljen je prostor za usaglašavanje, a na drugom delu smo počeli da radimo. Moram da pomenem SAD.

Nakon izbora tamo, jasno je da su u SAD pobedile dve stvari - regulativa, to jest sudstvo i kontrola glasova, na osnovu čega se može reći da je pobedila demokratija. To su dve stvari koje su kod nas najranjivije i koje moraju da se urede. Kontrola brojanja glasova, od početka, od biračkog mesta do RIK-a, mora da se uredi da bismo imali prave izborne rezultate. Da se omogući ljudima da biraju, a ne da se obave izbori. Kada sve bude gotovo, dokument će biti otvoren za svakog aktera da ga podupre ili pak kritikuje, ali u pregovorima koji bi trebalo da počnu su se na neki način, hteli ne hteli, izdvojile te dve grupe opozicionih stranaka.

S obzirom na male rejtinge stranaka o kojima pričamo, da li je bilo kakva podela svrsishodna. Da li je saradnja ponuđena, na primer, DSS-u koji je, takođe, nezadovoljan uslovima, ali je učestvovao na izborima?

- Kada smo bez učešća stranaka razgovarali o ovome gledali smo kako građani u to da se uključe. Politički sistem i život nisu samo stvari vlasti i stranaka. Ovo je država građana. Gledali smo kako da doprinesemo. Pitali smo one koji nisu bili zadovoljni šta je uzrok. Na taj način smo prišli. Tako se desilo, izdvojile su se, grubo gledano, dve grupacije. Kad želite da u to uđete sa stanovišta građana, reč je o fundamentalnoj stvari društva. Nikako ne želim da uđem u te podele.

Foto: A. Dimitrijević / RAS Srbija

Šta je suština drugog dela vašeg dokumenta, onog koji se ne odnosi na medije?

- Ravnoteža je ustavni pojam od formiranja demokratskih institucija do danas. Nekad bi Monteskje ovaj sistem nazvao despotizam, u vremenu u kome je on živeo. I kao izlaz bi video podelu vlasti. Naš sistem podrazumeva podelu vlasti, ali ona ne postoji. Imamo sistem u kojem jedan čovek, službenik državni, preko njegove kancelarije predsednika preuzima sve u svoje ruke. Vlada postoji na papiru, da zadovolji ustavne strukture, ali predsednik koji nam najavljuje šta će Vlada da odluči i to nam obrazlaže. On takva prava nema. Izađem pre neki dan u banku, sneg pada, gužva.

Ona žena radi, pokušava da stigne. Da sam na Vučićevom mestu ja bih, dakle, ušao u njen radni prostor i počeo da radim. Da sam to uradio, rekli bi da sam lud. Odem u prodavnicu, gužva, rado bih otvorio drugu kasu, ali mi ne bi dali oni kontrolori. Ceo sistem, dakle, funkcioniše suprotno Ustavu, jer kancelarija predsednika preuzima funkcije i Vlade i parlamenta i suda. Predsednik je video snimak, ona dva minuta koja nedostaju sa rampe u Doljevcu, ali odakle mu? Želim, a i od opozicije očekujem da to sutra ne bude tako. Očekujem i od vlasti da se to promeni, ali ona nastavlja da izvlači autoritativnosti još više.

Pročitajte još

Često čujem od ministara - država je odlučila. Pa, dajte mi telefon te države da je pitam zašto je tako odlučila.... Aleksandar Vulin, recimo, obožava da kaže da je on država. Oni znaju da građani lakše kritikuju pojedinca nego državu. Zato se i ukazivanje na korupciju proglašava rušenjem države.

Od bilo koje vlasti očekujem da se ponaša u skladu sa Ustavom i da dogradi praznine koje to omogućavaju. I želimo da pomognemo da se takvo društvo formira. Ono u kojem će zaposleni u državnim organima biti svesni da su službenici, a ne država. To često čujem od ministara - država je odlučila. Pa, dajte mi telefon te države da je pitam zašto je tako odlučila.... Aleksandar Vulin, recimo, obožava da kaže da je on država. Ministar sistema koji je zamišljen tako da civilni sektor donosi zakone i obezbeđuje finansije za funkcionisanje tog sistema, ponaša se kao sistem. Oni znaju da će građanin lakše kritikovati personalizovanu odluku. Ali ne i državu, jer ima samo jednu državu. Zato se ukazivanje na korupciju proglašava rušenjem države.

To su manifestacije velike centralizovane moći. Kako ta moć može da se ograniči ako ne masom neke druge moći u parlamentu i vlasti? Kako do tih granica uopšte može da se dođe u datim okolnostima velike disproporcije?

- Ali ta moć je žestoko ograničena podela vlasti. To je ovde izvrnuto i drugačije se oslikava u zajednici, pa dobije podršku i strahopoštovanje nazad od onih koji prihvate da je to - država. Da bi se do te ravnoteže došlo, izneli smo neke ideje. Druga stvar, tamo u banci i na kasi, gde sam ja bio, ima čuvar i kontrolor. I ovde ima čuvar! To je Ustavni sud, čuvar Ustava, kojem trenutno ne smeta nezakonito ponašanje predsednika. Način izbora tog suda je, po mom mišljenju, sporan. I ove promene Ustava koje se tiču sudske vlasti i sistema su važne, ali i sad je čuvar Ustavni sud, osmišljen u sistemu vlasti da mu upravo to bude uloga. Ne znam da li je sudije tog suda sramota, mene bi bilo, da u funkcionisanju ovog paralelnog sistema ne vidim svoju ulogu čuvara.

Foto: RAS Srbija

U tom segmentu neophodne promene se moraju odnositi i na nezavisna tela i institucije, čak i one koje je Vlada formirala, a koje su stavljene van svoje funkcije. Jer su u njih stavljani partijski ljudi, kao što je sad slučaj sa Fiskalnim savetom, jer ne mogu da odole toj autoritativnoj aroganciji. Želeo bih da se predsednik pojavi na Zlatiboru kao čovek koji nije partijski i koji ne ide gore da se bori za partijske ideje, nego je sasvim normalno da tako značajnom događaju prisustvuje kao predsednik svih građana Srbije. To bi njemu bilo na ponos, da iza sebe ostavi demokratsko društvo. Taj sistem koji podržavaju delovi naše zajednice je štetan i sa stanovišta demokratskog napretka. Mi smo siromašno društvo, u kome se mnogi plaše da li će danas uspeti da na sto donesu ručak ili da plate račune i trpe od straha da ne bude gore. I svakako mislim da planovi koje imamo treba brže da se rade.

Zato što očekujete da dijalog između vlasti i opozicije počne uskoro?

- U Srbiji je sve u v. d. stanju - Vlada, parlament, ne samo direktori, i sve to u v. d. stanju drži predsednik koji najavljuje izbore, na šta nije imao pravo. Predsedničke parlamentarne i beogradske izbore zajedno nećemo imati zato što neko želi demokratiju u Srbiji, nego zato što tim zgušnjavanjem i upotrebom funkcije, uz kontrolisanje medija iz tog preklapanja, dakle, predsednik izlazi kao pobednik, koji će ponovo moći da kaže da su one neprimetne tačkice „oni“, a ovo veliko sam - ja. To je upotreba funkcije u lične i partijske svrhe. To, takođe, mora biti predmet tih razgovora, a izbori su već najavljeni.

Pročitajte još

I ovde ima čuvar! To je Ustavni sud, čuvar Ustava, kojem trenutno ne smeta nezakonito ponašanje predsednika. Ne znam da li je sudije tog suda sramota, mene bi bilo. Zato se neophodne promene moraju odnositi na sva druga nezavisna tela i institucije, koje su stavljene van svoje funkcije.

Kao građanin smatram da spajanje izbora nikada nije smelo da se događa. Uz to, ovaj put, može da se dogodi, ako se stigne, i referendum o promeni Ustava. Ako javni servis prenosi sednicu Skupštine Srbije, na čijem dnevnom redu je budžet, ali poslanici, svi do jednog, raspravljaju o Đilasu, to je upotreba javnih resursa u političke svrhe. Ako se satima i satima prenosi propaganda jedne partije, nju ne može da nadomesti buka u emisiji Reč na reč. Tad se osećam potcenjeno, kao građanin. Evo, pre neko jutro Ivica Dačić dugo priča o pregovorima i pominje dokument koji je druga strana poslala u Evropsku uniju, ali te druge strane nema, kao ni pitanja - šta ste vi to poslali.

Da li je parlament mesto na kome taj dijalog treba da se vodi s obzirom i na vaš opis funkcionisanja tog organa vlasti? I ko u tom dijalogu treba da učestvuje?

- Oni koji su nezadovoljni. Da smo mogli sami kamo sreće, zato mislim da je potrebna i pomoć sa strane. Način funkcionisanja paralelnog sistema govori da kod vlasti nema volje da se pruži ruka. Nije teško, i ljudski je reći - grešili smo. Takođe mi je logično da postoje stvari na koje ni kao vlast čovek ne može biti spreman, ali će se spremiti.

Šta bi onda bio motiv vlasti da učestvuje u dijalogu?

- Svima treba neki legitimitet, a sve što se drži silom, to silom i puca. I situacija v. d. stanja treba da se formalizuje, valjda.

Zar legitimitet stranci nije dala polovina ukupnog broja birača?

- Ali, prvo da vidimo biračke spiskove. Zaista poštujem ovaj rad na eUpravi koji olakšava život svima i ima neka dostignuća, kao i način na koji se u školstvu nadomestio problem pandemije. Ali u takvoj situaciji i kad smo došli do toga, nemoguće je da se ne zna koliko ima birača. Zašto, sem iz interesa koje donosi skrivanje u magli da se ostane na poziciji takve vlasti, i to ne bi bio relevantan podatak?

I u saopštenjima SsS se, takođe, često vidi obećanje ili ideja o „rušenju Vučića“. Kao politikolog smatrate li tu ideju nerealnom, preterano ambicioznom?

- Ko bude video svoj interes podupreće ideje i ciljeve za koje se SsS zalaže. Ovde ima ljudi koji imaju izuzetan integritet, kredibilitet i znanje i koji mogu da doprinesu tome da zaista imamo izbore na kojima će građani da biraju. To je naš prvenstveni cilj.

Očekujete li da je pandemija uticala na autoritet ili uticaj vlasti kod građana?

- Kao što vidite, mnogi se građani bune zbog povećanja autoritativnosti. Trend je da se ova situacija koristi da bi se pojačala funkcija vlasti i preuzelo ono što im ne pripada. Naše zakonodavstvo je predvidelo situacije kakva je ova i organ koji će se time baviti. Kancelarija predsednika nije to prihvatila nego je formirala neko njeno telo u kome dugo nismo znali koliko ima lekara, ko mu pripada, sve dok se nisu dogodili neki ekscesi među njima. Silom prilika autoriteti na vlasti su pojačali svoj uticaj u stanovništvu, ali ne na način da su se građani složili nego su prihvatili ono što su smatrali da moraju.

Podela vlasti između teorije i prakse: Nekad bi Monteskje ovaj sistem nazvao despotizam i kao izlaz bi video podelu vlasti. Naš sistem, međutim, podrazumeva podelu vlasti, ali ona u praksi ne postoji. Vlada postoji na papiru, da zadovolji ustavne strukture, a predsednik najavljuje šta će Vlada da odluči, iako nema prava na to