U Novom Sadu obeležena je 79. godišnjica Novosadske racije. Uz napomenu da je taj događaj večna trauma za ovaj grad i lekcija za budućnost, ove godine najavljena je izgradnja Memorijalnog centra, koji bi bio posvećen žrtvama Racije. Ponovo se mogla čuti i namera da se u istorijske udžbenike osnovne škole uvede jedna nastavna jedinica koja bi se bavila tom temom - ideja koja do sada nije ostvarena.

Rodoljub Malenčić, svedok Novosadske racije, je među stotinama drugih pronašao imena Đorđa, Marije i Nikole Mihajlovića. Njima je, kao i svake godine na ovaj dan, došao da zapali sveću i da se pomoli u tišini.

„Marija je bila profesorka Ženske realne gimnazije tada, Đorđe je bio elektroinženjer i Nikola akademski slikar“, rekao je on.

Na naslovnici knjige koju je o Raciji napisao, stoji njegov portret kao desetogodišnjaka, Nikolino delo nastalo mesec dana pre nego što je ubijen. Seća se scena koje je tada posmatrao kroz prozor.

„Tu su isterali porordicu celu – muža, ženu i dvoje dece. Domaćica je bila u svetlo plavom bade mantilu i papučama, deca isto poluodevena.. Napolju je, na tom našem termometru na kibicfensteru, bilo je -30“, pojasnio je on.

Njegovu porodicu sigurne smrti spasilo je to što su govorili mađarski i nemački. Seća se trenutka kada su im žandarmi ušli u kuću, proveravali dokumenta i na kraju odlučili da ih poštede.

„Vraća njoj dokumenta i kaže – obucite decu toplije, ćebad, u podrum, vas više nema. Mi poslušamo i ubrzo čujemo rafale. On je izrešetao dva prozora i bacio ručnu bombu na krov“, prisetio se Malenčić.

Zajedničko odavanje počasti

Njihova vrata obeležio je, priča, belim krstom u plavom krugu – znakom da je kuća očišćena. Takav znak stajao je na vratima mnogih novosadskih porodica. Sedamdeset devet godina kasnije, na obali Dunava pod čiji su led bacani, poklanjaju im se zajedno predstavnici Vojvodine, Izraela i Mađarske.

Kao i prethodnih godina, vrhovni rabin Srbije ispričao je priču. Ovog puta o dečaku koji je 1941. godine izbegao streljanje.

„Na kraju groblja, u pravcu ogromne crkve, bilo je nekoliko hrišćanskih kuća, Cvi ih je sve poznavao. Pokucao je na vrata, go, sav umrljan krvlju. Seljak je podigao lampu i izbliza pogledao dečaka – Jevrejine vrati se u grob gde ti je i mesto, zaurlao je na Cvija i u lice mu zalupio vrata. Kucao je i na ostala vrata, ali je odgovor svuda bio manje-više isti“, kazao je Isak Asijel, vrhovni rabin Srbije.

„Ako se ne budemo sećali prošlosti, strašna istorija i strašni zločini se mogu ponoviti“, poručio je Miloš Vučević, gradonačelnik Novog Sada.

Posle skoro osam decenija, napomena da bi se ta istorija morala naći u udžbenicima, što do sada nije bio slučaj, kao i da će u Novom Sadu žrtve racije dobiti memorijalni centar.