Dostupni linkovi

Kinezi i Francuzi zajedno grade metro u Beogradu


Potpisivanje Memoranduma o razumevanju o izgradnji beogradskog metroa, 22. januar
Potpisivanje Memoranduma o razumevanju o izgradnji beogradskog metroa, 22. januar

"Danas je veliki dan za sve nas jer smo korak bliže realizaciji višedecenijskog sna", izjavio je ministar finansija u Vladi Srbije Siniša Mali nakon što je 22. januara sa predstavnicima francuskih i kineskih kompanija potpisao Memorandum o razumevanju o izgradnji beogradskog metroa.

U izgradnji metroa, čiji je početak najavljen za novembar ove godine (prva linija), učestvovaće francuske firme "Almstom" i "Egis Rail" i kineska kompanija "Power China".

Siniša Mali je rekao da će francuski partneri raditi isporuku vozova i elektromašinskih podsistema, odnosno opremu metroa, dok će kineska kompanija "Power China" izvoditi građevinske radove.

"U novembru smo potpisali Sporazum sa Vladom Francuske o obezbeđivanju finansiranja za onaj deo koji će raditi francuske kompanije od 454 miliona evra, a trenutno smo u razgovorima sa institucijama koje treba da obezbede finansiranje dela koji radi Power China", rekao je Mali.

On je naveo da su francuski i kineski partneri za ovaj projekat od "nacionalnog značaja" koji će se finansirati iz budžeta, izabrani na osnovu međudržavnih sporazuma Srbije sa Francuskom i Kinom (bez tendera, prim.nov).

"Preliminarna analiza pokazala je da će obe linije metroa koštati 4,4 milijarde evra", rekao je Mali.

'Tripartitna kolaboracija' na izgradnji metroa

Nakon što je stavio potpis na Memorandum, predstavnik kineske kompanije "Power China" Šje Ziđi rekao je da je na projektu "Beogradski metro" uspostavljena "tripartitna kolaboracija" Srbije, Kine i Francuske.

"Sarađujemo zajedno sa srpskim i francuskim partnerima da bismo realizovali projekat što je pre moguće", rekao je Ziđi i dodao da "Power China" sa francuskom firmom „Almstom“ učestvuje na tenderima i u drugim zemljama sveta.

Ovo je potvrdio i potpredsednik francuskog "Almstoma" Filip Delur (Philippe Delleur), koji je rekao da su "navikli da sarađuju kao grupe različitih nacionalnosti".

"Ali moram da kažem da smo mi u potpunosti odgovorni za elektromehanički sistem. To je potpuno nezavisno od ostalih radova", rekao je Delur.

Ministar finansija Srbije Siniša Mali sa ambasadorom Francuske na potpisivanju Memoranduma o projektu "Beogradski metro"
Ministar finansija Srbije Siniša Mali sa ambasadorom Francuske na potpisivanju Memoranduma o projektu "Beogradski metro"

Saradnja Francuske i Kine uprkos kritikama iz Brisela

Uz podsećanje da deo zemalja i institucija Evropske unije često ukazuje na potencijalno štetne uticaje Kine u državama Zapadnog Balkana, Stefan Vladisavljev iz nevladinog Beogradskog fonda za političku izuzetnost navodi da zajedničko učešće francuskih i kineskih firmi u projektu "Beogradski metro" ipak nije iznenađenje.

On je podsetio da su Evropska unija i Kina krajem 2020. godine postigle sporazum u oblasti investiranja koji bi evropskim kompanijama trebalo da omogući značajniji pristup kineskom tržištu. Dve strane su o sporazumu pregovarale gotovo sedam godina i procenjeno je da će biti potrebna još godina kako bi stupio na snagu.

"Potpisivanje tog sporazuma, koji još nije ratifikovan u nacionalnim zakonodavstvima, su predvodile Nemačka i Francuska, tako da te države iz pre svega nekog ličnog interesa ne idu toliko protiv Kine. Spremne su da sarađuju u određenim oblastima, pre svega kada se radi o ekonomiji, mnogo više nego kada se radi o politici", rekao je Vladisavljev za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Potpisivanju Memoranduma u Beogradu prisustvovali su i ambasadori Francuske i Kine u Srbiji Žan Lui-Falkoni i Čen Bo, koji nisu davali izjave.

Govorio je, pored ostalih, zamenik granačelnika Beograda Goran Vesić, koji je Kinu i Francusku označio kao "posebno drage prijatelje Srbije – Kinu u svetu, a Francusku u Evropi".

"Ovo je zanimljiva metafora u ekonomskoj sferi, kroz koju se može gledati i na neke spoljnopolitičke pravce Srbije, koja ima taj proklamovani cilj članstva u EU, ali sa druge strane znamo kako se razvija saradnja sa Kinom, koliko je bitna i pozicija Rusije", rekao je Vladisavljev.

Bez javnog nadmetanja za izvođače projekta

Iako je ministar finansija Siniša Mali naveo da će podizvođači za projekat "Beogradski metro" biti birani na tenderima, glavni francuski i kineski izvođači izabrani su bez javnog nadmetanja.

"Često se mogu čuti objašnjenja da javna nabavka predstavlja opterećenje za budžet pa se zato ovakvi projekti često planiraju kao javno-privatno partnerstvo. Ali, i za zaključivanje takvog ugovora postoje pravila u domaćem zakonu i ona takođe podrazumevaju nadmetanje", rekao je za RSE Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija, nevladine organizacije koja se bavi problemom korupcije.

Navodeći da "nema nijednog opravdanog razloga zbog kojeg bi kod ovakvih dogovora trebalo odstupiti od zakonskih pravila", Nenadić je dodao da ovakva praksa ugovaranja "lišava građane saznanja o tome da li je zaključen najbolji mogući posao i podriva ceo pravni sistem Srbije".

"Dolazimo do tačke gde se pitamo zašto uopšte imamo Zakon o javnim nabavkama i Zakon o javno-privatnom parterstvu ako se on neće primenjivati kad je reč o najvrednijim poslovima", dodao je Nenadić.

Svi sporazumi o beogradskom metrou

Najava izgradnje metroa u Beogradu počela je pre deset godina kada je Srbija 2011. zaključila međudržavni sporazum sa Francuskom, a tadašnja francuska vlada donirala je milion i po evra za studiju izvodljivosti francuskoj firmi "Egis Rail".

Tokom posete francuskog predsednika Emanuela Makrona Beogradu 15. jula 2019. potpisana je Izjava o namerama o projektu beogradskog metroа između vlada Srbije i Francuske i Grada Beograda, kojom se potvrđuje da je Francuska strateški partner zа realizaciju tog projekta.

Sporazum o donaciji potpisan je 12. maja 2020. Ovim dokumentom u koji je RSE imao uvid predviđeno je da Francuska finansira izradu tehničke i ostale dokumentacije za izgradnju beogradskog metroa u maksimalnom iznosu od 8,3 miliona evra.

U novembru 2020. godine ratifkovan je i međudržavni Sporazum o realizaciji infrastrukturnih projekata između Srbije i Francuske, koji uključuje projekat izgradnje metroa i unapređenja efikasnosti elektrodistributivne mreže u Srbiji.

Vrednost sporazuma je, prema rečima ministra finansija Siniše Malog, 581 milion evra, od kojih je 127 miliona namenjeno unapređenju elektrodistributivne mreže, dok će 454 miliona biti uloženo u izgradnju prve linije metroa.

Sporazum sa Kinom tajna

U međuvremenu, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture potpisalo je u aprilu 2019. godine Memorandum o saradnji u vezi sa realizacijom projekta "Beogradski metro" sa kineskom kompanijom "Power China".

Ministarstvo je odbilo da dostavi RSE tekst ovog dokumenta, uz obrazloženje da je njegovom odredbom "predviđeno da nijedna strana neće objaviti ili staviti na uvid bilo koju informaciju u vezi sa memorandumom bez prethodne saglasnosti druge strane".

"S tim u vezi, kineska kompanija Power China International Group Limited
obavestila je ovo ministarstvo da nije saglasna sa obelodanjivanjem navedenog memoranduma", piše u rešenju Ministarstva dostavljenom RSE u junu 2020.

Netransparentnost kineskih ulaganja

Kada je reč o infrastrukturnim projektima, kineske kompanije angažovane su u Srbiji na izgradnji dveju deonica na Koridoru 11, kao i na rekonstrukciji pruge Beograd - Budimpešta. Kina učestvuje i u rekonstrukciji termoelektrane Kostolac.

Navodeći da se kineske investicije u Srbiji posmatraju kroz prizmu nedostatka transparentnosti, Stefan Vladisavljev iz Beogradskog fonda za političku izuzetnost ukazuje da je ona legalizovana strateškim sporazumom o saradnji u oblasti infrastrukture koji Srbija ima sa Kinom.

"Pravo pitanje je koliko je taj okvir dobar i koliko je u skladu sa normativnim okvirom Evropske unije. Ako Srbija teži članstvu trebalo bi da ima sve viši nivo usklađenosti sa normativnim okvirima EU, a mnogi od ovih ugovora su kontra od onoga što bi trebalo da bude ako želimo da budemo članica", kaže Vladisavljev.

Kako na kineske projekte u Srbiji gleda EU?

Evropska unija je više puta do sada upozoravala na višestruke negativne posledice kineskih projekata u zemljama Zapadnog Balkana.

Među poslednjima je pismo koje je evropskom komesaru za susedstvo i pregovore o proširenju Oliveru Varheljiju (Varhelyi) povodom Srbije 19. januara uputilo dvadeset šest članova Evropskog parlamenta.

"Tražimo od Evropske komisije da obrati pažnju na kineske investicije u oblasti teške industrije u Srbiji, jer donose brojne negativne posledice kako po životnu sredinu, tako i po pravni poredak", rekla je za RSE Miriam (Lexmann), poslanica Evropskog parlamenta iz redova Evropske narodne partije.

Lexmann za RSE: Zabrinuti smo zbog kineskih investicija u Srbiji
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:04:30 0:00

Evroparlamentarci su u pismu naveli primere kineskih investicija teške industrije u i oko Smedereva, Bora i Kostolca, upozoravajući da one simbolizuju sve veći uticaj Kine u Srbiji, kao i da je reč o projektima kojima nedostaje transparentnost i održivost.

Nekadašnji Rudarsko topioničarski basen Bor, jedini proizvođač bakra i plemenitih metala u Srbiji, preuzela je krajem decembra 2018. kineska kompanija Ziđin Majning.
Deo imovine Železare Smederevo kupio je 2016. godine tadašnji kineski Hestil, današnja HBIS Grupa.

Evroparlamentarci su ukazali i na slučaj fabrike kineske fabrike za proizvodnju automobilskih guma "Shandong Linlong", za čiju je izgradnju u Zrenjaninu sporazum potpisan u avgustu 2018. godine.

Navodeći da je ovaj, kao i drugi kineski projekti u Srbiji, proglašen projektom od nacionalnog značaja, evroparlamentarci su upozorili da ta "privilegija postavlja kineskog investitora iznad zakona kojih većina drugih investitora mora da se pridržava".

'Kineski trojanski konj na Balkanu'

Evropsko izdanje portala Politico prenelo je 2018. upozorenje tadašnjeg evropskog komesara za proširenje Johanesa Hana da Peking zemlje Zapadnog Balkana može pretvoriti u "trojanske konje" koji će jednog dana biti članovi Evropske unije.

Kineska "kombinacija kapitalizma i političke diktature", kako je ocenio Han, može da bude poželjna opcija nekim liderima u regionu Zapadnog Balkana.

Ilustrujući navode, evropski komesar je naveo primer Crne Gore, gde je javni dug porastao na više od 70 odsto BDP-a nakon što je zemlja uzela pozajmicu od 809 miliona eura od kineske državne banke Export-Import, kako bi izgradila autoput prema granici sa Srbijom.

Kako je živeti sa kineskim investicijama u Srbiji
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:05:38 0:00

Kina bi u slučaju da Crna Gora ne može otplaćivati kredit za izgradnju autoputa imala pravo da preuzme kontrolu nad crnogorskim zemljištem kao jamstvom, preneo je britanski Financial Times.

"Ovo je neka vrsta obrasca ili kineskog biznis modela - da ponude manje ili više atraktivne kredite, a ako zemlja ne može da ih vrati, dug onda pretvaraju u svoj kapital", upozorio je Han.

Nekoliko meseci pre njega i tadašnja direktorka Međunarodnog monetarnog fonda Kristin Lagard, kako je preneo britanski Financial Times, upozorila je da kineski način poslovanja, može dovesti do alarmantnog povećanja duga u nekim od zemalja korisnica takvih kredita.

EU vodeći investitor na Zapadnom Balkanu

Evropska unija je vodeći investitor u regionu Zapadnog Balkana, sa više od 70 odsto ukupnih direktnih investicija na prostoru Srbije, BiH, Crne Gore, Severne Makedonije, Albanije i Kosova.

Iako se zvaničnici u Srbiji hvale velikim kineskim ulaganjima, podaci pokazuju da su cifre sa terena daleko manje. Investicije Kine, prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), u proteklih deset godina ukupno iznose 1,6 milijardi evra.

Na osnovu baze NBS vidi se da su investicije iz Kine u 2019. u ukupnom iznosu od 321,8 miliona evra činile osam odsto od ukupnih investicija svih država u Srbiju (3,8 milijardi evra). Primera radi, u 2019. Evropska unija je u Srbiju investirala 3,2 milijarde evra, što je gotovo 85 odsto svih investicija u Srbiji u toj godini.

Srbija na kineskom 'putu svile'

Kina poslednjih godina jača svoje prisustvo u regionu Zapadnog Balkana, a prema publikaciji o saradnji Kine sa državama Centralne i Istočne Evrope (17+1) koja odnose Kine i 17 zemalja te regije analizira kroz tri odvojena područja – političko, ekonomsko i društveno - "Srbija se može shvatiti kao zemlja sa najintenzivnijom saradnjom sa Kinom od svih balkanskih država".

Peking Srbiju doživljava kao deo svoje inicijative "Pojas i put", globalne strategie razvoja infrastrukture koju je kineska vlada usvojila 2013. godine. Projekat je vredan milijarde američkih dolara sa ciljem da se poboljša veza između Azije, Evrope i Afrike. Smatra se ključnim delom spoljne politike kineskog predsednika Si Đinpinga.

Inicijativa se među pojedinim državama na Zapadu smatra i pokušajem Kine da ostvari politički uticaj u regionu Centralne i Istočne Evrope.

XS
SM
MD
LG