ŠTA MOŽEMO OČEKIVATI OD BAJDENA? Promena ekonomskih odnosa da, ali ništa "preko noći"
Primena Vašingtonskog sporazuma ostaje na snazi, bez obzira na promenu na čelu Sjedinjenih Američkih Država, te se nastavlja potpisivanje ugovora i finansiranje domaćih preduzeća. Ovu rečenicu u prvi plan stavljaju domaći poznavaoci govoreći o budućoj ekonomskoj saradnji između Srbije i SAD, tvrdeći da velike promene ne treba očekivati tako brzo.
Dok se mnogi privrednici pitaju kakva je budućnost poslovanja sa Amerikom usled dolaska novog predsednika Džozefa Bajdena, ekonomisti ističu da se spoljna politika svakako ne menja "preko noći", ali i da ne očekuju velike promene po ekonomskom pitanju.
Kada je otvorena kancelarija američke Međunarodne korporacije za finansiranje razvoja (DFC) u Beogradu, porasla su očekivanja o nivou američkih investicija u našoj zemlji, ali i regionu. Do sada te investicije nisu bile na zavidnom nivou, što je i jedan od razloga zbog kojih poznavaoci ekonomskih prilika ne očekuju velike promene u našim spoljno-trgovinskim odnosima, barem ne ubrzo.
Trenutna situacija
Sjedinjene Američke Države ne nalaze se ni među prvih deset zemalja iz kojih najviše dolaze direktne investicije u našu zemlju. Prema podacima Narodne banke Srbije, tokom 2019. godine u Srbiju je stiglo 63,4 miliona evra stranih direktnih investicija (SDI) iz kompanija u SAD. Iako značajno, daleko je to manje od, recimo, Nemačke iz koje je stiglo oko 214 miliona evra, ili čak i 411 miliona evra iz Holandije.
Međutim, taj broj, tvrde poznavaoci, nije potpun s obzirom na to da veliki broj američkih kompanija ima ogranke u Evropi iz kojih investira, što se knjiži kao SDI iz evropskih zemalja.
Kada se recimo govori o spoljnoj trgovini, SAD su na 20. mestu prema vrednosti izvoza iz Srbije. Tokom 2018. godine ukupan uvoz iz SAD u Srbiju iznosio je 468 miliona američkih dolara, dok je srpski izvoz u SAD bio 265 miliona – ukupan obim trgovine Srbije i SAD u 2018. iznosio je 733 miliona američkih dolara.
Ekonomista Milan R. Kovačević smatra da je moguće da će ova promena imati uticaj više preko Engleske na Srbiju, jer, kako kaže, ne znamo kuda će krenuti Britanija, posebno posle izlaska iz EU.
"Generalno, raduje me što je u svom inauguracionom govoru Bajden ipak rekao da će malo vraćati Ameriku u ono stanje u odnosu na ostali svet kako je bilo ranije. A to bi značilo da će obnoviti neke od ugovora, međudržavnih i međunarodnih... i možda da će se malo više vratiti slobodnom svetskom tržištu, a ne kao Tramp - Amerika na prvom mestu", ocenjuje Kovačević.
On navodi da je posao Srbije sa SAD zanemarljivo mali, da bi se nešto posebno očekivalo.
Stručnjak za investicije, Mahmut Bušatlija, takođe ne očekuje neke drastične promene u ekonomskom delu, prvenstveno zato što, kako ističe, Amerika baš i ne ulaže mnogo ovde.
"Ali taj proces koji mi očekujemo da će povećati ulaganje je vezan za DFC i svedoci smo da se sa njima već prave aranžmani, doduše kreditni, što mi se baš i ne sviđa. Jedna je stvar pričati o tome da smo najpovoljniji za investiranje, a drugo je kada imamo jasno definisan projekat. Tako se privlače investitori, a ne da se mi podređujemo njihovim idejama", smatra Bušatlija.
Morali bismo, kako dodaje, imati dugoročno planiranje, kao svaka zemlja u razvoju, da bismo odredili svoje prioritete. Ovako se sve dešava ad hok, danas guramo jedno sutra drugo.
"Mi možemo očekivati od Amerike jedan deo od onoga što mi njima nudimo, na primer 10-20 odsto od ponuđenog. Ali ne da se zadužujemo nego da oni dođu i ulože u svoje preduzeće koje će biti lokalno, koje će plaćati poreze ovde. Zdrava ekonomska politika je suština", navodi naš sagovornik.
O budućnosti DFC-a u Srbiji, Bušatlija kaže da ta institucija nije vezana samo za Balkan, to je fond razvojnog karaktera i ima ga tamo gde Amerika ima potrebe da i investiciono kontroliše svoje partnere.
"Njihov je interes da oni ostanu na Balkanu, a mi imamo dominantnu ulogu ovde. Sigurno da Bajden neće uništavati jednu takvu instituciju koja je direktno vezana za izvoz gasa ili bilo čega drugog iz SAD... Tu se ne brinem previše oko investicija", ističe Bušatlija.
Investicije u Srbiju
Holandija - 411,8 miliona evra
Kina (uključujući Hong Kong, Tajvan i Makao) - 332,2 miliona evra
Nemačka - 214,2 miliona evra
Austrija - 101,2
Velika Britanija - 94,2
SAD - 63,4
Malta - 60,1
Ruska Federacija - 47,4
Slovenija - 42,8
Francuska - 38,5
*iznosi u milionima evra